Десетине хиљада људи демонстрирале су у Мадриду у уторак, 25. септембра 2012. у знак протеста против одузимања народног суверенитета од стране банака и „тржишта“. Репресија је поново била брутална, десетине људи су рањене, а било је и бројних хапшења. У овом чланку, Естхер Вивас разматра мотивације за ову мобилизацију и узроке све бруталније полицијске репресије.
„Они то зову демократијом, али ово није“, био је поклич који се понављао на трговима и на демонстрацијама. И како је време одмицало, овај слоган је добијао све више значења. Стигматизација и репресија према онима који се на улици боре за своја права само су се појачали у последње време. Што се криза погоршава, то се шири подршка јавности онима који протестују и брутална репресија се више повећава. Жеђ за слободом се гуши заједно са садашњом „демократијом“.
Последњи дани пружају добру илустрацију овога. У суботу, 15. септембра 2012, када су активисти приведени током демонстрација против штедње у Мадриду, шта је био њихов злочин? Носећи плакат са слоганом: „25С: Заокружи парламент”. Следећег дана, два вагона полиције извршили су проверу идентитета десетина људи у парку у Ретиру. Мотив? Учествовање на припремном састанку за наведену акцију. Пет дана касније, неколико од ових активиста оптужено је за прекршаје највиших институција нације и могли су да буду осуђени на казну затвора до годину дана.
Који су били циљеви акције „25С: Заокружи парламент”? Њен апел их јасно изражава: „Следећег 25. септембра опколићемо парламент да га спасемо од отмице која је ову институцију претворила у сувишно тело. Отмица народног суверенитета коју су извршиле Тројка и финансијска тржишта и извршена уз сагласност и сарадњу већине политичких партија”. Какав ће бити облик ове акције? Њени организатори су рекли и поново рекли: „ненасилно“. Какав је то страх који диктира све ове полицијске мере? Страх од насиља или слободе изражавања?
Као што сам рекао пре неколико месеци у једном социјалном центру: „Кад се они на дну померају, они на врху дрхте“. То је истина. Страх је почео да мења стране, макар само делимично. Репресивне мере, попут ових које смо поменули, показују страх оних који врше власт. Страх да се народ диже, организује, слободно изражава против неправде. Страх шачице суочене са мноштвом.
Преврат?
Криминализација „25С: Енцирцле Парлиамент” је практично почела пре месец дана када је представница владе у Мадриду Кристина Сифуентес окарактерисала ову иницијативу као „прикривени државни удар”. Бивши министар и заменик ПСОЕ Хосе Мартинез де Олмос упоредио је акцију са покушајем нео-франкистичког пуча од стране Тејера 1981: „Окупација парламента изнутра као што је Тејеро урадио или споља, како неки желе 25. септембра, има исти циљ: секвестрација суверенитета”. Речи које је јуче поновила генерални секретар ПП Долорес де Коспедал.
Преврат? Једини пучисти овде су финансијски моћници који руше владе како желе и замењују их својим верницима. У Италији су избацили Силвија Берлусконија у корист Марија Монтија, бившег консултанта банке Голдман Сакс. У Грчкој су Гиоргиоса Папандреуа заменили Лукасом Пападемосом, бившим потпредседником Европске централне банке. Шпански министар економије Луис де Гуиндос је бивши радник компаније Лехман Бротхерс. Како то каже новинар Роберт Фиск: „Банке и рејтинг агенције су постале диктатори Запада“. А када „тржишта“ уђу на врата, демократија излази кроз прозор.
Данас је тешко поверовати да парламент „представља народну вољу“. Добар број министара и посланика долази из приватних предузећа, други се тамо враћају чим заврше политичке каријере. Компаније их великодушно награђују за пружене услуге. Сећате ли се Едуарда Заплане? Прво министар за запошљавање, затим консултант Телефонице. Елена Салгадо? Заменица министра привреде, постала је консултант Абертиса. Да не помињемо Родрига Рата, бившег министра привреде, затим директора Међународног монетарног фонда и коначно председника Банкије. Његове авантуре као шефа банке су нас скупо коштале. Не заборављајући бивше премијере Фелипеа Гонзалеса и Хозеа Марију Азнара, први је постао консултант за Гас Натурал, а други радио за Ендесу, Невс Цорпоратион, Баррицк Голд, Дохени Глобал Гроуп и тако даље. Тако то иде.
Више демократије
Али демократија је управо оно што покрет огорчених захтева, права демократија у служби народа и неспојива са секвестрацијом политике од стране пословног света или са шпанским централизмом који негира право народа на самоопредељење. . Парадоксално, управо су демонстранти сматрани „антидемократама“. Антидемократе због симболичне „опсаде“ каталонског парламента 15. јуна 2011. током буџетских дебата које су укључивале мере штедње које се нису појавиле ни у једном изборном манифесту. Антидемократе за организовање скупова на трговима и подстицање јавне дебате. Антидемократе за запоседање празних станова и стављање у друштвену употребу. Антидемократе, дефинитивно, за борбу против неправедних закона и праксе.
А када је више демократије на улици, више је и репресије. Министарство унутрашњих послова тражи казне од 133,000 евра против 446 активиста 15М у Мадриду; 6,000 евра против 250 студената укључених у „Валенсијско пролеће“; стотине евра против активиста у Галицији, да споменем само неколико примера. Уз то, више од стотину хапшења у Каталонији од генералног штрајка 29. маја и измена Кривичног законика како би се нови облици протеста криминализовали.
Друго лице штедње је политика страха и репресије. Не толико социјална, колико казнена држава. Демократија није на страни оних који тврде да је примењују, већ пре на страни оних који се за њу боре. Историја је пуна примера за то, а „25С“ ће бити један од њих.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити