Дана 16. септембра 1975, у уторак, у 10 сати ујутру у просторији 318 Канцеларијске зграде Расел Сената, „проглашено” је:
„Морамо знати у којој мери су они [ЦИА, ФБИ, НСА, итд.] окренули своје технике ка унутра да би шпијунирали амерички народ… Ако такво незаконито и неприкладно понашање није изложен заустављено, могло би временом поткопати сам темељ слободе у нашој земљи“.
Ово је била „референца“, пре 38 година, на Едварда Сноудена, који тада није рођен, али данас има 29 година, током саслушања Одабраног комитета за проучавање владиних, операција у вези са обавештајним активностима Сенат Сједињених Држава, познат и као „Црквени комитет“. [Вол. И, стр. 2]. Наравно, истицање је додат.
Коментари који следе долазе од не-Американца, Грка, и баве се занимљивим проблемом слободе у америчком друштву. Под „друштвом“ подразумевамо приближно 67% [нормалних] обичних Американаца и искључујемо „умерених“ 33%, што укључује вулгарних 1% владајућих елита. Наравно, за 1% не постоји проблем слободе; они су проблем.
Америчко друштво од средине 19. века до отприлике 1970-их било је слободно друштво, у поређењу са друштвима других „напредних“ друштава; Британци, Французи, Немачки итд. (наравно, узимајући у обзир „необичну” ситуацију њених тамнопутих држављана САД). Ако се не варам, не постоји друго место на свету где би могао постојати „Црквени комитет“ или ФОИА [Закон о слободи информисања]. Ипак, током ере Реган-Буш(и)-Клинтон-Обама било је прилично отвореног курса низбрдо ка квази полицијској држави у САД.
Мислим да су један од фактора који су допринели овој прогресивности (левичарском до чак „левичарском“ ставу) америчког народа били револуционари, познати као „48ерси“, посебно немачки, који су у САД стигли као имигранти, након гушења социјалне револуције у Европи 1848. Да се победа „Хејмаркет 8 сати рада“, вероватно један од друштвено најуспешнијих и најтрагичнијих историјских инцидената, догодила у САД, могла би да буде потврда тога. „Поколебања“ касног 19. и почетка 20. века су још један доказ ове прогресивности народа САД.
Такође, никада нису постојали услови слободе у другим друштвима који би могли дозволити оно што су писали или радили следећи амерички појединци:
– Дејвид Вајз и Томас Б. Рос [„Невидљива влада“, берба, 1964].
– Даниел Еллсберг [Тхе Пентагон Паперс, 1971].
– Вицтор Марцетти и Јохн Д, Маркс [„Тхе ЦИА анд тхе Цулт оф Интеллигенце“, Кнопф, 1974 и Делл 1980].
– Пхилип Агее [„Дневник унутар компаније ЦИА“, Пенгуин Боо
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити