Треће издање Светског социјалног форума представља важан моменат у историји покрета, било за мноштво учесника, одлуку да се следећи састанак одржи на другом континенту, било за институционализацију паралелних форума који га прате.
Важно је и зато што је постигло уједињење две генерације цивилног друштва: невладиних организација које су настале 1970-их да би се бориле за људска права, одрживи развој, пуно учешће жена, итд., иу одбрани људских права, одрживо окружење, пуно учешће жена, аутохтони покрет и покрет који је настао 1990-их као опозициона снага неолибералном процесу глобализације.
„Старија“ и „млађа“ генерација се не би среле и удружиле да би формирале глобално грађанско друштво да није било Порто Алегреа.
Сада је проблем, са мог становишта као члана Међународног савета ВСФ-а, што морамо започети дебату о архитектури Форума. Морамо признати да ВСФ укључује три подједнако неопходна елемента: мобилизацију, учешће и стратегије за бољи могући свет.
Нећемо моћи да постигнемо ове циљеве у гигантском догађају као што је ВСФ. Међународни савет је одлучио да се Форум више неће одржавати у истим датумима као у Давосу. Током годишњег састанка Светског економског форума биће организовани маршеви где год је то могуће широм света. Мобилисаћемо милионе више него што је било могуће пре стварања ВСФ-а.
Што се тиче учешћа, одлука да се ВСФ прошири на међународном нивоу показала се позитивном. Различити регионални форуми (Европа, Азија, Африка), као и тематски (као што су Кито и Амазон о ФТАА), или локални (као што су Аргентина и Палестина), постигли су много више у смислу него колосални ВСФ. И, у много више форума који се планирају, увек ће постојати проблем несразмерне заступљености из околног региона.
Трећи елемент, дефинисање предлога и стратегија, још увек није решен и чини се да не брине већину људи. На овогодишњем ВСФ-у било је 1,714 панела и семинара. Да ли је ово доказ снаге? Ако нико не може да прати шта се дешавало у толиким дебатама, сумњам. Ова атомизација дијалога значи да су многи вредни предлози изгубљени.
Моћи ћемо да осмислимо пут напред само ако схватимо да бар један од Форума мора бити много мањи, дубљи, са јаком методологијом и систематизацијом. Мора постојати и хоризонтална комуникација између свих форума, регионалних или тематских, како бисмо знали шта се догодило на сваком од њих.
Али ту не воде Индија 2004. и Порто Алегре 2005. Њихов успех ће се мерити бројем учесника. Да ли је ово пут који нам је потребан да постигнемо бољи свет? А када се каже да немамо предлога, да само причамо, хоћемо ли одговорити да не желимо да будемо елитистички као други Форуми? Дошло је време да размислимо, тако да је наш пут шири, али јачи да изазовемо неолибералну глобализацију и њене плаћенике.
Роберто Савио је члан Међународног комитета ВСФ-а и председник-емеритус ИПС-а.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити