Инатои Сидсаги и његов рођак Естебан Херрера, из домородачке нације Куна Иала (такође познате као Гуна Иала) у Панами, чине аутохтону реп групу Кунареволутион. Они репују о Мајци Земљи и неотуђивом праву Куне да заштити своје земље и воде.
Народ Куна Иала је недавно превагнуо над претњом по њихову земљу, у виду трговине угљеником. РЕДД (Смањење емисија од дефорестације и деградације шума) је глобални програм који промовишу УН, индустријализоване земље и међународне финансијске институције попут Светске банке. РЕДД омогућава земљама и корпорацијама да купују кредите „чистог ваздуха“ од земаља са неразвијеним шумама. У замену, владе, аутохтоне нације и друге групе пристају да сачувају подручја својих шума, са образложењем да ће дрвеће апсорпција угљеника, елемента који изазива глобално загревање, супротставити штету коју наносе индустријски загађивачи.
У октобру 2011, америчка организација Вилдлифе Воркс Царбон представила је предлог РЕДД Куна Иала. Педесет и једна заједница провела је годину и по дана у консултацијама. У јуну 2013. генерални конгрес Куна Иала гласао је за одбити корпоративни предлог. Они су, даље, изјавили да се потпуно повлаче „из свих дискусија на националном и међународном нивоу о питању РЕДД“ и забрањују „организовање догађаја, конференција, радионица и других активности по том питању“.
Интервјуисали смо хип-хоп уметника Инатоја Сидсагија са ослобођене територије аутохтоног народа Ленца у Хондурасу, у згради облепљеној налепницама на којима је писало: „РЕДД: Нема капитализма у нашим шумама“. Инатои нам је рекао: „Одбијање РЕДД-а је због баштине. Прихватити то би закомпликовало живот будућим генерацијама. Зашто? Јер земља је наша. Обавезни смо и дужни да га оставимо за трајну употребу. РЕДД би дугорочно био издаја, са много последица – културних, али још више, наше могућности да будемо народ, да будемо нација. То би био крај нас као народа.”
Пошто су аутохтоне нације и заједнице тако добро сачувале своје шуме, свуда су на мети РЕДД пројеката. Оно што може звучати као сува политика је у ствари надметање у томе ко има контролу над земљом, ваздухом и будућношћу: они који су миленијумима управљали земљом или они који желе да је купују и продају као робу.
Први међу проблемима РЕДД-а је то што дозвољава индустријама да плате да наставе са загађивањем. Када корпорације могу да купе право да контаминирају ваздух уместо да мењају своје деструктивне праксе, сви и све пате.
Друго, сама премиса РЕДД-а – придавање новчане вредности еколошкој улози шума – комодификује оно што аутохтони народи кажу да никада не би требало да буде комодификовано. Густаво Кастро Сото, ко-координатор Отрос Мундоса у Чијапасу, Мексико, рекао, „Када природна функција као што је дисање шуме постане производ са ценом, лако је видети ко ће на крају имати контролу над шумама.“
Треће, приступ заснован на тржишту поставља питања о томе ко је уопште „власник” шума. Не може се веровати споразумима склопљеним са локалним или националним владама, или са неким аутохтоним „лидерима“ који могу лажно тврдити да представљају свој народ, да штите заједнице које живе у погођеним областима или саму земљу.
Четврти проблем се односи на врсту активности које РЕДД дозвољава. Плантаже дрвећа, огромна поља једне сорте попут уљане палме или еукалиптуса, саде се за брзу жетву и велики профит. Према дефиницији УН-а, ове еколошки деструктивне плантаже се могу рачунати као шуме. То значи да корпорације и владе могу да сече биолошки разноврсне џунгле и древне шуме, да стварају плантаже на њиховом месту и да прикупљају РЕДД плаћања.
Пето, РЕДД прописи могу забранити традиционалне домородачке пољопривредне праксе и узроковати исељавање аутохтоних заједница. За одличну анализу још више опасности од РЕДД-а, погледајте „Нема права природе, нема смањења емисија“ од Џефа Конанта и Ен Петерман.
Аутохтоне нације и друштвени покрети широм света осуђују РЕДД. Да би појачали своје неслагање, они су формирали савезе, окупљали се на међународним преговорима о клими и протестовали. Они инсистирају на одржавању старог концепта који је недавно постао популаран као права Мајке Земље. То значи да су земаљска права суштинска и не могу их давати или одузимати владе или међународне институције. Оквир се користи како за ширење погледа на свет да богатства природе не треба сматрати робом за куповину и продају, тако и за мобилисање људи на јединствену акцију.
Том Голдтоотх из Индигеноус Енвиронментал Нетворк и др Даниел Вилдцат са Хаскелл Индиан Натион Университи написали су: „Наши домородачки начини живота су оригиналне 'зелене економије'. Ово је више од апстрактне филозофије. Наша Мајка Земља је извор живота. Вода је њена жила куцавица. Добробит природног окружења предвиђа физичку, менталну, емоционалну и духовну дуговечност наших народа. Здравље мајке Земље и здравље наших аутохтоних народа су суштински испреплетени. Када су наше домовине у добром здравственом стању, наши народи су заиста здрави. Овај нераскидиви однос се мора поштовати ради наших будућих генерација и због добробити саме Земље.”
Златозуб и Дивља мачка су наставили: „Као аутохтони народи, прихватамо одговорност коју су одредила наша пророчанства да кажемо свету да морамо да живимо у миру једни са другима и са Земљом како бисмо обезбедили хармонију унутар Креације.
На конференцији УН у Јужној Африци у децембру 2011. године, нова коалиција, Глобална алијанса староседелачких народа и локалних заједница против РЕДД и за живот, позвала је на мораторијум на РЕДД. „Овде смо да изразимо забринутост због лажних решења која су направила бизнис од климатских промена“, рекао је Марлон Санти, бивши председник Националне конфедерације аутохтоних националности Еквадора.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити