Амерички истраживачки новинар Сејмур Херш открио је скандал са мучењем Абу Граиба пре 10 година. Али, како је рекао за ДВ, уверен је да САД нису извукле поуке из тога.
Глас му мало подрхтава, повремено се смеје у покушају да прикрије своју несигурност. Сеимоур Херсх је и даље шокиран злочинима почињеним у ирачком затвору Абу Гхраиб, објављеним на фотографијама пре 10 година: ирачки затвореници, голи, сексуално понижени, вучени на псећим поводцима. А поред њих, амерички војници, који се смеју. Награђивани новинар је уморан од причања о Абу Граибу, али за ДВ би направио изузетак, рекао је. Он је први детаљно описао шта се дешавало у Абу Граибу, цитирајући из извештаја Тагуба, тајну, интерну истрагу америчке војске о злочинима почињеним над затвореницима. Извештај носи име генерал-мајора Антонија Тагубе који је био у задужен за истрагу.
ДВ: Да ли сте били изненађени скандалом о мучењу?
Сеимоур Херсх: Заправо не… Амнести Интернатионал и Хуман Ригхтс Ватцх су месецима и месецима извештавали о проблемима у затворима у Ираку… Питање је како то доказати на начин да се може пријавити. Главне новине су у суштини игнорисале извештаје... Осим ако немате документ, ионако је у Америци веома тешко натерати главне новине да обрате пажњу на нешто. Неће узети извештај Амнести интернешенела или Хуман Ригхтс Ватцх – потребни су им докази.
Како сте успели да добијете приступ доказима?
Успео сам да добијем копију извештаја који је урадио веома диван генерал-мајор у војсци (Антонио Тагуба), веома частан човек који је, наравно, због овога изгубио каријеру. Али је саопштио истину.
Деценијама се бавите ратним злочинима. Да ли су америчка војска и Обамина администрација научили лекцију од Абу Граиба? Да ли су ствари побољшане, на пример применом строжих механизама контроле?
Није питање побољшања у ланцу командовања... Дакле, не, мислим да сва прича о томе не мења стварност. Било је хиљадама година веома крвавог, бруталног рата. Једини начин...да се ријешимо оваквих злоупотреба је да се ријешимо рата – а то се не чини као да се дешава.
Заиста верујете да САД нису научиле ништа од Абу Граиба?
Цео концепт рата доводи до оваквих злоупотреба, посебно у герилском рату, где се борите против непријатеља који не носи униформе. Не борите се за заставу своје земље, борите се за своје тело, своје другаре, идете у борбу јер ће они да се боре, желите да их заштитите. Људи говоре о љубави и борби, и то је оно о чему се ради. Дакле, када ваши пријатељи буду убијени или повређени, желите да вратите - без обзира на то колико правила и прописа. Не враћате се обавезно тако што ћете ухватити људе који су их убили, али добијате кога год можете. То је само природа рата. Раздобље.
Дакле, Абу Гхраиб би се могао поновити?
То се дешава у свим ратовима – не голотиња и сексуално сугестивне ствари, што се чини необичним. Али злоупотребе? Злоупотребе се увек дешавају у рату. Рат је пун ратних злочина... Био сам у војсци. Једна од ствари за које сте обучени је да дехуманизујете људе, да посматрате људе против којих се борите као подљуде.
Заиста нисте приметили никакву промену, чак ни под председником Бараком Обамом?
Он је информисанији (од бившег председника Џорџа В. Буша), његови домаћи програми су генерално прилично добри...Али у спољној политици нема значајније промене, не...Америци би било много боље да смо пре 30 година имали нека Русија настави свој рат у Авганистану... Грешку је направила Картерова администрација која је покушавала да заустави Русе од њихове инвазије на Авганистан. Било би нам боље да смо пустили Русе да туку Талибане. Обама наставља многе политике, рат против тероризма...Не разумем зашто користимо беспилотне летелице да убијамо људе када знамо да нам то чини више непријатеља, а такође знамо да је прави проблем многих џихадиста недостатак посла, недостатак хране, недостатак правог живота. И уместо да се бавимо овим проблемима, ми се боримо. То ми увек изгледа веома глупо. Не бавимо се основним проблемима који стварају џихадисте.
САД су се нашле на удару након скандала о мучењу Абу Граиба пре 10 година. Да ли су Американци и данас заинтересовани за ове догађаје?
То је готово. Млада деца – не сећају се. Они не знају за Вијетнам, а вероватно се и не сећају много о рату у Ираку. То је неизбежно – живот иде даље… Да, биће прича о Абу Граибу. Али научене лекције? Мало.
Око извештаја о мучењу ЦИА-е који се састоји од 6,000 страница, а који се очекује да ће председник Обама ускоро представити јавности, постоји велика помпа. Према извештају, војска користи мучење и незаконите методе за извлачење информација. Да ли ће ова публикација донети промену?
Озбиљно сумњам. Биће корисно у смислу да ће привући пажњу јавности...и овде је у Вашингтону било контроверзи око чињенице да је ЦИА очигледно добијала приступ компјутерима чланова конгресног комитета који су радили новине... Али Нисам оптимиста да ће то донети промену у америчкој филозофији рата.
Хоће ли извештај барем покренути јавну дебату у америчкој влади о мучењу?
Краткорочно, биће много јаука и стењања око тога, а Конгрес ће причати о томе колико је лоше. Али не мислим да ће то променити тужилаштво, мислим да то неће довести до великог преиспитивања о томе како радимо ствари. Довољно дуго сам ту да знам да је немогуће променити природу рата… И даље ћемо имати много људи из ЦИА-е који ће рећи „Не, не, не, то није било мучење, ми нисмо вршили мучење.” И даље ћемо дефинисати тортуру онако како желимо да је дефинишемо.
Тек недавно је Њујорк тајмс објавио да је ирачка влада затворила Абу Граиб. Да ли сада, 10 година након тамошњих догађаја, имамо пуна сазнања о томе шта се тамо догодило?
Не, једна ствар коју не знамо је: да ли су генерали познавали тактике које су коришћене у Абу Граибу? Барем неки од америчких генерала посетили су Абу Граиб. Али да ли им је речено шта се дешава? То је велики проблем који никада нисам успео у потпуности да решим.
Симор Херш, добитник Пулицерове награде, је признати амерички истраживачки новинар. Током рата у Вијетнаму 1969. године обелоданио је ратне злочине које је починила америчка војска. Пре десет година, његов извештај о скандалу са мучењем у ирачком затвору Абу Граиб изазвао је шокове широм света. Аутор неколико књига наставља да открива ратне злочине и у својој 77. години.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити