„Не поштујем човека који изгладњује свој народ“, изјавио је председник Буш, оправдавајући америчку војну агресију на Северну Кореју и подстичући имиџ Ким Џонг Ила као злог диктатора који оставља неухрањену децу да би направио залихе нуклеарног оружја.
Али, да ли Ким Џонг Ил заиста изгладњује свој народ или чињеница да су САД још увек технички у рату са Северном Корејом изазива упорност глади? 27. јула обележава се педесета годишњица привременог примирја између САД и Северне Кореје и пружа се прилика за ове две нације да потпишу споразум, окончавајући рат и санкције, прави кривци који изазивају глад у Северној Кореји.
Супротно Бушовој тврдњи, већина стручњака се слаже да су геополитички и еколошки догађаји довели до ударца један-два који је резултирао глађу у Северној Кореји 1990-их. Први велики ударац за производњу хране у Северној Кореји био је распад бившег Совјетског Савеза и социјалистичког трговинског блока, који је елиминисао главне трговинске партнере Северне Кореје. Престанак субвенционисане нафте из бившег Совјетског Савеза и Кине буквално је зауставио тракторе севернокорејских фармера. Други удар – велике суше и поплаве које су биле најгоре у веку – уништиле су већи део жетве и приморале Пјонгјанг да затражи помоћ Запада и Јапана.
Постојаност глади је, међутим, последица економских санкција које предводе САД и њиховог одбијања да оконча 50-годишњи Корејски рат. Оно што се једва зна о Северној Кореји је да је све до 1980-их, пољопривредни и економски раст Северне Кореје далеко надмашио Јужну Кореју. Светска здравствена организација и друге агенције Уједињених нација похвалиле су њихово пружање основних здравствених услуга, напомињући да су севернокорејска деца била далеко боље вакцинисана од америчке деце и да су стопе очекиваног животног века у Северној Кореји премашиле оне у Јужној Кореји.
Штавише, само око 20 одсто претежно планинског земљишта Северне Кореје погодно је за пољопривреду. Пре него што је Корејско полуострво подељено, север је служио као корејска индустријска база, а југ као њена житница. Упркос овим изгледима, до 1961. године, Северна Кореја је постигла пољопривредну самодовољност, невероватан подвиг за нацију која је једва деценију раније била остављена у гомили рушевина.
Корејски рат је однео четири милиона живота и оставио је севернокорејску пољопривреду бомбардованом на комадиће. Према историчарима, мисија америчке војске на северу, названа 'политика спаљене земље', показала је невиђену бруталност много гору него у Вијетнаму. Употреба напалма од стране америчких ваздухопловних снага уништила је бране и објекте за наводњавање који су обезбедили 75 одсто производње хране у Северној Кореји. Исти тај акт агресије сматран је ратним злочином када су нацисти уништили много мање објекте у Холандији.
Након што је Северна Кореја потписала примирје, севернокорејски народ је кренуо да обнови своју разорену нацију у складу са филозофијом џуче која је промовисала самопоуздање и националну независност. Ово је инспирисало два писца Њујорк тајмса 1972. да са чуђењем примете да је ова земља, величине Мисисипија, развила „добро организовану и високо индустријализовану социјалистичку економију, углавном самодовољну, са дисциплинованом и продуктивном радном снагом“.
Упркос њиховим напорима да остану суверени у погледу хране, и због догађаја који су били ван њихове контроле, Северна Кореја није могла да издржи задављење Сједињених Држава. Током пет деценија, САД су водиле војну и економску политику која је 22 милиона Севернокорејаца држала као таоце и претила им нуклеарним уништењем. Ова иста луда политика покреће луде војне буџете обе нације, скрећући виталне владине ресурсе који би побољшали добробит њеног народа.
Да је председнику Бушу заиста стало до окончања гладовања милиона Севернокорејаца, потписао би мировни споразум са њиховом владом и окончао Корејски рат који је изоловао ову земљу 50 година.
Кристин Ан координира Програм економских и социјалних људских права у Фоод Фирст-у и члан је Корејског одбора солидарности у области залива Сан Франциска.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити