Мислим да је корисно прецизирати [мој став о дешавањима у Украјини] црно на бело. Радим то широким потезима да би напредни умови у редакцијама разумели. Ја то радим на њиховом језику, говорећи шта „подржавам“, а шта „осуђујем“. Молим вас да ме разумете: моји коментари овде су изричит знак упозорења за Мики Маусове умове медијског света.
Идемо: не подржавам председника Русије Владимира Путина. Нити подржавам де фацто стварне власти Украјине, нити клептократе претходне уставне власти. Међутим, за разлику од [зеленог посланика у Европском парламенту] Данијела Кон-Бендита, ја нисам за рат са Русијом! Иако сматрам да Руси немају шта да раде ван својих база на Криму, осуђујем и покушај опкољавања Русије од стране НАТО-а који је разлог њиховог деловања. Осуђујем неонацистички антисемитизам де факто министара на власти у Украјини и подржавам њихово брзо избацивање из владе.
Ово говорим у складу са препорукама резолуције коју је Европски парламент усвојио 13. децембра 2012. И користим прилику да истакнем да ова резолуција „На Украјини“, долази од социјалних либерала, деснице и Зелених, којима припада Даниел Цохн-Бендит. У њему се недвосмислено каже: „Парламент је забринут због растућег националистичког расположења у Украјини, израженог у подршци Партији Свобода, која је као резултат тога једна од две нове странке које ће ући у Веркховна Рада [Укаинески парламент]; подсећа да су расистички, антисемитски и ксенофобични ставови противни основним вредностима и принципима ЕУ и стога апелује на продемократске странке у Врховној ради да се не повезују, не подржавају или не формирају коалиције са овом странком.
То је Кон-Бендит лично потписао и за то гласао. Да ли је том приликом подржао Путина зато што је Путин осудио и украјинске неонацисте? Наравно да не! Ипак, он ме оптужује да сам то урадио.
Ово није завршено. Такође осуђујем провокације де факто владе Украјине као што су пријава за чланство у НАТО-у и повлачење руског као званичног језика Украјине, којим се говори већина у Донбасу и на Криму.
Мислим да Сједињене Државе немају шта да раде у овој области и осуђујем њихов ратоборни активизам.
Укратко, мој камп је онај мира против рата. Јер рат на старом континенту у који су укључени сви поново је постао могућ. Један од начина да се ово избегне је да одбијете да се играте са шибицама у овој кутији. Ипак, то је оно што традиционална „изгледа ратна“ банда ради у оваквој ситуацији. Далеко од тога да процењују рекорд ратова које су изазвали или позвали у последњих 20 година, они захтевају више. Ирак, Либија, Авганистан, Косово — ништа нису научили и не желе ништа да науче. Њихов интерес није мир или рат: то је њихова фанатична атлантистичка „природна судбина“.
Истовремено, оно што трговци артиклима „изгледа као рат“ продају нису чињенице. Узмите присуство руске војске. Према француском генералу Винсенту Деспортесу, то не чини никакву незаконитост. Он је 2. марта 2014. рекао за БФМ ТВ: „Русија не крши ниједан закон, међународни или други. Према споразуму потписаном са Украјином, Руска Федерација је овлашћена да има снаге од 25,000 људи на територији Украјине. Сада, чак и са најновијим покретима трупа, руске снаге не броје више од 15,000 људи на Криму, тако да нам и даље недостаје укупан број. А Украјина није ни део Европске уније ни НАТО. Дакле, ни ЕУ ни НАТО нису склони или овлашћени да интервенишу у Украјини.
Дистанцирати се од де факто владе Украјине не значи учинити исто са побуњеничким покретом који је збацио претходни клептократски режим. Сасвим обрнуто. За мене је овај покрет пун преокрета, који ће пружити многе прилике силама које могу бити алтернатива. Подржавам протесте и масовну побуну која је устала против моћника. То што су најсумњивији елементи водили процес против оних на власти једноставно је чињеница борбе заједничка за све револуционарне периоде. Можда пролази кроз лошу закрпу која ће проћи. Јер изгледа да Украјинци свих политичких боја задржавају велики део своје револуционарне енергије. Неколико револуционарних секвенци се повезало без распршивања те енергије. Шта сада треба да раде нове власти? Увести непопуларну политику на највишем нивоу за враћање дуга и испуњавање финансијских обавеза земље?
Немојте мислити да ће се ситуација смирити. Укључени су превелики интереси: енглеска, француска, аустријска, немачка — главне европске економије су у великој мери укључене у Украјину, и у Русију, на све могуће начине. Такође сам нагласио да је од сада у Европи прихваћено да се изабрани председник и његова влада могу отерати са власти када је непопуларан и када постоје корумпирани министри и када се народ срамно жртвује, а мала мањина постаје безобразно богата.
Могу да потврдим чињеницу да је ова порука добро примљена на терену! Заиста, на демонстрација европских железничара у којој сам учествовао у Стразбуру [24. фебруара], изгубио сам број од оних који су ме изазивали: „Да ли морамо да радимо као Украјина да бисмо се чули? Ово је први пут у мојих 30 година политичког живота да чујем да радници говоре о народној побуни која се дешава ван наших граница. Украјинским побуњеницима треба од срца захвалити!
Назад на Мики Маусе из медија. Ево мог става укратко. Украјински народни устанак је био легитиман. Њу је преузела нелегитимна и нелегална влада у којој екстремна десница има четири министра. Револуционарна снага Украјинаца није исцрпљена. Следећи талас ће бити антиевропски, односно непријатељски настројен према политици коју ЕУ жели да тамо наметне како би повратила свој банкарски и финансијски удео.
Тренутно је питање број један избегавање рата. То пре свега значи спречити поделу земље: не треба дирати границе у Европи! Ни овде ни било где. Француска треба да буде посредник. Уместо тога, она је изједначена иза [немачке канцеларке Ангеле] Меркел и Сједињених Држава. Француска се дискредитује тако што се сврстава са атлантистичком позицијом против сопствених интереса. Садашњи украјински режим је веома привремен. То ће дискредитовати политику Европске уније у региону и покренути нове револуционарне таласе. Много је боље бити погођен ударним таласом народне револуције него ратом.
Превео Дицк Ницхолс
Жан-Лик Меланшон је копредседник Француске левице (Парти де Гауцхе), лидер Фронт де Гауцхе (Леви фронт, фронт са Комунистичком партијом Француске) и члан Европског парламента. Ово се први пут појавило на његовом блогу, http://www.jean-luc-melenchon.fr/.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити