Рат против тероризма, та кампања без краја коју је пре 14 година покренуо Џорџ Буш, везује се у све гротескнијим извртањима. У понедељак пропало суђење у Лондону Швеђанину Берлину Гилду, оптуженом за тероризам у Сирији након што је постало јасно да су британске обавештајне службе наоружавале исте побуњеничке групе за које је оптужени био оптужен за подршку.
Тужилаштво је одустало од случаја, очигледно да не би осрамотило обавештајне службе. Одбрана је тврдила да би наставак суђења био „увреда за правду“ када је било много доказа да британска држава сама пружа „широку подршку“ наоружаној сиријској опозицији.
То није укључивало само „несмртоносну помоћ” којом се хвалила влада (укључујући панцире и војна возила), већ обуку, логистичку подршку и тајно снабдевање „оружјем у огромним размерама”. Извештаји су цитирани да МИ6 је сарађивао са ЦИА-ом на „пацовској линији“ трансфера оружја из либијских залиха сиријским побуњеницима 2012. након пада Гадафијевог режима.
Јасно је да је апсурд да се неко пошаље у затвор због онога што су сами министри и њихови безбедносни службеници постао превелики. Али то је само последњи у низу таквих случајева. Мање среће био је лондонски таксиста Анис Сардар, који је две недеље раније добио доживотну казну за учешће 2007. у отпору окупацији Ирака од стране америчких и британских снага. Оружано противљење илегалној инвазији и окупацији очигледно не представља тероризам или убиство према већини дефиниција, укључујући Женевску конвенцију.
Али тероризам је сада директно у очима посматрача. И нигде то није тако више него на Блиском истоку, где су данашњи терористи сутра борци против тираније – а савезници су непријатељи – често по збуњујућем хиру конференцијског позива западног креатора политике.
Прошле године, америчке, британске и друге западне снаге су се вратиле у Ирак, наводно у циљу уништавања хиперсекташке терористичке групе Исламска држава (раније позната као Ал-Каида у Ираку). То је било након што је Исламска држава заузела огромне делове ирачке и сиријске територије и прогласила самозвани исламски калифат.
Кампања не иде добро. Прошлог месеца, Исламска држава је ушла у ирачки град Рамади, док су са друге стране сада непостојеће границе њене снаге освојиле сиријски град Палмиру. Званична франшиза Ал-Каиде, Нусра фронт, такође је остварила успех Сирија.
Неки Ирачани се жале да су САД сједиле на рукама док се све ово дешавало. Американци инсистирају да покушавају да избегну цивилне жртве и тврде да су постигли значајне успехе. Приватно, званичници кажу да не желе да буду виђени како забијају сунитска упоришта у секташком рату и ризикују да узнемире своје сунитске савезнике у Заливу.
Сада је обасјано светло које открива како смо стигли овде недавно декласификовани тајни извештај америчке обавештајне службе, написан у августу 2012, који необично предвиђа – и ефективно поздравља – изгледе за „салафистичку кнежевину“ у источној Сирији и исламску државу под контролом Ал Каиде у Сирији и Ираку. У оштрој супротности са западним тврдњама у то време, документ Одбрамбене обавештајне агенције идентификује Ал Каиду у Ираку (која је постала Исис) и колеге салафисте као „главне снаге које су покретале побуну у Сирији“ – и наводи да „западне земље, Залив државе и Турска“ подржавали напоре опозиције да преузме контролу над источном Сиријом.
Подижући „могућност успостављања декларисане или недекларисане салафистичке кнежевине“, наводи се у извештају Пентагона, „то је управо оно што силе које подржавају опозицију желе, како би изоловали сиријски режим, који се сматра стратешком дубином шиита. експанзија (Ирак и Иран)
Која је прилично добро тачно оно што се догодило две године касније. Извештај није документ политике. Јако је редиговано и има нејасноћа у језику. Али импликације су довољно јасне. Годину дана након сиријске побуне, САД и њени савезници нису само подржавали и наоружавали опозицију за коју су знали да је под доминацијом екстремних секташких група; били су спремни да подрже стварање неке врсте „исламске државе“ – упркос „озбиљној опасности“ по јединство Ирака – као Сунитски тампон за слабљење Сирије.
То, наравно, не значи да су САД створиле Исламску државу, иако су неки од њених савезника из Залива свакако играли улогу у томе – као што је потпредседник САД Џо Бајден признао прошле године. Али није било Ал Каиде Ирак све док САД и Британија нису извршиле инвазију. А САД су свакако искористиле постојање ДАЕШ-а против других снага у региону као део ширег настојања да задрже западну контролу.
Рачуница се променила када је Исламска држава почела да одсеца главе западњацима и објављује злочине на интернету, а заливске државе сада подржавају друге групе у сиријском рату, као што је Нусра фронт. Али ова америчка и западна навика да се играју са џихадистичким групама, које се онда враћају да их угризу, сеже барем до рата из 1980-их против Совјетског Савеза у Авганистану, који је подстакао првобитну Ал Каиду под паском ЦИА.
Поново је калибрисан током окупације Ирака, када Америчке снаге предвођене генералом Петреусом спонзорисале су прљави рат секташких одреда смрти у стилу Ел Салвадора да ослаби ирачки отпор. И то је поновљено 2011. у рату који је оркестрирао НАТО у Либији, где је Исламска држава прошле недеље преузела контролу над Гадафијевим родним градом Сиртом.
У стварности, америчка и западна политика у пожару који је сада Блиски исток је у класичном калупу империјалне завади па владај. Америчке снаге бомбардују једну групу побуњеника док подржавају другу у Сирији, и организују оно што су заправо заједничке војне операције са Ираном против ДАЕШ-а у Ираку, истовремено подржавајући војну кампању Саудијске Арабије против снага Хути које подржава Иран у Јемену. Колико год политика САД често била збуњена, слаби, подељени Ирак и Сирија савршено одговарају таквом приступу.
Оно што је јасно је да Исис и њене монструозности неће бити поражене од истих сила које су је довеле у Ирак и Сирију, или чије је отворено и тајно ратовање подстакло у годинама од тада. Бескрајне западне војне интервенције на Блиском истоку донеле су само разарања и поделе. Људи у региону су ти који могу да излече ову болест – не они који су инкубирали вирус.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити