позадина
Пет наоружаних особа ушло је у скупштински комплекс у Њу Делхију 13. децембра 2001. око 11.30 часова када је Парламент заседао. Након што су их изазвали у близини каркаде потпредседника Индије, отворили су ватру. Пола сата бесна је жестока битка испред зграде; унутра, око 200 заробљених и престрављених политичара слушало је пуцњаву и експлозије граната. До поднева је све било готово. Свих пет особа преминуло је на лицу места пре него што су ушли у зграду Скупштине. У нападу је погинуло још девет особа, укључујући и неке припаднике снага безбедности, док је шеснаест припадника снага безбедности повређено. Много већа катастрофа је једва избегнута. По обиму напада и његовом симболичком значају, то је био можда најхрабрији терористички напад на индијско тло последњих година.
Задржавајући се поткатегорије коју Ноам Чомски назива „доктринарно прихватљивим“ – њихов терор против нас, нема сумње да је проблем тероризма озбиљан и сложен. Као таква, свака истрага о терористичким нападима захтијева вјештине управљања и промишљања високог реда, посебно у погледу размјене и ширења информација. Све док су институције демократске државе у стању да покажу свеобухватну транспарентност и људску бригу, шира јавност ће ценити ограничења под којима су ове институције принуђене да функционишу. Задатак није лак, али се мора предузети да би демократија функционисала. Стога се, у контексту 13. децембра, Чомски надао да ће „индијска демократија и њен правни систем одговорити изазову, а€¦ и обезбедити да људска и грађанска права буду правилно заштићена.“
Насупрот томе, оно што је уследило после 13. децембра било је супротно. Убрзо након напада, четири особе су ухапшене због своје наводне улоге у завери, а влада је, уз помоћ медија, навела "доказе огромног кредибилитета" да су терористи који делују из Пакистана организовали напад. Ово је омогућило влади да гурне земљу на ивицу нуклеарног рата са Пакистаном и донесе Закон о спречавању тероризма (ПОТА), који је заузврат коришћен за напад на политичке противнике, новинаре, мањине, далите и сиромашне људе. У Гуџарату, муслиманско становништво је било подвргнуто ужасним зверствима хиндуистичке руље током заједничког покоља од фебруара до марта 2002; док је преко 2000 муслимана изгубило животе, неколико стотина хиљада је годинама било присиљено да се склони у лоше опремљене избегличке кампове. Ипак, ПОТА је коришћена „са великом прецизношћу“ тако да је од 287 особа које су под њима резервисане у Гуџарату, једна Сикх, а осталих 286 муслимани. (За општу расправу о геополитичком значењу нереда у Гуџарату у контексту исламофобије након 9. септембра, видети Мукхерџи, „Гуџрат и светски поредак”, ввв.змаг.орг/цонтент/СоутхАсиа/ мукхерји_гујрат-ворлд-ордер.цфм)
Суђење
Четворици оптужених а€“ Мохаммад Афзал, Схаукат Хуссаин Гуру, Афсан Гуру и САР Геелани, сви Кашмирски муслимани а€“ суђено је на а€œубрзанома€« суђењу у Специјалном суду за ПОТА кривична дјела. Суђење су обележиле две значајне карактеристике, између осталог:
1. Као што су детаљно документовали активисти за људска права и адвокати (Нандита Хаксар, „Пресумптуоус Јудгмент”, ввв20.бринкстер.цом/саргеелани; Народна унија за демократска права, „Суђење грешака”, ввв.пудр.орг), Специјални судија је био прилично отворено пристрасан и са предрасудама, а велики део „доказа“ које је извела полиција је очигледно био измишљен и измишљен да би се оптужени подметнуо.
2. Мејнстрим медији су били у потпуном саучесништву са полицијом и политичким извршним властима у проглашењу оптуженог кривим за терористичку заверу чак и пре почетка суђења (ово је у потпуности документовано у Мукхерџију, „Медији и 13. децембар”, ввв.змаг.орг/цонтент/сховартицле. цфм?СецтионИД=32&ИтемИД=6332)
Није изненађујуће што је Специјални суд сваког од оптужених прогласио кривим. Афзал, Шаукат и Геелани (предавач арапског на Универзитету у Делхију и проучавалац урду поезије) осуђени су на смрт, док је Афсан добио 5 година строгог затвора. Након пресуде, форуми за људска права су полако нашли дух, суочени са масовним предрасудама без преседана које је дириговала држава, да воде кампању против пресуде. Утврђено је да је случај Геелани био посебно оштећен погрешним суђењем. Два комитета кампање – Свеиндијски комитет у одбрану САР Гееланија и Наставници Универзитета у Делхију у одбрану САР Гееланија – формирана су да организују јавне протесте против пресуде; Ноам Чомски је суђење Гееланију назвао „апсурдним и трагичним“. (Политичка улога интелигенције у контексту државно спонзорисаног „рата против тероризма” анализирана је у Мукерџију, „Учитељи и рат против тероризма”, Економски и политички недељник, ввв.цсе.иитк.ац.ин/~хк/хсс742/Теацхерс.епв.хтмл)
Сада је општепризнато да се, делом захваљујући енергичној кампањи, Виши суд у Делхију, који је разматрао жалбе против нижег/Специјалног суда, одлучио за „акту равнотеже” и ослободио Гееланија и Афсана свих оптужби, уз задржавање смртне казне Афзалу и Шаукату (видети Народна унија за демократска права, „Акт о балансирању“, ввв.пудр.орг).
Адвокати Нитиа Рамакрисхнан и Нандита Хаксар поставили су најочитија питања о полицији и правосуђу у року од неколико сати након пресуде Вишег суда. Рамакришнан је упитао: „Зашто полиција, са најбољим правним саветом иу случају тако високог профила, није застала да размотри да ли има довољно доказа за процесуирање случаја?“ Хаксар је прокоментарисао: „Остаје питање које треба одговорити како је било који суд осудио човјека на смрт без икаквих доказа?“ Питање је једноставно: тешка погрешна правда за Гееланија и Афсана бацила је велику сенку на сам кредибилитет функционисања полиције и полиције. правосуђа, без обзира на делимично побољшање правосуђа у пресуди Вишег суда. Зашто бисмо сада веровали у причу тужилаштва до краја случаја? Конкретно, шта оправдава основну претпоставку да, иако су полиција, тужилаштво и Специјални суд ужасно погрешили у једном делу случаја, они су оправдани у другим деловима?
Неодговорених питања
Нови поглед на кратку, прљаву историју случаја, сугерише да је прича оптужбе у суштини лажна. Дакле, још не знамо ко је тог кобног дана напао парламент. Да ли је могуће да су прави кривци још на слободи? У ствари, када се ове сумње читају са доказаним радњама измишљања доказа од стране полиције, тешко је одагнати страх од разрађене шеме да се случај ограничи искључиво на четворицу оптужених, са Мохдом. Афзал као главна веза.
Наводни терористи су погинули на лицу места; њихов наводни мозак у Кашмиру, један Гази Баба, наводно је такође умро у недавном сусрету, а мртви не говоре. Да ли је уопште постојао прави Гази Баба са својим „кампом” дубоко у планинама Кашмира који је чувао велики број тешко наоружаних милитаната, или је застрашујућа слика „конструисана” само у сврху случаја, да би била елиминисана када сврха је била испуњена? Да ли се овде покушава затворити прича око Афзала, бившег милитанта, а тиме и природног осумњиченог? Ако су ова нагађања тачна, да ли је могуће да надлежни службеници истражне агенције сами смисле овај ванредни покушај без упутстава виших органа?
Према ономе што тренутно знамо, случај напада на Парламент одаје утисак разрађене шеме измишљотина и измишљотина од стране истражне агенције. Да поменемо неколико случајева: сваки меморандум о хапшењу је измишљен, поуздани јавни сведоци нису потврдили ниједан опоравак, ниједном јавном сведоку није тражено да идентификује оптуженог на основу одговарајућих метода идентификације, свако обелодањивање и исповедна изјава су вероватно били обезбеђени под мучењем. Једино објашњење овог приказа застрашујуће ароганције је да је истражна агенција сигурно мислила да може да се извуче са било чим у атмосфери предрасуда коју је створила углавном држава у име „рата против тероризма“. У ствари, јесте. извући се са страшним лажима кроз два узастопна судска поступка. (О овим питањима се расправља у Мукхерџију, „Ко је напао парламент”, ввв.револутионаридемоцраци.орг/рдв10н2/парлиамент.хтм)
Да будемо експлицитни, када оставимо тужилачку причу по страни, тешко је побећи од помисли да су истражне агенције саме испланирале и спровеле своју заверу бар за део случаја. У једној крајности, то би могло значити само да су истражне агенције искористиле прави терористички напад лажно инкриминишући оптужене да ојачају свој имиџ и да затворе случај који иначе не би могли да реше из својих ресурса. Али, с друге стране, подсећајући на злогласни пожар у Рајхстагу у нацистичкој Немачкој, то би такође могло да имплицира запањујуће изгледе да држава заправо планира сам напад. Практично, између њих се пружа неодређени број могућности. Само не знамо.
У недавном интервјуу, еминентни адвокат Сханти Бхусан пожалио се да нас је влада 'гурнула на ивицу нуклеарног рата' након напада на парламент. Међутим, „полиција није успела да открије случај“ пошто је „свих пет милитаната погинуло у нападу.“ Дакле, полиција је, сугерисао је Шанти Бхусан, „подметнула људе“ како би „створила случај завере“. € Касније у интервјуу, Сханти Бхусан је приметила да се „истражна комисија формира када влада не зна праву истину о неком инциденту, када постоје различите верзије и да би се добила тачна информација.“ Захтев за тако настаје озбиљна и свеобухватна јавна истрага.
Нев Турн
Како је случај пребачен на Врховни суд Индије због нових жалби, народ Индије је изгласао владу коју је предводила комунално-фундаменталистичка Бхаратииа Јаната Партија (БЈП) на запањујућим изборима у мају 2004. Са променом владе и све већа открића масовних злочина претходног режима из случаја за случајем, постоји нова прилика да се случај напада на Парламент изнесе у јавност и да се испита целокупна структура „рата против тероризма“ након 9. септембра. € коју подстичу САД и којој се придружују режими широм света, укључујући „демократије“ као што је Индија.
Недавни убилачки напад на САР Геелани стога добија огроман значај у светлу промењених околности. У близини куће његовог адвоката, Нандите Хаксар, пет метака је упумпано у Геелинијево тело 8. фебруара увече. Брзи поступци госпође Хаксар у комбинацији са пуном срећом спасили су му живот. Последњих две недеље, земља је препуна нагађања о томе ко је могао да испали те метке. Неколико сати након напада, активисти за људска права, адвокати и други уперили су прст у саме агенције за спровођење закона – посебно у Специјални огранак полиције Делхија који је подвргао Гееланија незаконитом хапшењу, бруталном мучењу пред његовом породицом и присилни потписи на празним листовима. Први пут последњих година врућина је на полицији.
У проницљивом делу, говорећи о неким од злокобнијих аспеката случаја напада на парламент, Арундати Рој је написала: „Немам појма ко је убацио те метке у САР Геелани. Међутим, због забринутости опште јавности због Специјалне ћелије, истрагу би требало да води друга агенција, а не полиција Делхија. Иако је можда неправедно оптужити их без доказа, они се свакако не могу сматрати изнад сумње и морају бити истражени.“ („Ко је повукао окидач... зар нисмо сви?“ , ввв.сацв.нет20. фебруара).
Важно је да буде јасно да, без обзира на расуто индивидуално мишљење, они који су званично захтевали да се истрага о нападу на САР Геелани преда некој другој агенцији осим полиције Делхија НИСУ оптужили полицију Делхија да је извршила напад. Да би записник био јасан, цитираћу две изјаве да покажем шта је тачно речено.
Дана 9. фебруара, дакле неколико сати од напада, испред седишта полиције окупио се велики број академика, друштвених активиста, писаца, укључујући госпођу Рој, уметника и других. Припремљено је отворено писмо министру унутрашњих послова које је потписало више стотина окупљених. У писму је јасно стајало: „ИАКО НЕ ЖЕЛИМО ДА ПРЕСУДИМО БИЛО КОЈЕ КОНКРЕТНО САучесништво У НАПАДУ НА ПРОФ. ГЕЕЛАНИ У ОВОЈ ФАЗИ, чврсто осећамо да се не може искључити умешаност саме полиције Делхија, посебно њеног Специјалног огранка, у злочин“ (нагласак додат).
У писму је затим описано поступање према Гееланију и осталим оптуженима у случају напада на Парламент; такође је детаљно описано Гиланијево одбијање да се подвргне притисцима полиције упркос мучењу. Даље, описано је како „након ослобађајуће пресуде, проф. Геелани је био истакнут глас у одбрани демократије и људских права. Следећи сопствено горко искуство, он је скренуо пажњу земље на грубо кршење права затвореника, посебно кашмирских муслимана, у затвору Тихар.“ Тако се у писму сугерише „Није ни чудо што је његово присуство било трн у месу циничне моћи коју ужива Специјални огранак уз нескривене благослове некадашње владе НДА у име антитерористичких операција.“ (Погледајте цео текст писма заједно са потписницима на ввв.сацв.нет/хригхтс/ОлеттерХомеМин9феб05.хтмл).
Затим су 14. фебруара, наставници Универзитета у Делхију у одбрану САР Гееланија, поднели петицију Националној комисији за људска права. Овај документ је потписао и велики број академика, људских права и друштвених активиста. Након понављања оптужби као што је горе наведено, у петицији је стајало: „Игла сумње је, дакле, усмерена на полицију Делхија ДОК НЕ МОГУ ДА СЕ ОСЛОБОДИТЕ ИСТИНИТОМ ИСТРАГОМ.“
Како је госпођа Рој описала досадашње истраге, тешко је приписати полицији Делхија 'истиниту истрагу' две недеље након напада. Осим скандалозне кампање дезинформација коју је пријавила госпођа Рои и петиција НХРЦ-а, полиција је до сада више пута интервјуисала Геелинијевог адвоката и њеног супруга, Геелинијевог брата и већину Гиланијиних академских пријатеља, као да је "траг" за Геелининог убицу некако сакривен. Како је наведено у петицији НХРЦ-у након пажљивог прегледа ових „истрага”, „ове радње не само да показују неуспех полиције да покрене озбиљну истрагу о овом масовном злочину, већ постоји покушај да се персонализује оно што је очигледно огроман политички злочин. Кога полиција покушава да заштити овим диверзантским тактикама?“ (Цео текст петиције на ввв.сацв.нет/хригхтс/леттерНХРЦ14022005.хтмл).
Али нема извештаја о томе да ли је полиција испитивала сопствену браћу у специјалном огранку, хулигане који су опљачкали канцеларију вишег адвоката Рама Јетхмаланија када је одлучио да брани Гееланија на Вишем суду, и десничарске снаге које су пукле крекери испред Специјалног суда када је Геелани осуђен на смрт. Другим речима, људи са демонстрираним непријатељством према Гееланију систематски су поштеђени. Истовремено, постоји стални покушај да се за „измишљање” овог напада умешају мрачне терористичке групе, особе смештене у затвору, па чак и сам Геелани.
Да ли смо онда предалеко од циља када мислимо да полиција очајнички покушава да држи стварне проблеме подаље од очију и само купује време да сачека (или се можда чак и припреми) за неки „драматични развој догађаја“, можда који укључује међународни тероризам, то ће бити пројектовано као „пробој” у „мистерији”?
С тим у вези, важно је размислити о занимљивој причи која је управо објављена под окриљем Специјалне ћелије полиције Делхија. Очигледно, Ћелија је ухапсила особу по имену „Азиз“, „53-годишњи председник Народне лиге Јамуа и Кашмира“, који је члан Хуријатске конференције. Азиз је ухваћен на лицу места у отменој области Чанакјапури са лажном индијском валутом и дирхамима УАЕ, очигледно 'добијеним' од Пакистанске високе комисије. Занимљиво је да је Азиз такође био „врховни командант” „екстремистичког огранка” познатог као „Ал-џехад”; пре тога је „прошао шестонедељну обуку у руковању оружјем и муницијом (у ПоК) након чега се вратио са јуришном пушком серије АК” . Индијске снаге безбедности су га често хапсиле, последњи пут у септембру 2001, а пуштен је тек 2004. Ћелија није заборавила да помене да је још један лик сличног профила – али овај пут жена – био такође ухапшен пре две године; та жена је била и „боркиња за социјално-људска права”.
Биће занимљиво знати зашто је овај познати сумњиви лик лутао улицама Делхија са великим сумама фалсификованог новца добијеног од Високе комисије Пакистана ових дана након напада на Гееланија.
Оно што обећава у вези са овим хапшењем је приближавање на правом месту и у време следећег: Кашмир и Хуријат, „јехад”, обука у ПоК, Висока комисија Пакистана, лажна валута и евентуално „људска права” путем предложене монтаже – радови. Пријављено је да ћелија планира да ухапси и испита 'његове друге саучеснике'. Чекамо њихова открића.
Нирмалангсху Мукхерји предаје на Универзитету у Делхију. Верзија овог чланка са фуснотом доступна је од аутора.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити