Џорџ Цимерман је помно надгледао свој крај. Када су црнци ходали или чак возили кроз подручје, он је упозорио полицију, изнова и изнова и изнова [3]. Коначно, огорчен што су „они увек“ побегли, изашао је у кишну ноћ наоружан напуњеним пиштољем и законом Стани на терену, тражећи било кога ко не би требало да буде у његовом претежно белом крају.
Југ има дугу историју оваквих ствари. Некада су се звали робовске патроле.
Пре грађанског рата и реконструкције, главни начин на који су јужне државе одржавале институцију ропства био је преко локалних и државних милиција, такође познатих као „Робовске патроле“. Ове патроле су у многим државама биле обавезна месечна дужност за беле мушкарце са југа између 17 и 47 година, били они робовласници или не.
Робовске патроле путовале су, обично на коњима [модерни еквивалент би био у колима], кроз село тражећи Афроамериканце који „нису тамо где им је место“. Када су патроле пронашле црнце на местима где им „не припадало“, казна су се кретала од премлаћивања, преко репатријације робовласницима, до смрти бичевањем, вешањем или стрељањем.
Неки од најсвеобухватнијих извештаја о природи и обиму робовских патрола дошли су из интервјуа које је обавила ВПА (Управа за радни напредак, програм Нев Деал који је креирао ФДР) током Велике депресије. У то време, бивши робови и деца бивших робова још су били живи и имали су приче за испричати, а ВПА је ставила људе да раде на америчком југу прикупљајући и документујући те приче.
ВПА-ов пројекат писаца Џорџије, Јединица Савана, произвео је бриљантан сажетак прича узетих од људи који су били живи (већином као деца) у време ропства, о њиховим и њиховим породицама интеракцијама са патроларима робова. Наслов извештаја је био „Бубњеви и сенке: приче о преживљавању међу приморским црнцима Грузије [КСНУМКС]).
Многе друге усмене и писане историје које је саставио ВПА Вритерс Пројецт сада одржава Конгресна библиотека [КСНУМКС].
Десетине других сличних извештаја, као и детаљних студија о патролама робова од државе до државе, укључујући и спискове чланова, објављено је у бриљантној књизи Салли Е. Хадден „Робовске патроле: Закон и насиље у Вирџинији и Каролини [6]”
Хадден цитира бројне приче и мноштво извора о томе како су патроли робова тукли, бичевали или на други начин злостављали Афроамериканце који су пронађени на плантажи. Жене су рутински биле подвргнуте силовању, а мушкарци су обично премлаћивани моткама или бичевима. Хадден пише о причама које је саставио ВПА:
„Робови би могли молити да буду изостављени из бичевања од патроле, надајући се да би милост или превртљивост могли спречити батинање. Патроле су се понекад поигравале са робом, претећи бичевањем, а затим су пуштале робове на слободу. Урођена произвољност кажњавања додала је страху који је већина робова осећала када би наишла на патроле робова.
„Један бивши робов [роб], Алекс Вудс, присетио се како је патрола реаговала на просјаченог роба. Рекао је да патроле 'не би дозволиле [робовима] да дозову де Лорда када су их бришу, али су им дозволили да кажу: "Ох! моли се, Ох! моли се, господару.”
„Оштра казна коју је патрола могла да примени довела је до тога да један бивши роб воли да упозна патролу и да буде продат новом господару – роб би по сваку цену покушао да избегне обе судбине. Мало ствари у поређењу са муком коју је роб претрпео од батина патрола. Једна бивша робиња из Јужне Каролине присјетила се онога што су људи чули када се родила: њена мајка је 'вриштала као да су је патроле тукле'” (стр.117).
Национални хуманистички центар је поново штампао извештај из 1857. Остина Стјуарда, који је побегао из ропства 1813. Под насловом „Славес анд Славе Патрол“, Стјуард отвара налог са овај резиме [два]:
„Робовима никада није дозвољено да напусте плантажу којој припадају, без писмене пропуснице. Ако се неко усуди да не поштује овај закон, највероватније ће га ухватити патрола и добити тридесет девет удараца бичем.
„Ова патрола је увек на дужности сваке недеље, иде на сваку плантажу под њиховим надзором, улази у сваку колибу робова и пажљиво испитује понашање робова; а ако нађу једног роба са друге плантаже без пропуснице, одмах бива кажњен тешким бичевањем“.
Затим наставља да исприча неколико мучних прича о личним сусретима са патролом робова, укључујући и ону која је довела до смрти шест робова, и поново штампа прописе о патроли робова Северне Каролине на следећи начин:
„ПРОПИСИ РОБЕ ПАТТРОЛЕ, РОУН ЦОУНТИ, СЕВЕРНА КАРОЛИНА, 1825.
1ст. Патроле ће бити именоване, најмање четири у сваком капетанском округу.
2д. Њихова је дужност, најмање два од њих, да патролирају у својим областима једном у седмици; у супротном, биће подвргнути казнама прописаним законом.
3д. Они ће имати моћ да изврше тјелесно кажњавање, ако су двојица присутни који се слажу с тим.
4. Један патрол има моћ да ухапси сваког роба црнца који се дрско понаша према патролу, или на други начин противзаконито или сумњиво; и држати таквог роба у притвору све док не буде могао да окупи потребан број патрола да би деловали у послу.
5. Пре ступања на своје дужности, патроле ће позвати неког вршиоца дужности судије и положити следећу заклетву, односно: „Ја, АБ, именовао једног од патрола од стране Окружног суда у Роуану, за чету капетана Б, заклињем се да Верно ћу извршавати дужности патрола, колико год могу, у складу са законом и прописима Окружног суда.”
Национални хуманистички центар има много других сличних извештаја у својој архиви.
Робовске патроле биле су редовна карактеристика Југа, од његовог првог насељавања робовласника Европљана до деценија након реконструкције.
Када је ропство укинуто, али белци на југу и даље желе да задрже црнце „на њиховом месту“, робовске патроле су у великој мери замењене (или једноставно преименоване у) ККК, шерифи малог града и, очигледно, „суседска стража“. ”
Робовске патроле су ретко заустављале или малтретирале белце. Али када би се Црнци нашли на неочекиваним местима, могли су да очекују брзу и оштру казну.
А правни системи Југа, углавном без изузетка, подржавали су патроле робова и њихове наследнике после реконструкције.
Чини се да што се више ствари мењају – барем на дубоком југу – то више остају исте.
Фуснота:
Као што Царл Т Богус пише у свом бриљантном чланку за Давис Лав Ревиев Универзитета Калифорније, „Скривена историја другог амандмана [8]“, била је неопходна својеврсна полицијска држава да би се наметнуло ропство на старом југу. Суштински део те полицијске државе биле су Робовске патроле. Као што су Патрик Хенри, највећи робовласник у Вирџинији, и робовласник Џејмс Медисон приметили у својим дебатама на конвенцији о ратификацији устава у Вирџинији, ове патроле робова биле су државне милиције и биле су заштићене, барем на југу, веома пажљивом формулацијом Другог амандмана који је, у коначном нацрту, дао овлашћења милиције не нацији већ појединачним државама. Аргументе Патрика Хенрија за то можете прочитати у наставку и коментар Џејмса Медисона на Хенријеву забринутост у „Изводи из Медисонових радова [9]” доступно на Гоогле књигама.
У претходни чланак [10], документовао сам како су ове патроле робова јужне милиције признате и укључене у Други амандман. Тај други амандман врх шешира моћи белаца сада је проширен и појачан такозваним законима Станите на основу.
Патрик Хенри на Конвенцији о ратификацији Вирџиније (јун 1788.) залажући се за ратификацију Повеље о правима заједно са Уставом како би се очувало ропство:
Што се тиче оног дела предлога [Биља о правима] који каже да свака недата власт остаје народу, он мора бити [ратификован] пре усвајања [Устава], или ће ову земљу увући у неизбежно уништење. Говорити о томе као о ствари која следи, а не као о једном од ваших неотуђивих права, препушта се повременом мишљењу Конгреса који ће узети у обзир ту ствар. Они неће расправљати са вама о дејству овог Устава. Они неће узимати мишљење овог комитета о његовом раду. Они ће то тумачити како хоће.
Ако га поставите накнадно, да питам за последице.
Међу десет хиљада подразумеваних моћи (сиц) које они могу преузети, они могу, ако будемо ангажовани у рату, ослободити сваког од ваших робова ако желе. И то морају и хоће да ураде [северни] људи, од којих већина нема заједнички интерес са вама. Они, дакле, неће имати осећај за ваше интересе.
Овде је више пута речено да је велики циљ националне владе била национална одбрана. Та власт за коју се каже да је намењена безбедности и безбедности [у члану 1, одељак 8 Устава] може се учинити одвратном и угњетачком.
Ако дају овлашћење општој влади да обезбеди општу одбрану, (сиц) средства морају бити сразмерна циљу. Сва средства у поседу народа морају бити дата влади којој је поверена јавна одбрана.
У овој држави има двеста тридесет и шест хиљада црнаца, а има их много у неколико других држава. Али има их мало или нимало у северним државама; а ипак, ако северне државе сматрају да су наши робови безбројни, они могу позвати сваки национални ресурс.
Зар Конгрес не каже да се сваки црнац мора борити? Зар нисмо видели мало овог последњег рата?
Нисмо били толико гурнути да еманципацију учинимо општом; али су донети скупштински акти да сваки роб који иде у војску буде слободан.
Још једна ствар ће допринети да дође до овог догађаја. Ропство се мрзи. Осећамо његове фаталне последице — жалимо због сажаљења човечанства. Нека сва ова разматрања, у неком будућем периоду, пуном снагом притисну умове Конгреса. Нека та урбаност, за коју верујем да ће разликовати Америку, и неопходност националне одбране, - нека све ове ствари раде на њиховим умовима; они ће претражити тај папир [Устав] и видети да ли имају моћ ослобађања [да ослободе робове].
А зар нису, господине? Зар немају овлашћења да обезбеде општу одбрану и благостање [У члану 1, став 8 Устава]? Зар не мисле да ови позивају на укидање ропства? Зар не прогласе све робове слободнима, и зар им та моћ не гарантује?
Ово није двосмислена импликација или логичка дедукција. Папир [Устав] говори о ствари: они имају моћ јасно, недвосмислено и јасно ће је и сигурно спроводити.
Колико год жалио ропство, видим да разборитост забрањује његово укидање. Поричем да би општа влада требало да их ослободи, јер одлучна већина држава нема везе симпатија и саосећања за оне чије би интересе погодила њихова еманципација.
Већина Конгреса је на северу, а робови су на југу.
У овој ситуацији, видим да је велики део имовине народа Вирџиније угрожен, а њихов мир и спокој нестали. Понављам то још једном, да би ми се душа радовала што је свако од мојих ближњих био еманципован. Пошто треба да се са захвалношћу дивимо тој небесној одредби која нас је сврстала међу слободне, треба да јадикујемо и жалимо због неопходности да своје ближње држимо у ропству.
Али да ли је изводљиво, било којим људским средствима, ослободити их без најстрашнијих и најпогубнијих последица? Требало би да их поседујемо на начин на који смо их наследили од наших предака, јер је њихово ослобађање неспојиво са срећом наше земље. Али треба да ублажимо, колико год је то могуће, строгост њихове несрећне судбине.
Знам да је у низу конкретних случајева законодавна власт, слушајући жалбе, признала њихову еманципацију. Да се не задржавам на овој теми. Додаћу само да је ова [институција ропства], као и свака друга имовина народа Вирџиније, угрожена и стављена у руке онима који немају никакве сличности са нама [који нисмо робовласници].
Ово [питање контроле над милицијом, познатом као робовске патроле] је локална ствар, и не видим да је исправно подвргнути Конгресу.
Тхом Хартманн је аутор и национално удружени водитељ дневних емисија. Његова најновија књига је Тхе Тхом Хартманн Реадер.
Линкови:
[1] хттп://алтернет.орг
[2] хттп://ввв.алтернет.орг/аутхорс/тхом-хартманн
[3] http://articles.orlandosentinel.com/2012-03-19/news/os-trayvon-martin-shooting-george-zimmerman-911-20120319_1_neighborhood-county-sheriff-s-office-crime-watch
[4] хттп://ввв.амазон.цом/Друмс-Схадовс-Сурвивал-Студиес-Георгиа/дп/1604443243
[5] хттп://мемори.лоц.гов/аммем/снхтмл/
[6] хттп://ввв.амазон.цом/Славе-Патролс-Виоленце-Царолинас-Хисторицал/дп/0674012348/
[7] хттп://натионалхуманитиесцентер.орг/пдс/мааи/цоммунити/тект2/плантатионстевард.пдф
[8] хттп://ввв.саф.орг/ЛавРевиевс/Богус2.хтм
[9] http://books.google.com/books?id=tN99jYDpUi0C&;pg=PA92&lpg=PA92&dq=%22alarmed+with+respect+to+the+emancipation%22+madison&source=bl&ots=bFUi95nbYz&sig=lytuAn4skhTFHZjkZTZKHxPk08Y&hl=en&sa=X&ei=88_xUMvDMIyI0QHBxYG4CA&ved=0CDAQ6AEwAA#v=onepage
[10] хттп://ввв.алтернет.орг/цивил-либертиес/тхом-хартманн-сецонд-амендмент-вас-ратифиед-пресерве-славери?пагинг=офф
[11] хттп://ввв.алтернет.орг/тагс/славе-патрол
[12] хттп://ввв.алтернет.орг/%2Бнев_срц%2Б
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити