Као што имамо напоменути пре је системско обележје државно-корпоративних медија пропаганда пропустом. Пропуштање важних чињеница, информисаног коментара и контекста о махинацијама владе и великог бизниса значи да је јавност мање способна да:
- Разумети свет око нас;
- Изазовите моћ државне и корпоративне; и
- Донесите суштинске промене у друштву које никада нису биле потребније.
Тренутни примери су легија, као што ћемо видети у избору који следи.
1. Новинари се залажу за Мање провидност
Прошле недеље је ухапшен 21-годишњи амерички ваздухопловац Џек Тексеира Следећи, како је рекао ББЦ Невс:
„[а] цурење високо поверљивих војних докумената о украјинском рату и другим питањима националне безбедности.“
Бивши британски дипломата Крег Мареј указао на узнемирујући аспект случаја, наиме, да је Тексеира:
'ушли у траг од стране британске тајне службе Беллингцат у сарадњи са Њујорк тајмсом и паралелно са Вашингтон постом, не да би му помогли да побегне или да му помогне да објави или каже људима своје мотиве, већ да помогне држави да га ухапси.'
Беллингцат је испитао, између осталих, Кит Кларенберг из тхе Граизоне који пријавио да је наводно 'независна, истражна веб страница отвореног кода' 'прихватила огромне суме од западних обавештајних сарадника'.
Што се тиче Њујорк тајмса и Вашингтон поста, амерички новинар Глен Гринвалд напоменути:
„Неописиво је шокантно и болесно да су два највећа медија у земљи била та која су радила ФБИ-јев посао и трагала за оним који су процурили и открили га.“
Скоро исто тако лоше, рекао је, било је то радије него да притиска владу током конференције за штампу Пентагона о томе садржина од процурелих докумената, новинари заправо гурнула за веће сузбијање безбедносних цурења.
мурраи додао:
„Уопште нисам изненађен Беллингцат-ом, који је очигледно сабласна организација. Надам се да ће ово омогућити да више људи види кроз њих. Али понашање Њујорк тајмса и Вашингтон поста је заиста шокантно. Они сада своју мисију виде у служби безбедности, а не јавности.'
Такође је приметио да у последњих недељу дана „није објављено ништа [од процурелог материјала] што не служи наративима америчке пропаганде.“
Врло мало, ако ништа, поуздано је представљено о Тексеириним мотивима за објављивање ових државних докумената. Мареј је упозорио читаоце да буду скептични према покушајима да га прикажу као једноставно 'невероватног Трамповог присталица' или 'неадекватног играча' који покушава да се 'похвали колегама штреберима у игрицама'.
Мареј је закључио:
„Требало би да останемо сумњичави према покушајима да га окарактеришемо: акутно сам свестан медијских приказа Џулијана Асанжа који су потпуно неистинити.“
2. Отказивање Џулијана Асанжа
Обележен 11. април четири године пошто је Џулијан Асанж, суоснивач Викиликса, насилно удаљен из еквадорске амбасаде у Лондону и затворен у затвор Белмарш високе безбедности. Он и његови адвокати су се дуго борили претња екстрадицијом у САД, где ће вероватно провести остатак свог живота у затвору 'Супермак'. Његов 'злочин' је разоткривање подлих активности, укључујући озбиљне ратне злочине, САД и њихових савезника.
Као Алекс Нанс, аутор и бивши писац говора Џеремија Корбина, напоменути:
„Вероватно најзначајнији и најпознатији светски новинар је данас четири године у затвору због свог рада – не у Египту, Кини или Русији, већ у Британији, земљи која другима држи предавања о слободи говора. Његово затварање је потпуно политичко. Требао би бити слободан.'
Медиа Ленс има документовано гротескно мрље и погрешне карактеристике Асанжа током много година, не само од стране Гардијана, као и недостатак извештавања о његовој невољи и шта то значи за право новинарство, слободу говора и демократију.
У тексту за међународну медијску организацију Пеоплес Диспатцх, политички писац Амисх РМ сажето кључне чињенице којима располажу државно-корпоративни медији сахрањен о Асанжу. Ови укључују:
- ЦИА је планирала да отме и убије Асанжа у Лондону.
- Америчко тужилаштво се заснива на измишљеном сведочењу понављача, који тренутно служи затворску казну због злочина сексуалног злостављања на Исланду, а психолози по налогу суда описују га као „социопату“.
- САД су шпијунирали Асанжа док је био у амбасади Еквадора.
Раније овог месеца, генерални секретар Репортера без граница Кристоф Делоар и директорка операција Ребека Винсент су забрањен приступ да посети Асанжа у затвору Белмарш, упркос томе што је добио потврду да ће посета бити дозвољена.
У разумном свету, са одговорним националним медијима, горе наведене чињенице биле би главна вест. И Би-Би-Си и ИТВ Невс у десет би посветиле значајно извештавање о Асанжовој невољи и постојало би опсежно накнадно извештавање и коментари о страшним последицама по новинарство и друштво. Уместо тога, влада виртуелна тишина.
Али тамо is простор за документовање тешких ситуација руских новинара који противречне наративима Кремља. Шта је са новинарима у овој земљи који би могли покушати да противрече наративима Беле куће и Даунинг стрита? Да ли су они, у ствари, већ „очишћени“ из такозваних „мејнстрим“ медија: реч коју користе Јохн Пилгер да опише свој третман од стране Гардијана? Откуд бес око избацивања гласова неслагања у „слободним“ западним медијима?
ББЦ Невс би радије директну пажњу за: 'Водитељи ток-шоу говоре Русима у шта да верују.' Наравно, никада не бисте видели главни прилог чувеног „непристрасног“ ББЦ Невс-а на тему: „Водитељи ток-шоу говоре Британцима шта да верују“ о рату у Украјини, или било чему другом.
Аустралијска списатељица Кејтлин Џонстон описује Асанжа као „највећег новинара свих времена“. Она wrote (написано) недавно:
'Асанж започео своју новинарску каријеру револуционишући заштиту извора за дигитално доба, а затим наставио да разбија неке од највећих прича века. Не постоји нико ко може да му држи свећу, жив или мртав.
„А сада је у затвору максималног обезбеђења, само и искључиво зато што је био бољи у најбољем новинарству од било кога другог на свету. Да је цивилизација у којој живите. Онаква која затвара најбољег новинара свих времена јер се бави новинарством.'
3. Северни ток: „Можда никоме није у интересу да открије више“
Раније смо written (написано) о покривач ћутања због покушаја да се дође до истине о бомбардовању гасовода Северни ток у септембру 2022. који су снабдевали руским гасом Немачку. Амерички истраживачки новинар Сеимоур Херсх'с извештај упућивање на САД као највероватнијег починиоца овог терористичког акта су бланко или по кратком поступку одбачени од стране државних и корпоративних медија.
Након Сеимоуровог извештаја, амерички званичници објавили су процену засновану на 'новим обавештајним подацима', верно пренети медији, да је 'проукрајинска група' извршила напад на гасовод. Дер Спиегел је тада пренео а Новински извештај, који је одјекнуо у извештавању широм света, тврдећи да су рониоци користили немачку изнајмљену јахту да саботирају нафтоводе. Је постојао мало скептицизма; новинари нису тотално неспособни или потчињени државним наративима.
Али медијско покривање се и даље клонило испитивања највероватнијег објашњења умешаности САД; не најмање важно с обзиром на то да се председник Џо Бајден у фебруару 2022. похвалио да ће САД 'довести крај томе [Северни ток]' ако би Русија извршила инвазију на Украјину. Како Ројтерс пријавио:
„Ако Русија изврши инвазију, то значи да тенкови или трупе поново пређу … границу Украјине, онда више неће бити … Северног тока 2. Ми, ми ћемо томе стати на крај“, рекао је Бајден. Упитан како, с обзиром да је пројекат под немачком контролом, Бајден је рекао: „Обећавам вам, моћи ћемо то да урадимо.“
Гленн Греенвалд осматран недавно:
„НИТ – након што је јавности дао неколико усраних верзија о томе ко је дигао у ваздух Северни ток (еколошки разарајући акт индустријског тероризма) – сада објављује: „Можда никоме није у интересу да открије више.
„Можда има трага у последња 2 пасуса чланка?“
Ево ових последњих два пасуса у питању:
„И именовање западне нације или оперативаца могло би да изазове дубоко неповерење када се Запад бори да одржи јединствен фронт [преко рата у Украјини].
„Има ли интереса надлежних да изађу и кажу ко је ово урадио? Постоје стратешки разлози да се не открије ко је то урадио“, рекао је Јенс Венцел Кристоферсен, дански поморски командант и војни стручњак са Универзитета у Копенхагену. „Све док не изнесу ништа битно, ми остајемо у мраку о свему овоме — како би требало да буде.“
НИТ је чак нагласио поенту у свом цвркут истичући њихов чланак:
„Куриње обавештајних података о томе ко је минирао већину гасовода „Северни ток“, које подржава Русија, прошлог септембра дало је више питања него одговора. Можда никоме није у интересу да открије више.'
Дакле, ако још увек гајите илузију да се на „мејнстрим“ новинарство може поуздати да ће истину извести јавности, уместо да је прикрива, можда ћете морати да преиспитате шта чак и „најбољи“ медији, укључујући Њујорк, Би-Би-Си и Гардијан, раде рутински.
4. Пропагандне операције које остају скривене
Један од централних принципа западне политичке идеологије је да 'ми' имамо слободан приступ информацијама и да само 'друга страна' ради пропаганду, што је прљава реч о којој не би требало да расправљамо; осим када је не ако се помиње у љубазном друштву, то се назива 'контрадезинформација'. Другим речима, то је информација која има за циљ да се „супротстави“ „обмањујућим“ наративима које су изнели „званични непријатељи“.
Прошлог месеца, влада Велике Британије најавила „хитно финансирање“ од 4.1 милиона фунти „за борбу против руских дезинформација“. У саопштењу за јавност се наводи да ће ова велика сума помоћи Светској служби ББЦ-а да настави да доноси:
„независне, непристрасне и тачне вести људима у Украјини и Русији суоченим са појачаном пропагандом руске државе.“
Наравно, од нас се очекује да прогутамо мит да ми на Западу већ уживамо у „независним, непристрасним и тачним вестима“ Би-Би-Сија.
Али, као што су Јохн МцЕвои и Марк Цуртис из Декласификована УК веб страница недавно истакнута:
„Британски медији рутински преузимају информације од приватних група које се боре против руских и других дезинформација, а да не кажу да те организације финансира влада Уједињеног Краљевства и да их управљају људи повезани са спољнополитичким естаблишментом Уједињеног Краљевства или САД.“
Исти аутори пријавио раније овог месеца да је Министарство спољних послова Уједињеног Краљевства дало преко 25 милиона фунти од јануара 2018. организацијама које циљају на „дезинформације“. Четири од ових организација воде бивши чланови британског и америчког спољнополитичког естаблишмента и углавном су фокусиране на „званичне непријатеље“.
МцЕвои и Цуртис су приметили:
„Ове организације имају тенденцију да се фокусирају на руске ратне злочине и информативне операције, посебно у Украјини, док не спроводе упоредиве истраге о Британији, САД или НАТО-у.
„Велики део истраживања ових група је стога једносмеран, представљајући злонамерне информативне операције као једини домен непријатеља које је идентификовала влада Уједињеног Краљевства. Утицај ће вероватно бити једнострана информација која улази у арену јавних вести.'
Заиста, несуђени чланови јавности неће имати појма да анализе наводно 'независних' стручњака који коментаришу рат у Украјини често долазе од организација које финансира Фореигн Оффице.
Конкретно, Декласификована УК је приметила две такве организације:
- 25 чланака у Гардијану и Обзерверу помињу Лабораторију за дигитална форензичка истраживања Атлантиц Цоунцил-а, од којих ниједан не помиње њено финансирање од стране влада Уједињеног Краљевства и САД.
- Центар за информациону отпорност је поменут 29 пута у медијима у Великој Британији, а само у једном чланку се помиње његово финансирање владе Уједињеног Краљевства.
Државно-корпоративни медији такође су затрпали обим и природу глобалног милитаризма Уједињеног Краљевства од 1945. године. Цуртис пријавио раније ове године да:
„Британија је распоредила своје оружане снаге за борбу преко 80 пута у 47 земаља од краја Другог светског рата, у епизодама које се крећу од бруталних колонијалних ратова и тајних операција до напора да се подрже фаворизоване владе или да се одврате грађански немири.“
Верни потрошачи британских медија током овог периода, све до данашњег дана, требало би да верују да су узастопне владе Уједињеног Краљевства деловале из бенигне намере у таквим страним „интервенцијама“. Да би се открила стварност, потребно је копати дубље и даље од строго ограниченог домена који надгледају државни и корпоративни медији.
Завршне напомене
Горе наведени одељци су само укус систематског затамњивања, стављања по страни, па чак и блатњавања оних који износе чињенице и перспективе које оспоравају политику и изјаве државних компанија. У ери нестабилних међународних тензија, пријетње нуклеарним сукобом, класног рата против већине становништва, нечовјечности према избјеглицама и свеобухватног спектра климатске кризе, пропагандни систем треба разоткрити и замијенити истинским медијима од јавног интереса. .
Да ли мислите да је избор естаблишмента сер Кеир Стармер решење за било шта од овога? Или видите да је његова промоција од стране естаблишмента медија, не мање важно Старатељ, како естаблишмент настоји да овековечи своје интересе?
Алекс Нанс, поменут раније, недавно напоменути да када је Џереми Корбин изабран за вођу лабуриста, то је 'дало лабуристичком праву страх од живота'. Нунс је објаснила:
„Одједном је десница видела левицу као егзистенцијалну претњу. Какве год да је изборне користи имала левица у шатору, надмашио је ризик да лабуристичка десница трајно изгубе странку коју су сматрали својим власништвом.'
Стармер и његове присталице у странци су одлучни да обезбеде да изгледи за левичарско лабуристичко вођство буду трајно сломљени. Баннинг Цорбин од кандидовања за лабуристе на следећим општим изборима је:
'о слању поруке, прво левици, а друго естаблишменту, да немају чега да се плаше од припитомљене Лабуристичке партије. Они желе да докажу да се побуњеничко, радикално левичарство које је Корбин представљао никада неће поновити.'
У овом веома реалном смислу, садашња Лабуристичка партија је део етаблираних интереса који су одлучни да потисну опозицију на локалном нивоу бескрајном рату, класној експлоатацији и корацима потребним да се спрече најгоре хитна климатска катастрофа.
DC
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити