Интервју можете погледати на снимку ovde
Огромна већина европских Јевреја који су бежали од нациста би хтела да емигрира у Северну Америку, али су врата била затворена. „Идеја да се изгради таква држава у земљи која није била пуста земља, далеко од тога, о трошку локалног становништва била је сађење семена трагедије која нас прати већ неколико деценија од 1947/1948. , каже Ацхцар. После потпуне окупације Палестине после Шестодневног рата 1967. године, Израел је стално одбијао сваки међународни споразум у облику „земља у замену за мир“. Потпуна евакуација Израела свих територија окупираних 1967. године и поштовање права Палестинаца на самоопредељење барем на 22 одсто њихове историјске територије били би минимални услов за било какво мировно решење. Такође је важно посредовати у „рату наратива“ између ционистичког и колонијалистичког тумачења сукоба, каже Ахкар.
Гилберт Ачкар: Политички научник и социолог на „Школи за оријенталне и афричке студије“ Универзитета у Лондону, мировни активиста, аутор књиге „Арапи и холокауст“ и заједно са Ноамом Чомским „Опасна моћ“
Давид Гоессманн: О израелско-палестинском сукобу се доста извештава у западним медијима. Они то описују као фатални ћорсокак, циклус насиља. Али они ретко дају суштинске контексте попут зашто се Резолуција УН 242 из 1967. и друга међународно договорена мировна решења не могу применити. Дајте нам увид зашто у Израелу и Палестини нема правде и мира и шта треба учинити да се то постигне.
Гилберт Ачкар: Мислим да нема ништа погубно у томе што се дешава, у смислу да је ово што се дешава већ четири деценије производ одлука понашања одређене политичке снаге, која спроводи оно што се дешава на израелској страни. . Прва смртна жртва коју би људи споменули јесте да су Јевреји који су преживели холокауст, нацистички холокауст у Европи, пали на Палестинце. Исак Дојчер, познати историчар, користио је ову метафору о томе да неко покушава да побегне од пожара у својој кући скочивши са прозора и павши на неког другог. Особе које скачу са прозора су Јевреји који су преживели холокауст, а особа на коју се случајно сломи и поломи ноге и леђа овој особи су Палестинци. Ово би описало ствар као смртоносну. Али реалност је да није била тако фатална ако размислите о томе. Јер, ако идете на почетак свега тога, нема сумње да би огромна већина европских Јевреја који су побегли од нацизма волела да оде у Северну Америку – али су им била затворена врата. Они би волели да оду у Британију - такође су имали затворена врата. Ове земље су прихватиле само веома ограничене квоте ових људи. Покушали су да реше овај проблем тако што су натерали Британију, која је контролисала Палестину, да тамо отвори врата...
Давид Гоессманн: Било је много антисемитизма у то време у Северној Америци.
Гилберт Ачкар: …наравно, а на то сте додали и ционистички покрет, који се такође борио. Уместо да се бори за отварање врата целог света, за преживеле Јевреје, ционистички покрет је заправо желео или концентрисао све своје напоре на питање Палестине. Стога су желели да ова концентрација људи дође у Палестину како би створили државу. И то је оно што је у основи државног ционизма Теодора Херцла, аутора Дер Јуденстаат. Ова идеја о јеврејској држави, о држави Јевреја, то је идеја која је сама по себи, знате. Тако дефинисана држава је недемократска врста дефиниције. Идеја о изградњи такве државе у земљи, која није била пуста земља, далеко од тога, о трошку локалног становништва, била је сађење семена трагедије, која нас прати већ неколико деценија, од 1947. године. /1948. Имали сте другу историјску прекретницу, која је била после 1947, резолуције УН о подели Палестине. Имали сте резолуцију УН коју сте споменули, 242 1967. године, када је Израел завршио окупацију Палестине, окупирао остатак Палестине, оних 22%, који су изостављени када је израелска држава створена 1948. године након рата. Дакле, ово је завршено и упркос понудама на арапској страни и упркос међународном легалитету или правном оквиру створено је 242 мир против територије. Ову размену су одбиле узастопне израелске владе. Чак је и споразум из Осла био у основи мањкав, јер се споразумом из Осла, потписујући споразум из Осла, Израел само обавезао да ће се повући из насељених подручја Западне обале. Не на целој Западној обали. И [они] су наставили да граде насеља и заправо повећали изградњу насеља на разним местима Западне обале, много пута брже од оне која се развијала после 1967. Дакле, после Осла заправо, оно што видимо је за седам година удвостручавање броја досељеници, колонијални досељеници, на Западној обали. Дакле, ово је опет, мислим, ово су политике, то су дубоки корени овог проблема. И у свему томе нема погибељи. Могла се водити сасвим другачија политика. Мислим, у то време (?) толико људи у Израелу као и у арапском свету, надали се миру. Надао се да ће то заиста бити размена мира против територије. И да би се створила палестинска држава. Имали смо овакве снове. Наравно, Арафат има овакав сан и то се показало као потпуна илузија. То се показало као потпуна илузија не због Палестинаца. То је потпуно јасно. Они су (?) део овог сукоба, они су потлачени, они нису тлачитељ, они нису окупатор. То је кључна ствар.
Давид Гоессманн: Како би се решење могло применити. Шта треба учинити да се постигне мировно решење? И каква је у томе улога Сједињених Држава?
Гилберт Ачкар: Ја бих то рекао на трезвенији начин, јер је то...мислим...не може се залагати за историјски развој. Шта бих могао да кажем: Који су минимални услови за било које насеље у региону. А ова насеља су позната… ови услови су познати. Пошто Палестинци имају консензус који чак и формулишу у документу, постоји консензусни документ свих, или практично свих, палестинских снага од Фатаха до Хамаса, и сви су се с тим потписали. Ови минимални услови су потпуна евакуација Израела свих територија окупираних 1967. године и разградња насеља. Поштовање права Палестинаца на самоопредељење бар на ових 22% њихове историјске територије. Чак ни то Израел не признаје. Дакле, без овог минимума, не можете замислити почетак насеља. Свако поравнање између наводника било би као Осло [споразум], илузорни процес, који пропада након неколико година и води до још веће трагедије чак и од оне коју сте имали раније.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити