Организација Уједињених нација (УНО) се удаљила од позитивне улоге коју је некада играла у Африци од касних 1950-их до 1980-их када је УН снажно радио на деколонизацији Африке од белих расистичких западних колонијалних империјалних сила. Уместо тога, данас смо сведоци да Уједињене нације у основи помажу белим расистичким западним колонијалним империјалним силама да поново колонизују афрички континент. Ја лично не бих веровао ништа што Организација Уједињених нација говори или ради у Африци. Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки-Мун је шаљивџија за Сједињене Државе. Американци су му дали посао. Он ради све што му Сједињене Државе кажу. Африканцима се саветује да буду изузетно скептични према Организацији Уједињених нација, као и према њеним специјализованим агенцијама и повезаним организацијама које делују било где у Африци.
Истина, технички Међународни кривични суд (ИЦЦ) није орган Организације Уједињених нација (УНО). Правно, и МКС и УН би требало да буду независни један од другог. Али обе међународне организације раде у складу са оним добро познатим „принципом свирача“ међународне политичке науке: Онај ко плаћа свирачу, зове мелодију! Исте беле расистичке западне колонијалне империјалне силе зову мелодију и за Међународни кривични суд и за Организацију Уједињених нација, укључујући све њене специјализоване агенције и придружене организације. Западни преговори о новцу, међународно право и шетња људских права — посебно у Африци.
Када су подржале право на самоопредељење према међународном праву у Африци, Уједињене нације су поништиле историјско наслеђе Берлинске конференције 1884-85, под окриљем које су беле расистичке западне империјалне силе започеле своју колонијалну поделу афричког континента, опљачкале Африку својих природних ресурса, и наставио да наноси директан геноцид над Африканцима — чак и за „спорт“. Насупрот томе, под утицајем земаља Трећег света које су се бориле за независност против Запада, Уједињене нације су подржале кампању деколонизације која је кулминирала независношћу Намибије и разградњом белог расистичког злочиначког режима апартхејда у Јужној Африци. Теоретски, Африка је тада била правно слободна. Али економски Африка је и даље била зависна и подређена западним силама због њиховог сталног наметања неоколонијалне економске контроле и политичке доминације.
Оно што сада видимо је покушај Сједињених Држава и европских држава — колективно организованих у НАТО алијансу — да стварно поново реколонизују Африку и у целини. Почетак овог процеса био је 2011. године амерички/НАТО рат агресије и геноцида против Либије који је санкционисао Савет безбедности Уједињених нација. Ова војна операција САД/НАТО-а коју су одобриле УН јасно је имала за циљ крађу свих либијских ресурса нафте и гаса. До 50,000 Африканаца је брутално истребљено у овом процесу поновног освајања Либије САД/НАТО-а након што је Муамар Гадафи претходно протерао САД и УК. Захваљујући САД/НАТО-у, Либија је сада постала Сомалија на Медитерану са таласима афричких избеглица које се даве на путу у Европу.
Предвиђено је да Либија постане де факто база и сценско подручје за САД/НАТО да пројектују моћ према југу у срце афричког континента како би украли обилне природне ресурсе Африке. Као што је показано у Либији, беле расистичке западне колонијалне империјалне силе које контролишу НАТО и Организацију Уједињених нација неће обраћати никакву пажњу на Конвенцију о геноциду из 1948. када она стане на њихов грабежљиви пут инвазије, бомбардовања, експлоатације, прогона, убијања и окупације Афричке државе и обојени народи како би украли њихове природне ресурсе. То је оно о чему се ради у новој „борби за Африку“ од стране белих расистичких западних колонијалних империјалних сила на основу старе Берлинске конференције. Сада се имплементира данас уз помоћ најновијих западних високотехнолошких система наоружања као што су дронови за геноцид.
Француска је одувек била једна од највећих колонијалних империјалних сила Запада у Африци. Данас је Француска дубоко укључена у консолидацију читавог геополитичког простора између Медитерана и Гвинејског залива за САД/НАТО, што је недавно показано њеном свргавањем владе Обале Слоноваче и њеном инвазијом на Мали користећи Гвинеју као полазиште за напад. У ствари, Француска никада није напустила Африку. Француска и даље има гарнизонске снаге широм Африке како би наставила француску контролу и доминацију над овим црноафричким државама, владама, народима, вођама и ресурсима. Ја сам француског порекла: Живела Француска! — Али не у Африци!
Нажалост, у односу на многе афричке лидере, ситуација и даље остаје аналогна оној коју је Франц Фанон описао у својој класичној књизи Црна кожа, беле маске (1952). Имате лидерске елите широм Африке које раде по налогу Сједињених Држава и НАТО држава против жеља и интереса сопственог народа. Друга и садашња тужитељка МКС-а мадам Фату Бенсоуда из Гамбије је класичан случај Црна кожа, беле маске. Беле расистичке западне колонијалне империјалне силе које контролишу МКС поставиле су је на функцију да би превариле афричке државе и народе да верују да МКС ради за њих, а не против њихових интереса у име САД/НАТО.
У овом процесу модерне западне реколонизације Африке Међународни кривични суд (ИЦЦ) у Хагу функционише као Суд белог човека. МКС омогућава белим расистичким западним империјалистичким државама да прогоне и неутралишу афричке лидере који не испуњавају њихове налоге. Додуше, неки од умешаних афричких лидера имају лошу репутацију. Али до сада су сви осумњичени које је МКС тражио били из Африке. Ово није случајно. Заправо и по закону, ови афрички диктатори су мале рибе у поређењу са геноцидним чудовиштима бијелих расистичких САД/НАТО/Израела.
МКС је одбио да уради било шта у вези са привођењем правди Тонија Блера упркос чињеници да су британски адвокати против њега поднели савршено тачну Тужбу за бројне међународне злочине у Ираку. Исто тако и за тужбу коју сам поднео Међународном кривичном суду у јануару 2010. против Џорџа Буша, Дика Чејнија, Доналда Рамсфелда, Џорџа Тенета, Кондолизе Рајс, Алберта Гонзалеса и њихових адвоката због њихове криминалне политике и праксе „ванредних предаја“, што је еуфемизам за присилне нестанке људских бића и њихово мучење и на тај начин представљају злочине против човечности у складу са Римским статутом МКС-а. До сада је МКС одбијао да учини било шта да служи правди над овим америчким међународним криминалцима из Бушове ере. Исто за председника Обаму и његову администрацију због њихове политике и праксе убистава дроном из окупираног Авганистана који је држава чланица МКС.
Одмах након израелске геноцидне операције Бачено олово против Газе од децембра 2008. до јануара 2009, препоручио сам палестинском председнику Махмуду Абасу да Палестина прихвати јурисдикцију Међународног кривичног суда, што је председник Абас и учинио. И шта се догодило? Први тужилац МКС-а Морено-Оцампо је то одбацио са лажним образложењем да није на њему да утврђује да ли је Палестина држава. Он је дошао до овог неискреног закључка упркос чињеници да је Палестина тада имала де јуре дипломатске државне односе са око 130+ држава и да је такође имала државно чланство у УНЕСЦО-у, специјализованој агенцији УН. Овај кукавица и лицемјер Морено-Оцампо имао је храбрости да одбаци палестинско прихватање надлежности Међународног кривичног суда као комад Клеенека, и одбио је да истражује Израел за ратне злочине, злочине против човјечности и геноцид над Палестинцима. Морено-Оцампо не би мрднуо ни прстом да помогне Палестинцима у њиховим тренуцима страшног очаја. Он је заиста презрено људско биће! До сада његова наследница гђа. Црна кожа, беле маске Бенсоуда такође није показао склоност да чини правду за Палестинце против белих расистичких израелских геноцида који имају пуну подршку и подршку америчких расистичких геноцида против Палестине и Палестинаца.
МКС неће дотицати беле расистичке америчке, британске, канадске, европске и израелске починиоце ратних злочина, злочина против човечности и геноцида над обојеним народима широм света. До сада је МКС одбијао да кривично гони било ког од званичника САД/НАТО за њихове међународне злочине против авганистанског народа упркос чињеници да је Авганистан потписница Римског статута МКС. Процене се крећу од 1 до 4 милиона Авганистанаца које су од 11. септембра 2001. истребиле беле расистичке западне колонијалне империјалне силе. МКС је такође одбио да гони беле расистичке вође држава САД/НАТО за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид против Африканаца у Либији. МКС неће угристи беле расистичке западне колонијалне империјалне Руке које га хране.
Првобитно сам подржао успостављање Међународног кривичног суда јер сам мислио да би то могло послужити као нека минимална препрека влади Сједињених Држава која наноси агресију, геноцид, ратне злочине и злочине против човјечности широм свијета, укључујући и посебно против народа и држава Боја у трећем свету. Показао сам да сам погрешио у својим проценама. Био сам наиван у погледу реалности америчке моћи, спремне, вољне и способне да сруши и изопачи од самог почетка међународну институцију којој никада није намеравала да се придружи.
Наравно, Сједињене Државе никада не би могле дозволити да постоји прави, независан и ефикасан Међународни кривични суд! У супротном, њени највиши цивилни и војни званичници би данас – и требали би – седети иза решетака у ћелији хашког затвора. Уместо тога, сада смо сведоци како Суд белог човека МКС смрди у Хагу.
Мој данашњи савет у доброј намери државама Трећег света које још нису потписнице Римског статута је не да се придружи Међународном кривичном суду. И ако су државе трећег света већ потписнице Римског статута МКС-а, опет им је мој савет у доброј намери да се сада повуку пред белим расистичким западним колонијалним империјалним силама и МКС-ом за њима као својим кућним љубимцем који напада. МКС је Западни Ротвајлер против Африке и Азије!
(Францис А. Бојл је професор права на Правном факултету Универзитета Илиноис у Шампејну, САД). Дана 8. априла 1993. и 13. септембра 1993. освојио је два налога Међународног суда правде у Хагу — тзв. систем Уједињених нација — који су се великом већином залагали за то да Република Босна и Херцеговина против Југославије престане и одустане од чињења свих дјела геноцида кршећи Конвенцију о геноциду из 1948. Ово је био први пут да је било која влада или адвокат побиједио два таква налога у једном предмету откако је Светски суд основан 1921. Такође је добио налог Светског суда по члану 74(4) на исти ефекат 5. августа 1993. Према члану 74(4) Статута Међународног суда Суд правде, када Суд у пуном саставу не заседа, председник Суда врши пуна овлашћења Суда и може издати налог који је обавезујући за државе чланице у парници која је у току.)
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити