Како се кампања саудијског бомбардовања на циљеве Хути у Јемену наставља, упркос привремене паузе, корпоративни медијски наратив о сукобу у Јемену је организован одлучно око идеје да је то проки рат између Ирана с једне стране и Саудијаца и Сједињених Држава на други.
УСА Тодаи одговорио попут Павловљевог пса ове недеље на цурење информација званичника Пентагона да шаље носач авиона УСС Теодор Рузвелт у воде код Јемена, наводно да пресреће иранске бродове који носе оружје Хутима. Испоставило се да је ратни брод послат првенствено да симболизује подршку САД Саудијцима, а Пентагон није поменуо иранско оружје када је најавио тај потез. Али прича о америчкој морнарици која је пресрела иранско оружје била је неодољива, јер се тако уредно уклапала у ширу тему иранског наоружавања и обучавања Хута као своје заступничке војне снаге у Јемену.
Новинске приче о Јемену последњих месеци све више укључују реченицу или чак параграф који се позива на оптужбу да Иран наоружава Хуте и користи их за освајање власти у Заливу. Главни заменик помоћника секретара Стејт департмента Џералд Фајерштајн подстакао је тај наратив у сведочењу у Конгресу прошле недеље описујући Иран као „финансијску подршку, оружје, обуку и обавештајне податке“ Хутима. Фајерштајн је признао да покрет Хути „не контролише директно Иран“, али је тврдио да је „значајан пораст иранског ангажмана“ са Хутима у протеклој години.
Као и већина популарних митова, доминантна прича о покрету Хути као иранском заступнику у Јемену заснива се на зрну истине: Хути деле нејасне погледе Иранаца на америчке намере на Блиском истоку и настојали су да искористе модел Хезболаха да појачају њихову политичко-војну ефикасност.
Успон Хута – мит и стварност
Али претпоставка да су Хути тражили од Ирана да обуче своје трупе или да опскрбе своје потребе за оружјем занемарују најосновније чињенице њиховог успона. Хути су изградили своје војне снаге од готово ничега до чак 100,000 војника данас кроз серију од шест ратова са јеменским владиним трупама. У том процесу они не само да су постали много боље обучени, већ су и набавили огромну количину оружја са јеменског црног тржишта. А Извештај експерата Уједињених нација раније ове године наводи процене да је Јемен преплављен са 40 до 60 милиона комада оружја. Хути су такође добијали континуирани ток модерног оружја директно од корумпираних јеменских војних команданата од 2004. до 2010. године.
И у својој жељи да се прилагоде општој теми заступничког рата Ирана против САД-Саудијске Арабије у Јемену, медијски третман наводног иранског наоружања Хутима игнорисао је чињеницу да су Хути до почетка 2014. склопили савез са далеко већим извор оружја: бивши председник Али Абдулах Салех. Управо је тај савез довео Хуте на власт прошлог септембра, а не њихове везе са Ираном.
Након што је Салех био приморан да се повуче са места председника 2012. године, влада је наводно реорганизовала војску, а Салехов син Ахмед Али Салех је збачен са места команданта Републиканске гарде. Али у ствари Салех је наставио да контролише војску преко својих савезника на већини командних позиција. Када су Хути напредовали на Сану прошлог септембра, Салех је све то пажљиво кореографирао. Хути су могли без борбе да заузму један војни објекат Јемена за другим и лако уђу у престоницу.
Бонанза за оружје Хути - поклон из Америке
У том процесу, Хути су стекли ново оружје које су обезбедиле Сједињене Државе током претходних осам година. Према документима Пентагона које је по Закону о слободи информација стекао Џозеф Тревитик, Министарство одбране је јеменској војсци од 500. године испоручило око 2006 милиона долара војног хардвера. Избијање новог америчког наоружања укључивало је хеликоптере руске производње, више од 100 Хамвија са најновијим оклопним пакетима, 100 камионета, ракетне гранате, напредне радио апарате, наочаре за ноћно осматрање и милионе метака муниције.
Значајан део тог наоружања и опреме покупили су Хути борци на свом путу у Сану и видљив је у месецима од тада. Када су Хути напредовали у Аден 1. априла, становници су пријавили да су видели четири тенка и три оклопна возила као и гранате на ракетни погон. 29. марта, након што је почела кампања саудијског бомбардовања, Хути су били пријавио да је имао контролу над 16 борбених авиона јеменског ваздухопловства, од којих је једанаест уништено у бомбардовању.
У светлу реалности да су Хути већ пуни америчког оружја које може да вреди и стотине милиона долара, налет медијског узбуђења због тога што америчка морнарица шаље још један ратни брод да пресретне иранску флотилу оружја је чудан део бурлеске која би требало да буде у срамоти.
Једина конкретна тврдња на коју се позивају медијске приче последњих месеци је случај брода по имену Џихан 1, за који се тврди да је био натоварен иранским оружјем, који је пресретнут почетком 2013. године. Прича Ројтерса прошлог децембра цитирао је списак свих предмета на броду који је дао „виши јеменски службеник за безбедност“, а који је укључивао пушке Катјуше, РПГ-7, тоне РДКС експлозива и ракете земља-ваздух.
Џихан 1 – мутне тврдње
Али Хадијева влада никада није пружила никакве доказе да је брод послао Иран или да је био намењен Хутима. А већина поменутих предмета није чак ни оружје иранске производње. Један чудан изузетак је била референца на „наочаре за ноћни вид иранске производње“. Та чињеница сугерише да је брод био намењен да обезбеди оружје Ал-Каиди на Арапском полуострву, која врши велики број терористичких бомбашких напада и која би му била потребна велика залиха РДКС-а. С друге стране, није познато да су Хути користили тај експлозив. Експертски панел УН формиран да подржи санкције Савета безбедности УН против команданта Хути и Салеха пријавио да „није било у могућности да независно потврди наводе“ о Џихану 1.
Прича Ројтерса, објављена месецима после Хути су набавили велики део америчког наоружања јеменске војске, цитира другог јеменског безбедносног званичника који и даље тврди да иранско оружје „још увек долази морем и да новац долази путем трансфера“.
Ројтерс је даље тврдио да је „високи ирански званичник“, што је у супротности са званичним иранским демантијима, рекао новинској агенцији да је „брзина новца и оружја који су доспели до Хута порасла од њиховог заузимања Сане“. Званичник је наводно рекао да стотине припадника ИРГЦ обучава Хуте и шест иранских војних саветника у Јемену. Тај део приче делује у најмању руку сумњиво.
Политички згодна прича да су Хути заступници Ирана тешко да је нова. Као Америчка дипломатска депеша из Сане 2009. открива да је јеменска влада годинама водила континуирану кампању током својих ратова са Хутима да убеди Сједињене Државе да Иран и Хезболах наоружавају и обучавају Хуте, али никада није изнела никакве стварне доказе који би подржали ту тврдњу.
Везе између Хута и Ирана несумњиво постоје, вођене заједничким неповерењем у америчке и саудијске улоге у Јемену и потребом Хута за идеологијом која би појачала њихову моћ. Али медијски приступ причи са опуштеним зубима – почевши од одбијања да се наводе о континуираном шверцу оружја из Ирана Хутима ставе у контекст Хутиског бонанца америчког оружја – произвео је уобичајену маглу дезинформација и конфузије.
Гаретх Портер је независни истраживачки новинар и добитник Геллхорн награде за новинарство 2012. Аутор је тек објављеног Произведена криза: неиспричана прича о нуклеарном страху од Ирана.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити