Хеди Епштајн, 85-годишња преживела холокауст, украла је наша срца. Са четири стопе и десет, она је џин. Њен нежни осмех осветљава сваку собу у коју уђе, а ипак ако је видите на улици, можда нећете одмах осетити њену моћ. Осим ако не обратите велику пажњу, видели бисте само слатку малу старицу.
Када је дошла у Каиро, Хеди је одлучила да предузме пост у знак подршке народу Газе, што је посебно прикладан облик протеста с обзиром на неадекватност снабдевања и врсте хране којој људи тамо имају приступ. Неухрањеност је ендемска у Гази, а раст деце успорава; људи често гладују.
Инспирисани Хеди, тридесет других се придружило њеном посту, почевши од 28. децембра. Постачи су данас одржали конференцију за штампу на степеницама зграде у којој се налази синдикат египатских новинара. Неки од тридесеторо ће наставити да посте, други ће сада престати. Они су објавили ову изјаву:
Ми смо тридесет активиста из целог света, инспирисани Хеди Епштајн, 85-годишњом преживелом холокаустом, која је покренула штрајк глађу у Каиру за отварање граница Газе за спољни свет.
Препознајемо да Палестинци у Гази и даље гладују за храном, склоништем, а највише за слободом.
Ми настављамо да гладујемо за правдом за Газу и целу Палестину. У ово време најављујемо да ћемо славити када се слави Газа.
До тог времена, свако од нас ће изабрати време када ће прекинути пост и поново узети храну.
Наше задовољство у тој храни увек ће бити помешано са болом Палестинаца.
Позивамо све људе савести из целог света да обнове своју решеност за мир и правду у Палестини.
Мој пријатељ Керен, Јеврејин као Хеди, говорио је о томе колико је лично тешко радити за правду у Палестини када вас ваша најдража заједница неће подржати, чак вам се и активно противи. И Хеди се борила са овим проблемом, рекла ми је Керен, када су је чланови њене породице одбили. Па ипак, она предузима ову снажну, храбру акцију, ризикујући своје здравље и прихватајући избегавање вољених како би се заузела за оне који су потлачени.
Овог последњег дана Марша слободе у Гази, размишљао сам о искуству — да ли смо нешто постигли? Сви смо били инспирисани – појединцима савести као што је Хеди, осећањем међународног пријатељства и солидарности који је прожимао ових дана овде, чак и видљивим утицајем наше праксе ненасиља на младе полицајце. Било је медијско извештавање о нашим вишеструким протестима овде, и тако смо покренули питање Газе широм света, иако је извештавање у мејнстрим медијима било ограничено, посебно у САД. Успоставили смо трајне везе једни с другима, и тако међународни покрет у настајању, који је покренула делегација Јужне Африке, формира се за борбу против система апартхејда у Палестини, система са много сличности са оним што је некада постојало у Јужној Африци.
Већина људи ће напустити Каиро или сутра или сутрадан, враћајући се кући у своје различите земље. Међутим, неколико нас остаје, надајући се да ћемо за неколико дана ипак моћи да уђемо у Газу – не да бисмо учествовали у маршу, већ да бисмо понудили нашу услугу као волонтери. Ако будемо успешни и пређемо у Газу, знамо да ће нас тамошњи људи дочекати с љубављу. Јуче смо добили овај е-маил, написан пре неколико дана, од младих из Газе:
Још увек чекамо да сви пређу и поделе своја осећања са нама, али чак и ако вас Египат држи подаље, ваш рад у Египту је критичан. Египат је један од починилаца блокаде, и ми тако ценимо све протесте солидарности које сте водили уз велики лични ризик широм великог града Каира, у сваком важном „нервном центру“. Показали сте своју подршку Гази и Палестини јасно и гласно, пробудивши човечанство за 1.5 милиона људи у Гази који пате у протекле четири године.
Зато вас молим, немојте престати да се борите, шта год да се деси. Уз вашу помоћ ћемо постићи мир и правду. Заједно марширамо за слободу.
Још чекамо да Марш слободе у Гази пређе из Каира и против смо одлуке египатске владе! Добро дошли у Газу и срећну Нову годину без блокаде, насеља и окупације!
Што се мене тиче, никада нисам провео незаборавнији дочек Нове године него синоћ, када сам отишао у француску амбасаду где је још увек била кампована француска делегација од 200 људи. Марширајући тротоаром између редова малих шатора, са неколико стотина полицајаца који су стражарили на ивичњаку, Французи су, у папирним новогодишњим шеширима, скандирали: „Га-за, Га-за, он н'оублие пас! Га-за, Га-за, он н'оублие пас!“ Газа, Газа, ниси заборављена! И, „Газа, бонне аннее, оуи! Газа, бонне аннее, оуи!”
Срећна Нова година, Газа.
Нека 2010. буде година када се блокада завршава и слобода долази у Газу и целу Палестину.
Јеан Атхеи је бака из Мериленда.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити