Најпопуларнија техно-поправка за глобално загревање је зелена енергија. Ако би енергетске компаније користиле само ветар, хидро, соларну, геотермалну или нуклеарну енергију, онда ће фосилна горива са интензивним емисијама на крају нестати. Али да ли ће то заиста функционисати?
Нова студија Ричарда Јорка са Универзитета у Орегону показује да то није тако једноставно. Уместо да замењују фосилна горива, зелени извори енергије су се показали углавном адитиви.
„Да ли алтернативни извори енергије замењују фосилна горива?“ објављено овог месеца у Природа Климатске промене, говори о томе шта се догодило када су у земљама широм света уведени алтернативни извори енергије, током протеклих педесет година.
Супротно прихваћеној мудрости да нова зелена енергија замењује употребу фосилних горива, Јорк је открио да у просеку свака јединица употребе енергије из извора који нису фосилна горива замењује мање од четвртине јединице употребе енергије из извора фосилних горива.
Слика је гора са електричном енергијом, где свака нова јединица произведена из зелених извора замењује мање од једне десетине јединице електричне енергије произведене на фосилна горива.
Јорк пише:
„На основу свих горе наведених резултата, одговор на питање из наслова овог рада – да ли алтернативни извори енергије замењују фосилна горива? – јесте, али само врло скромно. Уобичајена претпоставка да ће експанзија производње алтернативне енергије потиснути производњу енергије из фосилних горива у једнакој пропорцији је очигледно погрешна.
Зашто нови извори не замене старе? Јорк идентификује два кључна разлога: инерцију огромне постојеће инфраструктуре за фосилна горива и моћ и утицај корпорација за угаљ и нафту.
„Неуспех нефосилних извора енергије да истисну фосилне вероватно се делом може приписати успостављеном енергетском систему где постоји веза са коришћењем фосилних горива као основног извора енергије због њихове дуготрајне распрострањености и постојеће инфраструктуре и на политичку и економску моћ индустрије фосилних горива“.
Другим речима, елиминисање фосилних горива као извора енергије је у најмању руку исто толико друштвени и политички проблем колико и технички.
„Наравно да је свим друштвима потребна енергија. Дакле, очигледно, ако друштва желе да престану да користе фосилна горива, морају имати друге изворе енергије. Међутим, резултати из овде представљених анализа указују да се удаљавање од фосилних горива не дешава неизбежно са експанзијом извора нефосилних горива, или барем у политичком и економском контексту који је био доминантан у последњих педесет година. око света….
„Најефикаснија стратегија за сузбијање емисија угљеника ће вероватно бити она која има за циљ не само развој нефосилних извора енергије, већ и проналажење начина да се промени политички и економски контекст како би се енергија из фосилних горива лакше измештала и смањила што већи раст потрошње енергије.
„Општа импликација ових налаза је да политике усмерене на решавање глобалних климатских промена не би требало да се фокусирају углавном на развој технолошких решења, већ такође треба да узму у обзир људско понашање у контексту политичких, економских и друштвених система.
Докази показују да једноставно увођење зелене енергије није довољно: увођење мора бити праћено „експлицитним политикама које имају за циљ смањење емисије угљеника“.
Чланак је објављен у научном часопису, где политички и друштвени закључци могу бити изражени само у пригушеној форми. Али истраживање и закључци Ричарда Јорка појачавају аргумент који су он и његови коаутори (Џон Белами Фостер и Брет Кларк) експлицитније изнели у својој недавној књизи, Еколошки расцеп: Рат капитализма на планети.
„Суочавамо се са питањем крајње кризе, која прети већини живота на планети, цивилизацији и самом постојању будућих генерација. ... покушаји да се ово реши кроз технолошке поправке, тржишну магију и идеју „одрживог капитализма“ су пуки облици еколошког порицања, пошто игноришу инхерентну деструктивност тренутног система неодрживог развоја – капитализма.“
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити