„За мир, слободу и демократију. Никада више фашизам. Милиони мртвих нас подсећају”. То су речи уклесане у спомен-камен испод аустријске куће у којој је рођен Адолф Хитлер 1889. „Никад више”. Тако је униформни слоган одзвањао широм Европе након што је након Другог светског рата постала позната пуна размера нацистичког ужаса. На овом обећању заснован је космополитски пројекат европских интеграција. Никада више фашистима и ратним хушкачима неће бити дозвољено да поцепају Стари континент и његове људе.
Једног дана би се стога могло сматрати једном од највећих иронија у историји то што су, док су лидери ЕУ били заузети одлучивањем ко ће добити Нобелову награду за „унапредак мира и помирења, демократије и људских права“, ти исти лидери жалосно ћутали када је недавно анкета је показала да је неонацистичка странка Златна зора сада анкете треће у Грчкој, са 14 процената — што је упоредиво са Хитлеровом Националсоцијалистичком немачком радничком партијом 1930, три године пре него што је дошао на власт и поставио свет на курс за Други светски рат.
Јасноће ради: поређење између националсоцијализма и Златне зоре никако није претеривање. Реч је о екстремно десничарској организацији чије амблем намерно подсећа на свастику; чији је вођа јавно дао нацистички поздрав по његовом избору у парламент; чији магазин редовно објављује чланке и слике самог Фирера; чији је портпарол недавно нападнут две ривалке у ТВ емисији уживо; чији се манифест залаже да изврши рацију на све имигранте ван болница и сва негрчка деца ван вртића; а чији посланици активно учествују у расистички погроми против имигрантског становништва Грчке. (Ох, и успут, зове се омиљени бенд Златне зоре Погром, познат по хитовима као што су „Аушвиц” и „Спеак Греек Ор Дие”. Иначе, њен бивши басиста је сада један од 18 посланика Златне зоре.)
Не чуди, дакле, да чак и благи ББЦ сада прави језива поређења са раним данима Вајмарске републике погођене штедњом. Поново се дешава. Фашизам је поново у порасту у Европи. А шта о томе имају да кажу лидери ЕУ? Ништа, изгледа. Као неонацистичка милиција подивљати на улицама Атине, Брисел и Берлин остају заувек обавијени заглушујућом тишином. Једина ствар до чега је европским лидерима изгледа стало је да Грчка врати своје дугове. Демократија, људска права и владавина права су гурнути у споредну бригу - да би служили финансијским интересима, чак се и јаки укус фашизма сада чини подношљивим.
У понедељак је портпарол немачке канцеларке Ангеле Меркел рекао новинарима да би отказивање грчког дуга било „кршење” немачких закона о буџету. Али када Гардијан објавио застрашујући извештај о четрдесет антифашистичких активиста који су мучен од стране полиције у затвору — док су неки претучени до тешких модрица и сломљених костију, а други су били приморани да се скину до гола, сагну и рашире задњице док рецитују фашистичке пароле својим друговима — ниједном европском званичнику није било довољно стало да ове радње прогласи за „кршећи” трећи члан Европске конвенције о људским правима који забрањује мучење.
У ствари, европске лидере није било брига. Још у мају, Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, јавно доведен у питање неонацистичка етикета Златне зоре, погодно одбацивање било каквог облика одговорности нејасним изјавом да „морамо да дефинишемо шта је неонацистичка партија, што се може урадити само на националном нивоу“. Када је виши грчки полицајац потврђен овог викенда да је грчка влада намерно дозволила да се „џепови фашизма” инфилтрирају у полицију како би она могла да их „користи за своје потребе”, Барозо – а са њим и цео европски естаблишмент – радије је да се прави глуп и чврсто држи главу у песак.
До сада, једина особа која се обавезала да ће истражити Златну зору је комесар за људска права Нилс Муижниекс, али је његова комисија део Савет Европе, независни папирни тигар са седиштем у Стразбуру који је потпуно одвојен од ЕУ. Штавише, забринутост комисије је потпуно дискредитована када се 1. октобра посланица Златне зоре Елени Зарулија придружила Одбору за равноправност и недискриминацију Парламентарне скупштине Савета Европе. Неколико недеља касније, 18. октобра, Зароулиа је направио а декларација у грчком парламенту наводећи да су „имигранти подљуди“. Толико о једнакости и недискриминацији.
Али нагли успон Златне зоре у институцијама можда је најмањи проблем Грчке. Највећи разлог за забринутост је његово присуство на улицама и инфилтрација у полицију. У августу, након расистичког убиства 19-годишњег Ирачанина, Удружење радника миграната је известило преко 500 напада мржње само у претходних шест месеци. Извештај прошле недеље потврђен да су више од половине ових напада извршиле банде људи у паравојним униформама — један од заштитних знакова Златне зоре Стурмабтеилунг. Бројке ће вероватно бити само врх леденог брега, јер су многе жртве једноставно превише уплашене да би пријавиле злостављање и насиље.
Раније овог месеца, посланик Златне зоре Илијас Панајотарос био је снимљено на снимку током напада мафије на позориште, вређајући редитеља критичке представе хомофобично, пребијајући антифашистичке демонстранте који су покушавали да заштите позориште и новинара који је покушавао да ради свој посао, и коначно ослобађајући ухапшеног фашисту из полицијског комбија . Све ово време полицајци су стајали по страни и ништа нису радили. Није ни чудо: Златна зора са поносом тврди „Подршка 60 одсто” међу полицијом. Не само да службеници намерно игноришу кривичне пријаве и хитне позиве имиграната и активиста; сада је опште познато да они активно упућују Грци који имају „проблема“ са имигрантима у Златну зору. Док се грчка држава руши под теретом отплате дуга, Златна зора је ускочила да попуни празнину.
Никад више, говорили смо. Никад више. Колико још еклатантија ситуација треба да постане да би Европа то бар изразила брига и признати да проблем постоји? Како је могуће да нобеловац за мир једноставно игнорише пораст насилних неонацистичких елемената у својој средини? Можда је одговор једноставно у томе што европски лидери схватају колико су дубоко умешани у успон Златне зоре. Можда више воле да ћуте јер они Знати да би признавање поновног оживљавања фашизма на континенту могло у великој мери да закомпликује агенду штедње коју гурају на европску периферију. Можда би, дакле, чак и јака арома фашизма могла бити подношљива - све док Грчка настави да сервисира свој дуг...
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити