Док се светски лидери окупљају ове недеље да би се обратили Генералној скупштини Уједињених нација, одбијање председника Буша да преговара о два кључна питања нашег дана — рату и глобалном загревању — било је запањујуће. А медији нису помогли. Фокусирајући се на то да ли је Универзитет Колумбија требао да позове иранског председника Махмуда Ахмадинеџада да говори, бубњање Бушове администрације за рат са Ираном остаје неоспорно. Нека ово не буде реприза рата против Ирака.
Бивши председник Федералних резерви Алан Гринспен каже у својим новим мемоарима: „Ожалошћен сам што је политички незгодно признати оно што сви знају: Рат у Ираку се углавном односи на нафту. Замолио сам га да елаборира: „Јасно ми је да у Ираку није било нафтних ресурса, цела слика о томе како се развијао тај део Блиског истока била би другачија.
То је очигледна тачка. Штета што није био вољан да то призна пре инвазије; свака његова изјава током његовог мандата у Фед-у утицала је на доносиоце одлука широм света, посебно у његовом дворишту у Белој кући.
Како је Наоми Клајн, ауторка „Доктрине шока: Успон капитализма катастрофе“, слушала Гринспена, она је истакла: „Према међународном праву... противзаконито је водити ратове да би се добио приступ другим земљама, сувереним земљама“, природни ресурси."
Што нас доводи до Ирана, још једне земље богате нафтом. Као иу случају Ирака, Бушова администрација не говори о иранској нафти, већ тврди да Иран развија нуклеарну бомбу. Звучи познато? Одговор није рат; то је дипломатија. Раније ове недеље, разговарао сам са једним од водећих израелских политичких колумниста, Акивом Елдаром, у израелским новинама Хаарец. Он се противи нападу на Иран: „[Б]лиски исток ће ускоро бити нуклеарни. Мислим да би то решење требало да буде регионални споразум... Блиски исток би требало да буде без нуклеарне енергије, укључујући Израел. Мислим да ово мора да буде део споразума.”
Окупљање светских лидера у УН је идеалан тренутак за постизање споразума као што Елдар препоручује, као што је то и за решавање друге кризе изазване нафтом: климатских промена.
На фронту глобалног загревања, отварање Генералне скупштине УН ове недеље поклопило се са великим састанком о климатским променама, коме је присуствовало више од 80 светских лидера. На почетку састанка генерални секретар УН Бан Ки Мун је рекао: „Будућност држимо у својим рукама. Заједно морамо осигурати да наши унуци неће морати да питају зашто нисмо урадили праве ствари и оставили их да трпе последице. Зато хајде да пошаљемо јасан и колективан сигнал људима свуда. Данас дајте свету до знања да сте спремни да преузмете ову одговорност и да ћете се суочити са овим изазовом.
Иво де Бур, врхунски стручњак УН за климу, рекао је: „Сједињене Државе су и даље највећи светски емитер гасова стаклене баште. Из тог разлога и због бројних других, учешће САД је од суштинског значаја. Ипак, Буш није учествовао на глобалном састанку. Уместо тога, Буш је домаћин скупа „великих економија“ само по позиву у Вашингтону, како би се разговарало о добровољним ограничењима емисија гасова стаклене баште. Ово једноставно није довољно. Бан Ки Мун је критиковао Бушов састанак, рекавши: „Климатски процес УН је одговарајући форум за преговоре о глобалној акцији“.
Један од оних лидера који је дошао да се обрати Генералној скупштини УН био је Ево Моралес, први аутохтони председник Боливије. Док САД ретко траже лидерство на југу, Моралесов пример је вредан разматрања. Обновио је дипломатске односе са Ираном. Против огромног унутрашњег противљења, национализовао је боливијска поља природног гаса, трансформишући економску стабилност земље и, занимљиво, обогативши саму елиту која је првобитно критиковала овај потез. (Упореди ово са притиском САД на ирачки парламент да донесе закон о нафти којим би се контрола над ирачком нафтом практично предала великим америчким нафтним корпорацијама.) Председник Моралес ми је рекао: „Ни мајка земља ни живот нису роба. Говоримо о дубокој промени модела и система.”
Двоструке кризе рата и климатских промена, неумитно повезане нашом жеђом за нафтом, захтевају усклађено глобално решење – оно које неће добити каубојска дипломатија. Сједињене Државе морају да теже глобалном консензусу, а не глобалном освајању – пре него што буде прекасно.
Ејми Гудман је водитељка емисије „Демократија сада!“, дневног међународног ТВ/радио вести који се емитује на 500 станица у Северној Америци.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити