Иако је Хладни рат можда завршио пре неких двадесет пет година, он наставља да утиче на савремену политику на неочекиване начине. Међу занимљивим потомцима конфронтације суперсила је и сједиште у Великој Британији Друштво Хенрија Џексона (ХЈС) неоконзервативни тхинк танк и предмет а нови извештај by Спинватцх. Хенри М. 'Сцооп' Јацксон био је амерички демократски сенатор за државу Вашингтон од раних 1950-их до своје смрти 1983. У многим аспектима, архетип либералног хладног ратника, Џексон је био хваљен због свог (упитно) прогресивне инстинкте код куће, али је био жесток у свом противљењу социјализму и Совјетском Савезу. Током 1950-их, седео је у истражном подкомитету Сената током врхунца макартизма, само окрећући се против Макартија када су јужне демократе почеле отворено да изазивају сенатора Висконсина.
Међутим, како аутори извештаја приметити, „Џексонова најдоследнија карактеристика… била је подршка војсци“. Педесетих година прошлог века постао је водећи експонент лажне тврдње да постоји „ракетни јаз“ између Совјетског Савеза и Сједињених Држава, и залагао се за огромна повећања буџета Пентагона. Његов главни допринос америчкој спољној политици било је његово милитантно противљење детанту са Совјетима. 1972. Џексон је био кључан у стварању Коалиција за демократску већину(ЦДМ), који је настојао да прекине подршку демократа политици детанта. 1974. ЦДМ је тврдио да је детант „мит“ и да „циљ детанта није постигнут ни у ком смислу израза који Американци могу да прихвате. Нема доказа да су се совјетски циљеви променили.“ Значајан број спољнополитичке радне групе ЦДМ придружио се Комитет за садашњу опасност, од којих је многи требало да буду запослени у Регановој администрацији 1980-их. Сам Џексон је умро 1983. године; с обзиром на страшну природу односа суперсила током „новог хладног рата“ раних 80-их, мора се замислити да је умро као срећан човек.
Основан у Кембриџу, Енглеска 2005. године, ХЈС је у почетку узео траг из Џексонове либералне интервенционистичке доктрине против детанта. Неоконзервативна идеологија, како наводе аутори Спинватцх-а описати, најближе је повезан са другом Бушовом администрацијом, али има своје корене у мишићавом либералном милитаризму који је пример Хенрија Џексона. Заиста, Јацксон је цитиран као кључна инспирација од стране архитеката рата у Ираку, као нпр. Паул Волфовитз Рицхард Перле. Интригантно је током свог десетогодишњег постојања путања ХЈС-а одражавала неоконзервативизам. Временом се ХЈС померио од залагања донекле двопартијске интервенционистичке доктрине ка експлицитније десничарској позицији.
Известан број британских лабуристичких посланика потписао је оснивачку изјаву ХЈС (иако их је знатно више од својих колега из Конзервативне странке). И иако су њени либералнији чланови у последње време настојали да се дистанцирају, она је и даље остала остатак подршке на десном крилу британске лабуристичке партије. Председник и оснивач ХЈС био је академик Кембриџа Брендан Симмс. Његова концепција организације делимично је проистекла из његовог разочарања британском спољном политиком током рата у Босни почетком 1990-их. Упркос америчком противљењу, британска влада је наставила да подржава ембарго УН-а на оружје који је на снази Савет безбедности УН-а у септембру 1991. године. Симмс је 2001. објавио Унфинест Хоур: Бритаин анд тхе Деструцтион оф Босниа изузетно критичан став о британској политици током рата . У књизи Симмс коментарисао да је: „[британске] политичке лидере захватио посебно онемогућујући облик конзервативног песимизма који их је натерао не само да сами одбаце војну интервенцију, већ и да спрече било кога другог, посебно Американце, да интервенишу.“ Други будући чланови оснивачи ХЈС-а. били блиски Савезу за одбрану Босне и Херцеговине, што је привукло међустраначку подршку, укључујући и левичарску Лабуристичку странку. Током овог раног постхладноратовског периода, сада озбиљно дискредитована доктрина о Одговорност за заштиту (Р2П) је почео да се развија и добија на снази широм британског политичког спектра.
Међутим, ХЈС је основан тек две године након инвазије на Ирак, током изузетно насилне противпобуњенице која је уследила након англо-америчке окупације. У извесном смислу, ХЈС је у својој првобитној формацији једноставно промашио чамац. До 2005. године, размере насиља у Ираку и Авганистану озбиљно су компромитовале доктрину хуманитарне интервенције. А либерални интервенционисти су почели да се дистанцирају од сада политички токсичне спољне политике Тонија Блера и Џорџа В. Буша.
Пошто је један стуб своје потпорне базе еродирао, ХЈС се одлучно померио на неоконзервативну позицију. Тамо где је некада покушавао да окупи међустраначку подршку за наводно хуманитарне интервенције, њени приоритети су се пребацили на отворено неоконзервативну агенду која се састојала од бијесне про-израелске линије и промоције исламофобичне политике у Великој Британији. До 2007. године ХЈС је у великој мери дошао под контролу извршног директора Аллан Мендоза, који је у наставку заменио многе дугогодишње чланове особља ХЈС људима из Само новинарство, фанатична произраелска група за праћење медија. 2009. године, сада идеолошки престројени ХЈС, покренуо је организацију тзв Студентска права (иако га ХЈС није признао као сопствени пројекат све до 2013. године). Наводно усмерен на борбу против екстремизма у универзитетским кампусима, оптужени од: „непропорционално и неправедно циљање на студенте муслимане, доприносећи њиховој маргинализацији и остракизацији, нарушавајући кохезију кампуса и подстичући растући тренд исламофобичног дискурса у ширем друштву.“ Организација је тражила. сарадник универзитетска исламска друштва са екстремизмом лажним представљањем података како би се стекао утисак да је висок проценат говорних догађаја које су одржавала исламска друштва био родно сегрегиран. Неколико мејнстрим новина и емитера покупило је ове лажне тврдње.
Један од оних које је Мендоза довео на брод је био Доуглас Мурраи, који је постао помоћник директора ХЈС. Мареј има историју давања контроверзних изјава у вези са исламом и имиграцијом. У марту 2011, реагујући на објављивање 2011 Британацапопис становништва, Мареј wrote (написано) чланак у којем је навео да је: „Лондон је постао страна земља…“ и да нас је „то [имиграција]… учинило сиромашнијим, исцрпило наше ресурсе и донело културне праксе без којих бисмо могли.“ Навео је случај сексуалног злостављања. у Оксфордширу као пример поменутих културних пракси. 2009. описао је Мареј Роберт Спенцер Стоп тхе Исламизатион оф Америца (СИОА) као „веома бриљантан научник“. Спенсерови ставови о исламу су толико нечувени да су чак и партизански пропагандисти Израела, као што је Абрахам Фоксман из Лиге против клевете, снажно критиковао га.
Одлучан помак ХЈС-а удесно донео је одређене користи организацији. Један од њих је стицање способности да искористи финансијску благодат израелског лобија. ХЈС не открива ко су његови финансијери и чак се повукао из пружања подршке неким парламентима Уједињеног Краљевства Свепартијске посланичке групе како не би морао да открива ко су њени поборници. Међутим, аутори Спинватцх извештаја су открили значајно преклапање између финансијера ХЈС-а и других израелских заговорника. На примерЛорд Калмс, највећи донатор ХЈС-а 2013. године, снажно је подржао Израел током Либанског рата 2006. Калмс је тадашњег министра спољних послова у сенци Вилијама Хејга описао као „неуког критичара фотеље“ јер је дрскост окарактерисао напад Израела на Либан као „несразмеран“.
***
У 2012, ХЈС је покренуо свој огранак у САД – нешто што је неизбежно с обзиром на америчко наслеђе ХЈС-а и скретање ка ропски про-америчком и произраелском ставу. Одражавајући ту смену оснивачки извршни директор америчког огранка био је Илана Децкер, раније директор АИПАЦ-а – најважније израелске лобистичке организације. Од овог писања, мало се више зна о америчком огранку, али вреди обратити пажњу на наставак активности Друштва Хенри Џексон, јер организација улази у свој трећи чин и шири своје деловање унутар политичке културе која је прва инспирисала њено стварање. .
Алек Дохерти је суоснивач Нови пројекат левице и дипломирани студент на одсеку за ратне студије Краљевског колеџа у Лондону. Писао је за З Магазине опен Демократија између осталих публикација. Можете га пратити на Твитеру @алекдохерти7
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити