Дубока и продужена рецесија Порторика довела је до тешке дужничке кризе. А комбинација економске контракције и огромних обавеза има страшне последице по острво.
Свуда у заједници Сједињених Држава, послови у приватном сектору се губе. Укупна запосленост у Порторику пала је са 1.25 милиона радника у последњем кварталу 2007. фискалне године на мање од милион радника скоро деценију касније. Без запослења, велики број Порториканаца (који су држављани САД) је емигрирао. Али, упркос овом бекству, стопа незапослености је сада 12.4%. Без изгледа за посао, стопа учешћа радне снаге је пала на 40%, што је две трећине нивоа у копненом делу САД. О томе 100% деца Порторика живе у сиромаштву.
Дужничка позиција Комонвелта је очигледно неодржива, а њена економија ће се моћи опоравити само ако добије нови почетак. Али, за разлику од америчких општина, Порторико није заштићен америчким закоником о банкроту. Добро је познато да децентрализовани процеси преговарања за реструктурирање дуга често доводе до катастрофалних исхода, при чему је добијена олакшица недовољна да се поврати одрживост дуга.
Свестан ове реалности, Порторико је донео своје закон о стечају, али га је Врховни суд САД оборио, јер је острво де факто америчка колонија, а савезни законик о банкроту дозвољава само америчком Конгресу да донесе закон о банкроту на својој територији. На крају, Конгрес је предузео акцију и донео одлуку ОБЕЋАЈ, закон који је наводно осмишљен да олакша реструктурирање дуга и економски опоравак. Одражавајући стандардни колонијалистички став да се колонији не може веровати да доноси независне одлуке, формиран је двопартијски Одбор за финансијски надзор и управљање да доноси фискалне одлуке за Порторико.
Али ПРОМЕСА доноси више проблема него решења. Недавно је Одбор – коме наизглед недостаје било какво разумевање основне економије и демократске одговорности да обезбеди проверу своје неспособности – објављен своје захтеве за наредну фискалну годину. Одбор је заправо предвидео да ће његови предлози рецесију Порторика претворити у депресију величине која се ретко игде може видети: пад БДП-а од 16.2% у наредној фискалној години (и даљи пад следеће године), што је упоредиво са искуством земље које пролазе кроз грађанске ратове, или Венецуела погођена кризом.
То је зато што план одбора даје предност повериоцима острва. Она произвољно дефинише минимум који им се мора платити у кратком року и тера владу да учини све што је потребно да би се постигао тај циљ, чак и ако то значи девастирање локалне економије. Заиста, план готово гарантује социјалну и економску катастрофу, захваљујући значајним резовима у пензијама, образовању и здравству.
Занимљиво је да је план одбора скициран када је у питању његова централна обавеза: израда плана за реструктурирање дуга. Ово је кратковидо, јер ће даље депресија економије подстаћи спиралу дуга. И амерички порески обвезници ће изгубити: они ће платити трошкове које доноси већа емиграција. Дугорочно гледано, чак и повериоци ће изгубити. Предложени курс није само неправедан, већ и неефикасан и на крају самопоражавајући.
Они који се залажу за сервисирање дела неизмирених дугова сада тврде да би то показало да је Порторико спремни платити, што би заузврат изазвало поверење код поверилаца и инвеститора. Али проблем Порторика је недостатак капацитет платити, а не недостатак спремност. Једини начин на који Цоммонвеалтх може да стимулише поверење је обнављање економског раста.
План заиста укључује разумне позиве за побољшање наплате пореза и ефикасности државне потрошње. Али, иако неопходне, такве мере неће решити кризу.
Одбор меша ефикасност са штедњом. И док би било лепо када би неко магичним путем могао да доведе до повећања продуктивности, стварни проблеми острва захтевају не толико реформе на страни понуде колико повећану потражњу. Порторико је у режиму ограничене потражње, што се види у значајној употреби његових фактора производње. План одбора значајно погоршава овај проблем, не показујући никакву свест да то чини.
У режиму ограничене потражњом, недавне мере за повећање флексибилности тржишта рада – и на тај начин олакшавају смањење плата од стране послодаваца – неће резултирати бржим растом. Напротив, ниже плате ће довести до смањења потрошње, погоршања депресије и додатног повећања вероватноће имиграције у САД, где су плате знатно веће.
Посвећеност обнављању економског раста требало би да буде центар сваког предлога за реструктурирање – или било ког одрживог фискалног плана – за Порторико. Та обавеза мора да почне значајним отписом дуга, као и краткорочним мораторијумом на сва плаћања дуга. Али то неће бити довољно: чак и ако Порторико не отплаћује дугове у кратком року, његов примарни дефицит имплицира да ће и даље морати да предузме кораке који би смањили економску активност.
Зато план реструктурирања треба да садржи и трећи елемент: клаузулу која предвиђа позајмљивање у доцњу, што би, стављањем новог дуга изнад старог, омогућило Порторику да добије нови кредит сада, када му је најпотребнији. Ово би створило простор који је властима потребан за спровођење макроекономске политике која води опоравку.
Одбор ПРОМЕСА је требало да зацрта пут ка опоравку; његов план чини опоравак практично немогућим. Ако план Одбора буде усвојен, људи Порторика ће доживети неописиву патњу. И у који циљ? Криза се неће решити. Напротив, позиција дуга ће постати још неодрживија.
Џозеф Е. Стиглиц, добитник Нобелове Меморијалне награде за економске науке 2001. и медаље Џона Бејтса Кларка 1979. године, је универзитетски професор на Универзитету Колумбија, ко-председавајући Експертске групе високог нивоа за мерење економског учинка и друштвених Прогрес у ОЕЦД-у и главни економиста Рузвелт института. Бивши виши потпредседник и главни економиста Светске банке и председавајући Савета економских саветника председника САД под Била Клинтона, основао је 2000. године Иницијативу за политички дијалог, истраживачки центар за међународни развој са седиштем на Колумбија универзитету. Његова најновија књига је Евро: Како заједничка валута угрожава будућност Европе.
Мартин Гузман, научни сарадник на Пословној школи Универзитета Колумбија и ванредни професор на Универзитету у Буенос Ајресу, копредседавајући је Радне групе Колумбијске иницијативе за политички дијалог о реструктурирању дуга и банкроту државе и виши сарадник у Центру за међународне Иновације управљања (ЦИГИ).
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити