Са министрима финансија еврозоне који су се сложили у суботу касно увече да спасу пропале шпанске банке у складу са 100 милијарди евра, корен дуготрајне трогодишње дужничке кризе у Европи коначно је откривен за оно што је одувек већ био: финансијски систем са драматично прекомерном задуженошћу који је дивље шпекулисао некретнинама (у случају Ирске и Шпаније) и државним обвезницама (у случају Грчке и Португалије) без обзира на могуће последице.
Као што смо више пута тврдили током протекле године, криза евра се никада није односила на прекомерну јавну потрошњу; ово је била банкарска криза од самог почетка. Та реалност се сада на силу гура кући напаћеној популацији Европе док се 100 милијарди евра у новцу пореских обвезника ставља на коцку за „спасавање“ посрнулог банкарског сектора Шпаније. И док је шпански народ претрпети терет од две године катастрофалних мера штедње, банкари који су их ставили у ову збрку и даље беже са вишемилионским бонусима.
Са 400.000 породица које су изгубиле своје домове од почетка кризе и са сваким четвртим Шпанцем (и преко једне од две младе особе) сада без посла, нема сумње да просечна популација неизмерно пати. Раније ове године, Царитас фоунд да 22 одсто шпанских домаћинстава сада живи испод границе сиромаштва, док је још 30 одсто на ивици. Како се радничка права укидају, мреже социјалне заштите растурене, а јавне службе скраћују на све стране, шокантних 11 милиона људи изненада се нађе у опасности да западне у сиромаштво. Немојте погрешити: ово су бројке из доба депресије.
У међувремену, доказ је почело да се ствара паралелно друштво унутар Шпаније где закони физике очигледно не важе. Прошлог месеца, влада је кренула у национализацију Банкије — која је и сама конгломерат пропалих регионалних штедионица (познатих као кутије) — по цени од 4.5 милијарди евра, а онда изненада открио да је за наставак рада потребно још 19 милијарди евра. Иако је ово више него дупло више од укупног смањења буџета у образовању и здравству, ништа од овога није спречило Банкију да свом извршном директору, Матиасу Амату, исплати 6.2 милиона евра за одлазак у превремену пензију, док Банцаја, један од седам чланова Банкије кутије, очигледно још увек дугује свом извршном директору Аурелију Изкиерду лоших 14 милиона евра.
Ова приватна екстраваганција очигледно се није догодила изоловано од корумпиране политичке класе Шпаније. У једном посебно озлоглашеном примеру, Цаја де Ахоррос дел Медитерранео (ЦАМ), позајмила је 200 милиона евра влади Валенсије која је остала без новца само два дана пре њеног колапса. Занимљиво је да владу Валенсије контролише Партидо Популар премијера Рахоја, који је такође контролисао већину именовања одбора у ЦАМ-у. Стога не чуди што то покушава истражити Банкиа и други кутије „Блокирали су их Народна партија у националном парламенту и мадридској регионалној скупштини. Влада и банке су једно те исто.
Ипак, упркос овој очигледној корупцији, кронизму и политичком дослуху, Европа је непоколебљива да спасе шпанске банке од утапања. Витх грчки избори који долази за недељу дана, лидери ЕУ страхују да би избор Коалиције радикалне левице (СИРИЗА), која одбацује услове помоћи ЕУ-ММФ-ЕЦБ, могао да доведе до тржишне панике која би се брзо проширила на Шпанију. Пошто је Шпанија у целини и превелика да би пропала и превелика да би се спасла, лидери ЕУ се надају да ће обуздати кризу кроз делимично спасавање („баилоут лите“) које се уско фокусира на пропали банкарски сектор Шпаније без потребе за реформама од шпанска влада.
Иако у теорији ово звучи добро – ЕУ неће наметати Шпанији даљу штедњу – то је одступање у истини. Поново се банкари извлаче са убиством. „Ово је добра вест за наш банкарски систем“, рекао је један финансијски стручњак цитирано како се каже у Њујорк тајмс, „као и чињеница да еврогрупа не намеће тако строге услове. Шпански министар финансија Де Гуиндос је обећао да ће се „услови примењивати на банке, а не на шпанско друштво“, али притом очигледно игнорише чињеницу да (а) данашње изјава еврогрупе не пише Било који опипљиви услови за банке; и (б) шпанско друштвовоља трпе услове, иако на индиректан начин.
Хајде да прво погледамо (а). Који ће услови бити примењени на шпански банкарски сектор да би добио ову помоћ? Неки коментатори с правом истичу да ће ЕУ хтети да се побрине да искоријени неке од необуздане корупције и кронизма у сектору, али шта она заиста може учинити? Као што је Финанциал Тимес важније подсећа нас, „смернице [фонда за спасавање] само говоре о поштовању закона ЕУ који регулишу државну помоћ финансијским институцијама и дају регулаторима већа овлашћења у томе како да окончају пропале банке. Нема помена о дружењу и демократизацији банака, ограничавању плата извршне власти, прогону корумпираних извршних директора или прекиду загушења демократских процеса у сектору.
Што се тиче (б), ту свакако воља бити услови за шпанско друштво, али уместо да их директно намеће ЕУ, они ће бити наметнути индиректно од финансијских тржишта. Узмите у обзир ово: пошто фонд ЕУ за спасавање не може директно да преноси новац приватним банкама, спас од 100 милијарди евра биће пребачен преко шпанског фонда за реструктурирање банака. Као такав, то ће додати још 10 процената у односу на државни дуг/БДП, што ће заузврат додатно погоршати одрживост дуга земље која се смањује. Прошле недеље, Фич је већ снизио кредитни рејтинг Шпаније за три степена. Док сам спасавање обезбеђује зајам по каматним стопама испод тржишних, нагомилани дуг само ће га više скупо за Шпанију да се задужује на међународним тржиштима у будућности.
Ово ће заузврат захтевати још дубљу штедњу како би се држали самокажњавајућих буџетских циљева еврозоне, а да се притом не реши ниједан од основних проблема. Све више приватних губитака се преноси на јавни сектор (тј. просечну популацију), али токсична средства (тј. лоше хипотеке) су и даље у књигама. Без проналажења начина да спасе шпанско становништво одоздо према горе (тј. спасавање власника кућа за разлику од хипотекарних зајмодаваца), многи милиони више неће платити своје кредите и биће само питање времена када ће се џиновска Понзи шема распасти. Као утицајни финансијски блог нула Хеџ истакао раније, Шпанија се спрема да уђе у потпуни колапс:
До недавно, цаја систем је био практично нерегулисан… До отприлике 2010-2011 није било прописа о кредитима за ове банке (које чине 50% свих шпанских депозита). Нису морали да откривају однос кредита и вредности, квалитет колатерала који су узели за давање кредита... или било шта у том смислу. Дакле, са Шпанијом данас, имамо потпуно нерегулисан банкарски систем који се налази на врху пола of све Шпанске хипотеке након стамбеног балона због којег оно што се догодило у САД изгледа као мала избочина.
Док Шпанија иде право ка провалији, повлачећи са собом остатак еврозоне, 99 одсто је поново принуђено да плати за екстраваганцију од 1 одсто — и потпуни колапс свог система. Након саопштења о спашавање Вечерас су Пуерта дел Сол у Мадриду и Плаца де Цаталуниа у Барселони поново испуњени хиљадама индигнадос лупајући у лонце и тигање од беса. „Нећемо платити њихову кризу“, скандирали су људи и „то није спасавање, то је превара!“. Још једном су у праву. Али остаје да се види да ли ће неко послушати...
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити