Прошло је нешто више од четири месеца откако су преговарани о најновијем пакету помоћи Грчкој. Овај пакет помоћи је укључивао отпис већине приватних дугова у замену за даље мере штедње. Већ је јасно да Грчка неће испунити своје циљеве у погледу дефицита из ове помоћи, а главни разлог је то што су резови у буџету довели до много веће рецесије него што су званични прогностичари предвиђали. Грчка влада сада очекује да ће се економија смањити за 7% током године. То је у поређењу са падом од 4.7% од ММФ-а пројектован за Грчку још у априлу.
Ово није био први пут да су ММФ и други званични прогностичари јако потценили озбиљност пада у Грчкој. У априлу 2011, ММФ је предвидео да ће грчка економија расти 1.1% у 2012. након смањења само 3% у 2011. У ствари, грчка економија се смањила за скоро 7% у 2011. А, у априлу 2010, ММФ је предвиђао да ће грчка економија бити на спором и стабилном путу раста у 2012. након што се смањила за само 1.1% претходне године.
Јасно је да се ствари не одвијају онако како су планирали ММФ и остатак тројке – Европска централна банка и Европска унија. Смањење буџета и повећање пореза усред кризе имају управо ефекат који предвиђају стари уџбеници економије: смањују потражњу, успоравају раст и подижу незапосленост. Штавише, пошто нижа производња значи мање пореске приходе, а већа незапосленост значи више исплата за накнаде за незапослене и друге трансфере, штедња наметнута Грчкој чини мало да чак и смањи њен дефицит.
Због тога ће Грчка скоро сигурно пропустити своје циљеве дефицита за ову годину. У принципу, ово би требало да изазове прекид финансирања из ЕУ. То би довело до дефолта Грчке и приморало Грчку да напусти евро и врати драхму.
То звучи веома застрашујуће за Грчку, ситуацију која имплицира пуну финансијску кризу. Банке неће имати новца да дају својим штедишама, барем док влада не буде могла да штампа нову валуту и дистрибуира широм земље. Чак иу најбољим околностима, ово би вероватно потрајало више од недељу дана, а вероватно и много дуже. Водити модерну економију на ад хоц кредиту и бартеру чак и недељу дана не би било лепо. Ако се прелазак на нову валуту одужи за три или четири недеље, удар на економију би био далеко гори. А и после транзиције биће бескрајни спорови које треба решавати око стопе по којој се дугови и друге обавезе пребацују из евра у драхме.
Колико год ова ситуација звучала лоше за Грчку, тројка, коју покреће њен главни актер Немачка, још више страхује од оваквог исхода. Питање за Немачку је да би Грчка могла да буде добар пример за друге веома задужене земље, најважније Шпанију и Италију.
Период транзиције ће изазвати огромне економске поремећаје и бол, али када нова валута буде успостављена, грчка економија може се вратити на здрав пут раста. У случају Аргентине, још једне земље која је депласирала и прекинула наводно нераскидиву везу своје валуте са доларом, прелазни период је био краћи од шест месеци. Дошло је до неплаћања у децембру 2001. и био је на снажном путу раста до лета 2002. Повратио је сву земљу изгубљену услед финансијске кризе до лета 2003. и наставио да има солидан раст све до светске економске кризе 2008. године.
Постоје разлози због којих се може очекивати да ће грчка економија имати или боље или лошије резултате од аргентинске пре десет година. Са сигурношћу ћемо знати само да ли заиста иде подразумеваним путем, али чак и ако је требало годину дана да се врати на здрав пут раста, Грчка ће и даље изгледати прилично добро Шпанији и Италији. Обе земље би се лако могле суочити са деценијом рецесије или стагнације на путу тројке.
Све док ниједна земља не крене путем изласка из евра, политичари се могу извући говорећи својим бирачима да нема алтернативе. Морају да прихвате штедњу коју је прописала тројка ма колико болна била. Једном када Грчка напусти евро, ово више није уверљива тврдња. А ако се грчка економија окрене и расте здравим темпом, онда ће се пут тројке вероватно показати неприхватљивим за народе Шпаније и Италије.
Ово је ситуација од које Немачка мора да се плаши. Колико год пута Грчка промашила своје циљеве, тројка ће се вероватно вратити и поново померити стативе. Они не желе да било ко у еврозони призна да постоји алтернатива трајној штедњи и учиниће све потребне уступке како би осигурали да ни Грчка ни било ко други никада не открију истину.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити