У већини земаља, политички лидери и шефови користе глобалну економску кризу да поново покрену напад на раднике и сиромашне. Као део овога, видели смо како корпорације широм света покушавају да натерају раднике да плате за кризу отпуштањем десетина милиона људи. У најекстремнијим случајевима, радници долазе у своје компаније ујутру и кажу им да више немају посао. Уз сва ова ограничења, корпорације не само да одузимају послове, већ нападају и достојанство људи. Они буквално бацају људе у веома неизвестан свет у коме је све теже и теже добити чак и основне животне потребе као што су храна и склониште. Наравно, корпоративна елита није забринута ако људи гладују или живе у беди, оно до чега им је стало је њихова профитна маржа и крајњи резултат. Према томе, смањењем броја запослених, елита води рат против радника и сиротиње у име опстанка предузећа и перспективе профита. На срећу, радници широм света почели су да пружају отпор. Штрајкови против смањења броја запослених су се десили од Француске до Кине и од Грчке до Јужне Кореје. У неким случајевима, радници су чак киднаповали своје шефове и окупирали фабрике и канцеларије како би престали да буду 'сувишни'[КСНУМКС]. Управо овом врстом директне акције укључени радници добијају уступке од елите. Заиста, чини се да су занимања на радном месту један од најефикаснијих начина да људи добију своје захтеве и поврате своје достојанство од елите. Из тог разлога, чини се да се фабричка занимања – а у неким случајевима чак и самоуправљање радницима – враћају на дневни ред све већег броја радника.
Шире се радничка занимања
Можда један од највећих недавних случајева радника који користе директну акцију како би покушали да сачувају своја радна места дошао је из Јужне Кореје. Током последњих неколико недеља, радници једне од највећих јужнокорејских компанија за производњу аутомобила – Ссангионг – окупирали су фабрику корпорације у Пиеонгтаек. У фебруару је Ссангионг стављен под стечај, а као део 'рехабилитације' компаније најављено је да ће преко 2 600 људи – или 36% радне снаге – остати без посла.[КСНУМКС]. Да би зауставили овај безосјећајни план, хиљаде радника одлучило се на 21st маја да заузме фабрику у Пјонгтаку кроз организовање седме. У склопу тога, рекли су да неће дозволити менаџменту да се врати у своје канцеларије док им не гарантују да ће укинути планирана отпуштања. Ссангионг је у почетку одговорио на изузетно оштар начин на радничку окупацију. Они су најпре указивали да апсолутно нема простора за преговоре око смањења броја запослених и запретили да ће ослободити интервентну полицију на окупаторе[КСНУМКС]. Истовремено, шефови Ссанђонга су спречили било кога да уђе у зграду. Због растућих тензија, један од окупатора у згради – 41-годишњи мушкарац – нажалост преминуо је од можданог крварења. Недавно је, међутим, управа Ссангионга почела лагано да се повлачи и изјавила да би сада била спремна да преговара о отказима ако радници престану да раде[КСНУМКС].Очигледно, окупација почиње да утиче и радници враћају своје достојанство.
У другим деловима Азије, попут Турске, такође је било фабричких окупација. Радници у Турској су изузетно тешко погођени актуелном економском кризом са преко 500 000 људи који су остали без посла од септембра 2008. Да би то спречили, радници у бројним фабрикама – као што су МЕХА текстил и Синтер Метал – започели су послове на радном месту . Турска држава је, међутим, немилосрдно реаговала и употребила снаге безбедности да истера раднике. Ипак, радници су тада камповали ван фабрика и њихов отпор је настављен. Недавно су радници Синтера одржали прославу поводом својих 100th дан отпора[КСНУМКС].
Упркос томе што су били под јармом изузетно репресивне владе, радници су такође кренули у директну акцију да спасу своја радна места у Кини. У децембру прошле године, скоро 1000 радника у фабрици рачунара у Шангају одржало је седећу инстанцу. Они су предузели ову акцију јер нису примили прековремене исплате током 6 месеци. До другог дана сједнице позвана је полиција која је оградила протест. Потом су ову акцију пратили привођењем једног броја радника. Очигледно је да је кинески режим покушавао да пошаље поруку радницима да ће занимања бити строго третирана[КСНУМКС]. Упркос томе, међутим, убрзо након окупације Шангаја, радници у Гуангџоуу су такође заузели њихову фабрику заједно са блокадом оближњег аутопута. Тражили су да им се продуже уговори како не би било отказа у Новој години. Наводно, након само два сата њихови захтеви су испуњени[КСНУМКС].
Широм континенталне Европе такође су се одвијала занимања у фабрикама и радним местима. Када је текућа криза први пут наступила, крајем 2007. године, радници у Фрапе Бехр-у у Шпанији заузели су своја радна места да би зауставили отказе. У склопу тога, активисти и присталице заједнице опколили су зграду и протестовали у знак солидарности са радницима унутра[КСНУМКС]. У исто време када се то дешавало, радници у Србији су окупирали своју фабрику Шинвоз да би спречили њену приватизацију[КСНУМКС]. Раније ове године у Украјини је 2300 радника такође заузело административне зграде у Кхерсон Енгинеерингу и захтевају да им се исплате плате које нису примали од септембра 2008.[КСНУМКС].
Можда је епицентар отпора радника у Европи, међутим, био у Француској. Раније ове године у Нанту, радници компаније Госс Интернатионал – која производи машине за штампање новина – заузели су своју фабрику како би спречили њено потпуно затварање. У њиховом случају, имали су успеха након 5 дана када их је менаџмент уверио да фабрика неће бити потпуно затворена и да ће већина радних места бити сачувана. У другим деловима Француске, радници под претњом отпуштања такође су упали у канцеларије својих шефова и држали их као таоце док се њихови захтеви не испуне. На пример, у ФМ логистици 125 радника упало је на састанак менаџера и држало шефове као таоце. Разлог зашто су радници то урадили је тај што је компанија формулисала план за отпуштање преко 470 радника због тренутне економске кризе. Након само једног дана 'заробљеништва', менаџери ФМ логистике пристали су да преиспитају своје планове за смањење броја запослених. Сличне 'босснаппинге' су се такође десиле у француским холдингима Сони, 3М и Цаттепиллар. Већина француске јавности је подржала ове 'господаре'. Ова подршка је значила да француска држава није била у стању да крене против укључених радника[КСНУМКС].
Чак иу Британији и Северној Ирској, где је Тачеров брутални напад на рударе угља 1984. године оставио трајне ожиљке међу радницима и сиромашнима, дешавала су се занимања на радним местима. Када је произвођач ауто делова Вистеон обавестио раднике да ће компанија затворити своја врата, радници су одлучили да заузму погоне компаније. Били су бесни јер су добили само 6 минута унапред и отпремнину која је била јадна. Више од месец дана радници су заузимали Вистеонове зграде упркос претњи хапшењем[КСНУМКС]. На крају, иако нису могли да сачувају посао, добили су отпремнину која је вредела десет пута више од првобитне понуде. У том процесу, радници Вистеона су повратили своје достојанство, које је управа тако немилосрдно газила. Слично томе, када је радницима у Присме Пацкагинг-у у Дандију речено да компанија затвара своја врата, организовали су 51-дневну сједницу. Одлучили су да нису вољни да изгубе посао и рекли су да желе да поново отворе Присме као самоуправну задругу. За њих је победа дошла када су успели да обезбеде средства за свој задругарски подухват[КСНУМКС].
Сличне приче о занимањима на радном месту догодиле су се и у Републици Ирској. Раније ове године, радници у фабрици Ватерфорд Цристал су обавештени од ликвидатора компаније – Делоитте и Тоуцхе – да више немају посао и да неће добити чак ни отпремнине. Радници су одлучили да одбране егзистенцију окупацијом. Као одговор, Делоитте и Тоуцхе су послали приватне снаге безбедности да прете и застраше раднике. Међутим, на крају је 10 милиона евра стављено на располагање за фонд за отпремнине и сада су у току преговори да неки од радника задрже посао[КСНУМКС].
Африка такође није имуна на фабричка занимања повезана са економском кризом. У Египту је током маја више од 3000 радника окупирало фабрику Адрама Тектилес да би захтевали своје годишње бонусе[КСНУМКС]. Слична акција предузета је и у фабрици текстила Вабарииат Самманоуд 2008. године када је 1 радника заузело фабрику како би инсистирали да им се удвостручи додатак за храну. Већина радника су биле жене, а неки су чак и данима спавали на подовима у фабрици са својом децом. Заузимање је било потпуно успешно и за недељу дана власници фабрике су радницима дали оно што су желели. Ово је била важна победа за људе укључене у окупацију, јер тренутна економска криза значи да су последице кризе хране у Египту погоршане.
Северна Америка је такође видела низ занимања на радном месту. Због колапса ауто индустрије у Канади, радници су заузели 4 различита погона јер им је одбијена било каква надокнада. Наводно, радници су окупирали погоне како би спречили да ликвидатори уклоне машинерију. У ствари, користили су ову тактику да приморају шефове и ликвидаторе за преговарачки сто. Исто тако, у Сједињеним Државама је такође било бројних занимања. Најпознатија је била републичка окупација прозора и врата. До окупације је дошло јер су радници у фабрици добили само 3 дана обавештења да ће се затворити. Да би увреда била већа, испоставило се да се Република затвара зато што је Банк оф Америца – која је примила милијарде долара јавног новца у виду помоћи – одбила да одобри кредит компаније. Окупатори су поново добили огромну подршку јавности. Након тога, радници су добили отпремнине и предузеће је отворено у новом власништву – што значи да су нека радна места, али сигурно не сва – сачувана[КСНУМКС].
Са актуелном глобалном економском кризом, Аргентина је поново преузела вођство у окупацијама и претворила окупиране фабрике у радничке самоуправне институције. Под претњом смањења броја запослених и плата, у Аргентини је од 10. заузето 2008 фабрика. Радници су предузели ову акцију како би спречили власнике да прогласе банкрот. Заиста, објављено је да аргентинска пословна елита користи кризе да прогласи неликвидност, а затим на превару ликвитира имовину и изненада отвори посао под новим именом неколико месеци касније. Један број новозаузетих фабрика такође је добио велику подршку од старијих фабрика са самоуправом[КСНУМКС]. Радници у неким од окупираних фабрика су већ одлучили да трајно преузму фабрике и да њима управљају на демократским основама. На пример, у једној од окупираних фабрика – Арруфат Цхоцолатес – радници су већ ушли у производњу помоћу генератора и претварају фабрику у одрживу радничку самоуправу[КСНУМКС]. Као део тога, важне одлуке у вези са Арруфатом сада се демократски доносе на недељној скупштини, а сви радници добијају исте плате[КСНУМКС]. Наравно, стари газде ових новозаузетих фабрика покушали су да угуше иницијативе радника. У већини случајева, старе газде су позивале полицију и покушавале да иселе раднике. Без обзира на то, борба за радничко самоуправљање се добро и истински наставља у Аргентини.
Zakljucak
Тренутна економска криза довела је до тога да су корпорације покренуле низ напада на раднике. Ово је укључивало отказе, замрзавање плата и, у неким случајевима, затварање. У многим деловима света радници су одговорили сопственим акцијама. То укључује занимања на радном месту, па чак и у неким случајевима потпуна преузимања фабрика са циљем да се упусти у самоуправљање. Као такви, ови радници проналазе сопствена решења за кризу. Надамо се да ће ове акције инспирисати много више радника да почну дебату, усвајање и прилагођавање идеје о фабричким занимањима као одрживом начину за очување радних места и да поврате достојанство које газде покушавају да им одузму. Оно што можда видимо и кроз окупације, преузимања и самоуправљање је увид у то како би изгледао посткапиталистички свет, који су створили сами радници и сиромашни. Заиста, надамо се да су фабричка занимања која почињемо да видимо ембрион другачијег света – света у коме нема шефова, где радници управљају сами собом, где је економија демократски планирана кроз радничке и друштвене скупштине, где нема хијерархије , где се животна средина не силује и где је циљ задовољити потребе људи, а не профитирати. Из разних разлога, укључујући и чињеницу да сада живимо у друштву са најнеједнакошћу и животном средином у историји човечанства, очајнички нам је потребан тако нови и другачији свет.
[КСНУМКС] ВВВ.сг.невс.иахоо.цом/афп/20090604/тбс-скореа-цхина-ауто-цомпани-стрике-сса-ец2362а_1.хтмл
[КСНУМКС] ввв.кореахералд.цо.кр/НЕВКХСИТЕ/дата/хтмл_дир/2009/06/04/200906040071.асп
[КСНУМКС] ввв.кореахералд.цо.кр/НЕВКХСИТЕ/дата/хтмл_дир/2009/06/08/200906080083.асп
[КСНУМКС] ввв.либцом.орг/невс/море-протестс-цхина-04012009
[КСНУМКС] ввв.лукембургисм.лаутре.нет/спип.пхп?артицле28
[КСНУМКС] ВВВ.либцом.орг/тагс/вистеон-оццупатион
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити