ХУАН ГОНЗАЛЕС: Министар финансија Тимоти Гајтнер представио је свеобухватан нови план који позива Сједињене Државе и друге нације да понуде милијарде више за спас економија у кризи широм света. Вест долази неколико дана након што је Светска банка упозорила да свет пада у прву глобалну рецесију од Другог светског рата. Предвиђа се да ће економска криза ове године гурнути у сиромаштво око 46 милиона људи. Гајтнер је рекао да ће Обамина администрација тражити од Конгреса да Међународном монетарном фонду стави на располагање још 100 милијарди долара за помоћ нацијама које се боре.
Дебата о томе како спасити глобалну економију доводи до сукоба идеја, док се шефови финансија састају на међународним разговорима у Лондону овог викенда како би разрадили јединствен приступ кризи.
АМИ ГООДМАН: Усред економских превирања, Гајтнер се појавио на ПБС-у Шоу Чарлија Роуза ове недеље за опсежан интервју. Пред крај интервјуа, Чарли Роуз је питао Гајтнера: „Да ли ће капитализам бити другачији?“
ЧАРЛИ РОУЗ: Хоће ли капитализам бити другачији?
ТИМОТХИ ГЕИТХНЕР: Мислим да ће капитализам бити другачији, а финансијски систем драматично другачији. Већ је драматично другачије. Опет, ако погледате размере прилагођавања и реструктурирања у финансијском смислу, то се већ догодило. Већ је дубоког обима. Дакле, ако погледате данашњи систем у односу на оно што је било тачно пре три године, у смислу институција које су тада постојале, и њихов основни облик се драматично променио. И биће још промена пред нама. Али мислим да ће то постати јаче. Ово ће очистити многе ексцесе и лоше праксе. А оне које се сада не чисте само искуством и знањем, бољом регулативом и надзором, бољим правилима игре, чишћем применом, ми ћемо поправити.
АМИ ГООДМАН: То је министар финансија Тим Геитхнер.
Па, наш следећи гост тврди да је „корпоративни капитализам слободног тржишта по својој природи катастрофа која чека да се догоди“. Мајкл Паренти је дугогодишњи политички аналитичар, аутор двадесет књига, укључујући Демократија за малобројне Суперпатриотизам. Његов најновији чланак о финансијској кризи, „Самонаметнута апокалипса капитализма“. Он нам се сада придружује у нашем ватрогасном студију. Он је синоћ у Фордхаму одржао говор под називом „Богатство, сиромаштво и империја“.
Добродошли Демоцраци Нов!
МИХАЕЛ ПАРЕНТИ: Здраво, Ами. Здраво, Јуан.
АМИ ГООДМАН: Шта треба да разумемо сада, Мајкл Паренти?
МИХАЕЛ ПАРЕНТИ: Па, требало би да разумемо да је проблем са којим се суочавамо везан за правичност и правичност, да када се темељ потроши, врх се надува, да ће се срушити. И управо се то догодило. Имали смо осам година када нам је председник говорио да привреда иде веома добро, а за његове момке је ишло веома добро. Али у тих осам година плате су остале на истом нивоу или су заправо опадале. А ово што смо имали овде је толико новца и више нема где да се стави. Али то је зато што доле није било људи који би могли да конзумирају и купе ствари које су требало да купе. Претпоставка је била да ће стамбено тржиште само наставити да расте и расте, тако да можете да урадите све ове финаглинге, али није било довољно људи да купе ове нове куће. Имали сте, 2006. године, пет људи који су радили посао. До 2007. четири радника су радила посао који је петоро требало да уради 2006. То је било повећање продуктивности од 20 одсто, али за те раднике није било повећања прихода од 20 или десет или пет или три одсто. Људи само раде све више и више за све мање и мање.
А циљ је заиста — циљ је заиста довести Америку до ближе сличности са Индонезијом. Циљ је избећи Данску и добити Индонезију. Мислим, они говоре такве ствари. Године 1978, један број ових финансијера је изашао и рекао: „Ова земља управо иде ка социјалдемократији, а ми то не желимо. Мислим, користили су израз „социјална демократија“. Свесни су ових ствари. Пре неколико месеци у Нев Иоркер, постојао је чланак о томе како су републиканци имали губитак због проблема, а један од њих је рекао: „Па, разлог зашто смо на губитку је зато што смо постигли све што смо желели. Уништили смо социјалдемократију.” И то им је циљ.
И ако их сада слушате, мислим, то је фасцинантно и нечувено. Говоре о томе да не раде ништа, само да ограниче сву потрошњу, да је тржиште у фази корекције. Они користе термине као што су „исправка“ или „прилагођавање“. Не сметају им рецесије. Рецесије су у реду. Омогућава им да купују мање компаније по повољним ценама. То дисциплинује рад. Понижава и узвраћа људе. И мислим да је ово оно са чим се суочавамо. И бесан сам због републиканаца у Конгресу и начина на који они то раде. Једина страст коју показују је да заштите смањење пореза за супер богате. Чини се да је то једини интерес који имају.
ХУАН ГОНЗАЛЕС: Мајкл Паренти, желео бих да вас питам, у вези са овим — већ смо скоро годину дана у овоме — у почетку расплета ове кризе, али до сада није било покушаја да се спроведу било какве реформе, регулације. Још увек имамо ситуацију у којој је огроман део финансијског система потрошен са свим овим дериватима и неисплаћеним кредитима, док то није чак ни у вашим нормалним банкарским процедурама. Како видите ово, у смислу вашег осећаја самонаметнуте апокалипсе финансијског капитала?
МИХАЕЛ ПАРЕНТИ: Па, ја тврдим да је једна од функција капиталистичке државе да брани капитализам од себе саме, да брани капитализам од капиталиста. Био је то Маркс — смемо ли да га споменемо? Чујем да се враћа у великом стилу. Маркс је рекао да ће један капиталиста убити многе друге капиталисте, да систем почиње да троши сам себе. То видимо код Бернарда Мадоффа и сличних.
И то није само због бројних злих личности, јер су те личности извучене у први план. То су људи који добијају награде. То су људи који – да, и оно што нам треба су драстични сетови прописа, а о томе се није довољно говорило. Овде имамо само нејасну референцу на то, Гајтнер се помиње и каже, па, то ће бити мало другачији камп, мало одговорнији, можда одговорнији. Али што се тиче стварних прописа, ми то нисмо видели.
Слободно тржиште не функционише. Није бесплатно. То заправо није тржиште; то је пљачка. И то се мора укинути.
АМИ ГООДМАН: Разговарајте о демократама и републиканцима. Рекли сте да сте љути због републиканског одговора, јер они само желе смањење пореза за богате. Али шта је са демократама — мислим, управо смо играли за вас Тима Гајтнера, министра финансија — и приступом овој кризи?
МИХАЕЛ ПАРЕНТИ: Ох, недовољно је. Мислим, то је оно што излази са вашим питањима. То је недовољно. Они се не баве системским питањима. Постоји сва ова дебата о пакету стимулација. Једва да се прочуло о томе да су Федералне резерве дале два и по билиона долара, само да су их дале безобзирно.
АМИ ГООДМАН: Објасни то.
МИХАЕЛ ПАРЕНТИ: Федералне резерве су управо отишле — док смо имали овај пакет стимулација од 750 милијарди долара, који је усвојио Конгрес, Федералне резерве су одштампане — могу да штампају новац и стварају новац — и дале преко 2 трилиона долара финансијској заједници у Америци, са нема одговорности, нема дебате у Конгресу и врло мало обавештења.
АМИ ГООДМАН: Дакле, који је то значај?
МИХАЕЛ ПАРЕНТИ: Па, значај је у томе што ћемо – мислим, то је наш новац, да постаје прави новац када постане дуг, и ми морамо да га платимо.
Видите, републиканци никада нису били против дуга; били су највећи трошачи дугова који су икада постојали. Када је Роналд Реган дошао на функцију, државни дуг је био 800 милијарди долара. Када је напустио функцију, било је 2.5 билиона долара. Мислим, било му је у реду да троши. Такође је увео највећи порески програм који је икада постојао, али то је био регресиван порез. Био је то порез на социјално осигурање на десетине милиона људи. Када је Џорџ Буш старији дошао, државни дуг је порастао са 2.5 на 5 билиона долара. Клинтон — одаћу му признање за ту једну ствар — покушао је да тражи солвентност. Али када сте дошли до Џорџа Буша млађег за осам година, дуг је са 5 билиона долара порастао на 10 билиона долара. И ови републиканци су све време гласали за то. Сви ови рачуни за потрошњу били су њихови. Дакле, видите, дуг им не смета, јер дуг је заиста начин расподеле навише. Порезујете обичан народ, а новац дајете богатим повериоцима. То је веома регресиван начин прерасподеле богатства навише. Дакле, дуг је у реду са њима.
ХУАН ГОНЗАЛЕС: Желео бих да вас питам, с обзиром на све глобалније везе наших банака и других мултинационалних корпорација, питање како да отклоните кризу у једној земљи. На пример, чуо сам синоћ на Ц-СПАН-у саслушање које је конгресмен Куциницх имао о спасењу. Јуче је имао надзорно саслушање. И довео је у питање Министарство финансија због чињенице да је новац за спасавање ишао банкама које, у неким случајевима, затим користе новац за спасавање за инвестирање у иностранство, 6 милијарди долара—
МИХАЕЛ ПАРЕНТИ: У праву.
ХУАН ГОНЗАЛЕС: —инвестиција у Дубаију, инвестиција од 8 милијарди долара у компанију у Кини—
МИХАЕЛ ПАРЕНТИ: Кина, само сам хтео да кажем, тачно.
ХУАН ГОНЗАЛЕС: —Мислим од Банк оф Америца, тако да — и Куциницх је питао, шта ми радимо дајући новац за спасавање банака које кажу да не могу да позајмљују у Сједињеним Државама, али онда користе новац за улагања у иностранству? Како помирите глобалне везе ових компанија са потребом у једној одређеној земљи да се заустави финансијска криза?
МИХАЕЛ ПАРЕНТИ: Па, мислим, морате да престанете са оваквим примерима које дајете, да новац треба да се потроши тамо где мора да буде, а новац треба да дође са много концепата. И заправо, то би требало да буде влада која врши директне инвестиције. Влада треба да иде директно у производњу. Влада би требало да гради стамбене објекте. Влада треба да буде та која пружа здравствену заштиту.
Здравствена заштита је савршен пример за то, где је здравствено осигурање ужасно. Дакле, давање здравственог покрића свима ће нас довести до тога да се и даље боримо против ових приватних осигуравајућих компанија за новац, а да га нећемо добити и слично. А осигуравајућа друштва не добијају ништа — не дају ништа, не раде ништа. Они само плаћају путарину. Они само добију милијарде долара који прођу и ништа не раде. Да имате једног платитеља, то би само долазило од владе, као што то ради Медицаре или нешто попут болнице ВА, и то би било то.
И тако, са банкама, можда би требало да почнемо да национализујемо банке. Требало би да почнемо да успостављамо ближу везу између финансијског система и онога што се зове — што се врло откриће назива „реална економија“, где људи још увек морају да раде, троше и живе. И то би могао бити начин.
Шта радимо на међународном плану? Не знам. Имали сте неке добре људе. Мораћете да их питате следећи пут.
АМИ ГООДМАН: Шта видите у будућности капитализма, Мајкл Паренти?
МИХАЕЛ ПАРЕНТИ: Ја то видим као будућност у којој ће бити много патње. Ја то видим — циљ је да имамо све више Индонезија, а мање Данске и слично.
АМИ ГООДМАН: И то значи?
МИХАЕЛ ПАРЕНТИ: То значи да ће чак иу социјалдемократијама у западној Европи доћи до резова, доћи ће до приватизације, дерегулације, већег—раста неједнакости, укидања људских услуга и слично, у земљама које су биле прилично пристојне, земљама у којима је капитализам био је обуздаван и држан у линији, у извесној мери, у сваком случају.
АМИ ГООДМАН: И осим бруталности Индонезије, шта значи када кажете „и више Индонезија“?
МИХАЕЛ ПАРЕНТИ: Па, Индонезија, мислим, то је рај слободног тржишта. Они говоре о слободном тржишту. У Индонезији нема заштите потрошача, нема прописа, нема јавне медицинске заштите, нема јавног образовања. Људи једноставно умиру млађи.
АМИ ГООДМАН: Видите ли да се дешавају масовни немири?
МИХАЕЛ ПАРЕНТИ: Не. Једна ствар је да људи могу постати тако деморалисани и такви, а то је прилично репресивна држава, тако да није тако лако.
АМИ ГООДМАН: Мицхаел Паренти, желимо да ти се захвалимо што си са нама. Његов најновији чланак о глобалном економском краху, „Самонаметнута апокалипса капитализма“.
МИХАЕЛ ПАРЕНТИ: Надам се да ћу следећи пут имати боље вести за вас, да ћемо имати лепшу тему за разговор.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити