Прво су Американци јуче убили дописника Ал-Џазире и ранили његовог сниматеља. Затим су, у року од четири сата, напали телевизијски биро Ројтерса у Багдаду, убивши једног од његових сниматеља и сниматеља шпанског Теле 5 канала и ранивши још четири члана особља Ројтерса.
Да ли је било могуће веровати да је ово била несрећа? Или је могуће да је права реч за ова убиства – прво са млазним авионом, друго са тенком М1А1 Абрамс – била убиство? Ово, наравно, нису били први новинари који су погинули у англо-америчкој инвазији на Ирак. Терија Лојда из ИТВ-а убили су амерички војници у јужном Ираку, који су очигледно заменили његов аутомобил за ирачко возило. Његова посада се и даље води као нестала. Мајкл Кели из Вашингтон поста трагично се удавио у каналу. У Курдистану су погинула два новинара. Два новинара – Немац и Шпанац – погинули су у понедељак увече у америчкој бази у Багдаду, са двојицом Американаца, када је ирачки пројектил експлодирао усред њих.
Не треба заборавити ни ирачке цивиле које убија и осакаћује стотине и који а€“ за разлику од својих новинарских гостију а€“ не могу да напусте рат и одлете кући. Дакле, чињенице од јуче треба да говоре саме за себе. На несрећу по Американце, они чине да то личи на убиство.
Амерички авион се јуче у 7.45 по локалном времену окренуо ка канцеларији Ал-Џазире на обали реке Тигра. Главни дописник телевизијске станице у Багдаду, Тарик Ајуб, Јорданац-Палестинац, био је на крову са својим другим камерманом, Ирачанином по имену Зухеир, извештавајући о жестокој борби у близини бироа између америчких и ирачких трупа. Ајубов колега Махер Абдулах се потом присетио да су обојица видели како је авион испалио ракету док је јурио према њиховој згради, која се налази близу моста Џумхурија на којој су се управо појавила два америчка тенка.
„На екрану је била та битка и могли смо да видимо како меци лете, а онда смо чули летелицу“, рекао је господин Абдулах.
„Авион је летео тако ниско да смо ми доле мислили да ће слетети на кров – толико је било близу. Чули смо лансирање ракете. Био је то директан погодак – пројектил је заправо експлодирао у наш електрични генератор. Тарик је умро скоро одједном. Зухеир је повређен.”
Сада о америчким проблемима у објашњавању ове мале саге. Још 2001. Сједињене Државе су испалиле крстарећу ракету на канцеларију Ал-Џазире у Кабулу – из које су траке Осаме бин Ладена емитоване широм света. Никада није дато никакво објашњење за овај ванредни напад у ноћи уочи „ослобођења“ града; дописник из Кабула, Таисеер Алоуни, остао је неповређен. Чудном случајношћу новинарства, господин Алуни је јуче био у канцеларији у Багдаду како би издржао други напад УСАФ-а на Ал-Џазиру.
Далеко узнемирујућа је, међутим, чињеница да је мрежа Ал-Јазеера – најслободнија арапска телевизијска станица, која је изазвала бијес и Американаца и ирачких власти због свог директног извјештавања о рату – дала Пентагону координате своје канцеларије у Багдаду пре два месеца и добио уверавања да биро неће бити нападнут.
Затим је у понедељак портпарол америчког Стејт департмента у Дохи, Арап-Американац по имену Набил Кури, посетио канцеларије Ал Џазире у граду и, према извору из катарског сателитског канала, поновио уверавања Пентагона. У року од 24 сата, Американци су испалили своју ракету на канцеларију у Багдаду.
Следећи напад, на Ројтерс, уследио је нешто пре подне када је тенк Абрамс на мосту Џамхурија изненада уперио своју цев ка хотелу Палестина у којем борави више од 200 страних новинара који прате рат са ирачке стране. Дејвид Четер са Скај телевизије приметио је да се цев помера. Француски телевизијски канал Франце 3 имао је екипу у суседној просторији и снимио тенк на мосту. На траци се види ватрени мехур који излази из цеви, звук детонације, а затим комади фарбе како падају поред камере док вибрира од удара.
У бироу Ројтерса на 15. спрату, граната је експлодирала усред особља. Смртно је ранио украјинског сниматеља Тараса Процука, који је такође снимао тенкове, и тешко ранио још једног члана особља, Пола Паскуалеа из Британије, и још двојицу новинара, укључујући Ројтерсовог либанско-палестинског репортера Самију Накула. На следећем спрату тешко је повређен сниматељ Теле 5 Хозе Кузо. Г. Протсјук је умро убрзо након тога. Његова камера и троножац остављени су у канцеларији, која је била преплављена крвљу екипе. Господину Кузу је ампутирана нога, али је преминуо пола сата након операције.
Американци су одговорили оним што се сви докази показују као чиста лаж. Генерал Буфорд Блоунт из америчке 3. пешадијске дивизије – чији су тенкови били на мосту – објавио је да су његова возила била под ракетном и пушчаном ватром снајпера у хотелу Палестина, да је његов тенк испалио један метак на хотел и да је пуцњава тада престала. Генералова изјава је, међутим, била неистинита.
Возио сам се путем између тенкова и хотела у тренутку када је граната испаљена – и нисам чуо пуцњаву. Француски видео снимак напада траје више од четири минута и бележи апсолутну тишину пре него што се испали оружје из тенка. И није било снајпера у згради. Заиста, десетине новинара и екипа које тамо живе – укључујући и мене – посматрале су као јастребови како би се уверили да ниједан наоружани људи не смеју да користе хотел као јуришну тачку.
Ово је, треба додати, исти онај генерал Блоунт који се пре нешто више од месец дана хвалио да ће његове посаде користити муницију са осиромашеним уранијумом – за какву многи верују да је одговорна за експлозију рака после Заливског рата 1991. у њиховим резервоарима. Да генерал Блоунт сугерише, као што он то јасно чини, да је Ројтерсова сниматељска екипа на неки начин била умешана у пуцање на Американце, само претвара пуку изјаву у клеветничку.
Опет, треба да се сетимо да три мртва и пет рањених новинара не представљају масакр – а камоли еквивалентност стотина цивила које су осакатиле снаге инвазије. И истина је коју треба запамтити да је ирачки режим током година убио неколико својих новинара, са десетинама хиљада својих људи. Али јуче се чинило да се нешто веома опасно откачило. Објашњење генерала Блоунта било је оно које су Израелци користили након што су убили невине. Постоји ли дакле нека порука коју ми новинари треба да научимо из свега овога? Постоји ли неки елемент у америчкој војсци који је почео да мрзи штампу и жели да уклони новинаре из Багдада, да повреди оне за које је наш министар унутрашњих послова, Дејвид Бланкет, злонамерно тврдио да раде „иза непријатељских линија“. Да ли је могуће да се ова тврдња – да међународни дописници заправо сарађују са непријатељем господина Бланкета (већина Британаца уопште није подржала овај рат) – претвара у неку врсту смртне казне?
Познавао сам г. Ајуба. Емитовао сам током рата са крова на коме је погинуо. Тада сам му рекао како би његова канцеларија у Багдаду била лака мета ако би Американци желели да униште њену покривеност а€“ која се види широм арапског света а€“ о цивилним жртвама бомбардовања. Господин Протсјук из Ројтерса често је са мном делио лифт хотела Палестина. Самиа Накхоул, која има 42 године, је пријатељ и колега од либанског грађанског рата 1975-90. Удата је за дописника Фајненшел тајмса Дејвида Гарднера.
Јуче поподне је лежала у крви у болници у Багдаду. А генерал Блоунт се усудио да имплицира да су ова невина жена и њене храбре колеге снајперисти. Шта нам, питам се, ово говори о рату у Ираку?
За више чланака Роберта Фиска о Ираку идите на http://www.zmag.org/CrisesCurEvts/Iraq/robert_fisk.htm
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити