Поштовани господине Бан Ки Мун,
У априлу и новембру 2004. – пре десет година – коалиционе снаге предвођене САД напале су ирачки град Фалуџу. Независна новинари хуманитарни радници који су били присутни у Фалуџи у априлу 2004. пријавили су како су амерички маринци гађали цивиле и блокирали улаз у болницу спречавајући цивиле да добију медицинску помоћ.
Конзервативна процена британске организације Ирак Боди Цоунт сугерише да је током априлског напада око 600 цивила „преко 300 од њих су жене и деца“ убијени у Фалуџи.
На почетку другог напада, у новембру 2004. године, сукоб је могао бити решен мирним путем. Након што је примио захтев делегације града Фалуџа, г. Кофи Анан, у то време Генерални секретар УН-а, позвао на дијалог између америчких снага и отпора Фалуџе. Међутим, на тај начин није договорено мирно решење кризе.
8. новембра 2004, коалиционе снаге САД извеле су војни напад пуног размјера на Фалуџу. Очекивало се да ће се у граду сакрити око 4,000 бораца отпора. Америчка војска је користила тенкове, млазњаке, хеликоптере, топовске бродове, артиљерију и разне облике тешких експлозива током којих је Фалуџа углавном третирана као „зона слободне ватре“. Због затварања града, око 50,000 цивила било је заробљено у густо насељеном подручју величине око 3 к 3.5 квадратних километара. Сходно томе, око 90% града је уништено и између 4,000-6,000 убијени су цивили. Такође у новембру 2004, америчке снаге су без суђења затвориле више од 2,000 цивила и „побуњеника“ из Фалуџе.
У својој књизи Фалуџа: Сведочење очевидаца из опкољеног ирачког града, енглески писац Џонатан Холмс документовао је обимне доказе о могућим кршењима Женевских конвенција из 1949. године, посебно 4. Женевске конвенције о заштити цивила, као и њихових релевантних Додатних протокола из 1977. Према Холмсу „опсада Фалуџе… у супротности са седамдесет појединачних чланова Женевске конвенције”. То укључује, на пример, употреба фосфора као запаљивог оружја, употреба касетних бомби, термобарично оружје друго тешко експлозивно оружје у стамбеним насељима, директно гађање цивила и рањених бораца, препад на болницу, узнемиравање лекара, болничког особља и пацијената, спречавање изласка цивила из града спречавање уласка хуманитарних организација у град.
Луиз Арбур, у то време Високи комесар Уједињених нација за људска права, обећала је преко свог портпарола да ће истражити „сва кршења међународног хуманитарног права и права људских права“ у Фалуџи. Али ова питања су углавном игнорисале западне силе, пре свега САД, УК и Европска унија, и њихови масовни медији. Још увек није било истраге од стране УН или независног тела.
Данас је употреба муниције са фосфором и осиромашеним уранијумом изазвала широко распрострањене деформитете и болести међу новорођенчади у Фалуџи. Ирачке невладине организације (МХРИ и ЦЦЕРФ) су 2006. године откриле да је у Фалуџи било 5928 случајева деце са непознатим деформитетима и раком.
Дана 24. јула 2010. Патрицк Цоцкбурн је известио у британским новинама Независни да је нова студија документовала „драматично повећање смртности новорођенчади, рака и леукемије у ирачком граду Фалуџи” које премашује „оно које су пријавили преживели од атомских бомби бачених на Хирошиму и Нагасаки 1945. године”. На пример, истраживање је показало „четвороструко повећање свих карцинома и 12 пута повећање броја рака у детињству код млађих од 14 година. Смртност новорођенчади у граду је више од четири пута већа него у суседном Јордану и осам пута већа него у Кувајту”. Др Цхрис Бусби, гостујући професор на Универзитету у Алстеру и коаутор студије коју је представио Независни сугерисали су да „да би се произвео овакав ефекат, морало се десити нека веома велика изложеност мутагеностима 2004. када су се напади десили“.
Зар народ Фалуџе није био заштићен од Женевске конвенције? Нису ли амерички напади на Фалуџу извршени кршењем међународног права јер су САД, као окупатор Ирака, морале да се придржавају Женевских конвенција и заштите ирачке цивиле? Зар се уништење Фалуџе не може сматрати кршењем опште забране „безобзирног уништавања градова, насеља или села, или разарања које није оправдано војном нуждом“ које је већ написано као ратни злочин у члан 6(б) од Нирнбершки принципи а као такве их је потврдила Генерална скупштина УН 1950. године?
Ми грађани, интелектуалци, политички активисти и браниоци људских и демократских права и слобода молимо за обнову Специјални известилац УН о људским правима у Ираку и да покрене истрагу у циљу:
1) Формирање међународне комисије за утврђивање чињеница која ће испитати акције САД/Коалиције у Фалуџи и око ње у априлу и новембру 2004;
2) Омогућавање успостављања независног међународног кривичног суда за Ирак, или упућивање Међународном кривичном суду, за кривично гоњење било које особе одговорне за тешка кршења међународног хуманитарног права у Фалуџи и другим местима у Ираку, као у случајевима Руанде и бивша Југославија;
3) Притисак на актуелну америчку владу да започне истрагу у Конгресу;
4) Притисак на садашње владе САД и Ирака да ослободе све оне који су притворени током напада 2004. године, или да их оптуже пред судовима, у зависности од случаја.
Ова петиција се може дистрибуирати.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити