Да ли Врховни суд може да нареди било чије хапшење због покушаја спровођења анкете?
Било би лепо помислити да би у Канади одговор једногласно био не. Било би лепо веровати да би суд који је донео тако апсурдну пресуду био исмејан, а да би се устав који је дао најљуљавију основу за то сматрао да треба хитно ревидирати.
Невероватно, Врховни суд Хондураса је пронашао бројне присталице, а ниједног клеветника, међу уредницима главних канадских новина када је наредио хапшење председника Мануела Зелаје јер се усудио да постави питање Хондурацима. У најбољем случају, канадска штампа је замерила војсци Хондураса што је отишла даље него што је наложио Врховни суд када је протерао Зелају из Хондураса.
Чињенице
Испод је тачно оно питање које је председник Зелаја намеравао да постави бирачима у необавезујућој анкети:
¿Еста устед де ацуердо куе ен лас елецционес генералес де новиембре де
2009 се инстале уна цуарта урна пара децидир собре ла цонвоцаториа а уна
Асамблеа Национал Цонституиенте куе апруебе уна Цонституцион политица?
Превод:
„Да ли се слажете да на општим изборима у новембру 2009. треба поставити четврту гласачку кутију како би се одлучило да ли ће се сазвати Национална уставна скупштина која би усвојила политички Устав?“
[погледајте унос од 29. јуна хттп://хондурасцоуп2009.блогспот.цом/
види и ИПС;„Хондурас: Државни удар – Шта је у имену?“ од Диана Царибони]
Имајте на уму да у овом питању нема ништа о ограничењима председничког мандата – теми која би играла централну улогу у пропагандној кампањи против Зелаје.
Врховни суд је одлучио да је анкета незаконита и наложио војсци да ухапси Зелају. Војска га је тада натерала, под претњом пиштоља, да уђе у авион који га је одвезао у Костарику. Де фацто влада је наставила са увођењем ванредног стања, затворила медије за које се сматра да су наклоњени Зелаји, убила најмање три демонстранта и затворила још најмање 100.[1]
Канадска штампа одговара
Лобисти блиско повезани са америчком државном секретарком Хилари Клинтон брзо су прешли на посао у име де факто владе Хондураса. [2] Бројни чланци ширили су лаж да је анкета коју је Зелаја покушала да спроведе било обавезујуће гласање о укидању ограничења председничког мандата.
Један чланак (од Линде Хурст из Торонто Стара 11. јула) још више је улепшао причу. Она написала
„Зелаја се петљао са Конгресом и Врховним судом земље због својих планова за референдум који би му омогућио да преправи устав како би уклонио ограничење на један мандат председника.
Ове речи сугеришу да је анкета била обавезујући „референдум” који је морао да тражи нешто слично
„Да ли се слажете да председник Зелаја треба лично да препише устав како би укинуо ограничења мандата?“
Неки канадски стручњаци били су екстравагантни у својим похвалама за државни удар. Џорџ Џонас је написао чланак за Натионал Пост под насловом „Где је државни удар?“. Питер Вортингтон је написао још једну за Торонто Сун под насловом „Хондуран През Десервед Боот“. Тхе Пост је 3. јула објавио уреднички чланак Волстрит џурнала („Плате чавизма“) у којем се наводи да би Зелајино хапшење „можда био најбољи правни исход“. Пост је такође објавио подужи чланак шефа бироа Ецономист-а за Централну Америку и Карибе, Дена Розенхека, под насловом „Сви греше у вези са Хондурасом“.
Розенхек је осудио Зелају због његовог "злочиначког понашања" у покушају да јавности постави питање. Розенхек је такође тврдио да би у „буквално свакој другој земљи на свету Зелаја била смењена са функције“ због пркошења Врховном суду. Розенхек је очигледно заборавио да је Герард Латортуе, хаићански диктатор који су чврсто подржавали Вашингтон и Отава, незаконито отпустио половину Врховног суда 2005. јер се није слагао са једном од његових пресуда. [3] Розенхек је заборавио (или можда није ни свестан с обзиром на то колико је мало пажње посветила) да је садашња влада Хаитија игнорисала пресуду Интерамеричког суда којом јој је наложено да плати одштету бившем премијеру Ивону Нептуну за његове незаконите две године затвор.[4] У оба случаја, владе Хаитија су деловале потпуно некажњено и изазвале занемарљиве коментаре у канадским или америчким медијима. Ропска послушност судовима се заговара само када се види да бране интересе елите. [5]
Наравно, није сва канадска штампа подржала пуч са толико ентузијазма као Натионал Пост. Други су произвели нијансиранију пропаганду за пуч.
Монтреал Газетте је 30. јуна објавио уводник под насловом „Добре момке које је тешко наћи у војном удару у Хондурасу“. Уводник је то лажно навео
„Зелаја је одлучио да мора да промени устав како би себи дозволио да тражи други мандат на изборима у новембру ове године“
Уводник Торонто Стара од 30. јуна осудио је државни удар, али је почео нападом на Зелају:
„Председник Хондураса Мануел Зелаја је личност која изазива поделе и непромишљена.
У уводнику Звезде је такође поновљена неистина да је Зелаја „смењен док је покушавао да одржи необавезујући плебисцит да би питао Хондуранце да ли желе да измене устав како би председници дозволили да служе више од једног мандата“
Уводник Глобе & Маил-а од 30. јуна поновио је сличну лаж:
„Референдум који је предложио господин Зелаја о уклањању ограничења председничког мандата је, вероватно, прекршио дух, ако не и слово, Устава Хондураса.
Уводник Глобеа од 6. јула био је још оштрији и за то је оптужио председника Зелају
„…гурајући да остане, стављајући себе испред разумљиве потребе земље за заштитом од доживотне владавине у стилу Чавеза.
Ограничења председничког мандата – основно људско право?
Штампа је користила питање ограничења мандата да или демонизује Зелају (као у Натионал Посту) или да бар баци омаловажавање на његов легитимитет. Што је најважније, скренула је пажњу са бруталности де фацто владе. Продемократски покрет у Хондурасу опире се угњетавању уз минималну пажњу канадске штампе. Да бисте сазнали много о инспиративном покрету за обнову демократије, морате се обратити онлајн изворима као што је Ригхтс Ацтион. [ввв.ригхтсацтион]
Није било апсолутно ништа о ограничењима мандата у питању које је Зелаиа желео да постави Хондурашанима. Нема шансе да би се кандидовао за други мандат да је ова анкета обављена и да је прошла његовим путем. Нема шансе да је могао да се кандидује у новембру чак и ако је четврто гласање било одобрено од најмање 2/3 Конгреса (као што би морало бити) и чак и ако би гласачи одобрили уставну скупштину. [6] Не постоји гаранција да би уставотворна скупштина продужила или укинула ограничења председничког мандата. Што је још важније, нема оправдања за третирање ограничења председничког мандата као основног људског права које народу Хондураса не би требало дозволити да укине.
Чега су се хондурашке елите заиста плашиле с обзиром на то да Зелаја није могао да се кандидује у новембру? Одговор лежи у примедби Глобе & Маил-а о „правилу живота у стилу Чавеза“.
Претња директне демократије
Венецуеланци су 1999. године гласали на референдуму на којем су их питали да ли су за избор уставне скупштине која ће израдити нацрт новог устава. Они су гласали за то, а затим изабрали Уставотворну скупштину која је израдила нацрт новог устава. Бирачи су потом на још једном референдуму одобрили нови устав.
Устав Венецуеле из 1999. задржао је ограничење од два мандата на председничким изборима и увео гласање о опозиву (којему је Чавез био подвргнут и победио 2004). Ограничења мандата на свим изабраним функцијама (не само на председничким функцијама) су укинута референдумом у фебруару=2. Гласови о опозиву остају на снази, као и демократска процедура за поновну измену устава ако бирачи одлуче да желе да се поново уведу ограничења мандата. [0]
Међутим, када ове чињенице прођу кроз идеолошке филтере канадске штампе, на другом крају испадне „правило живота у стилу Чавеза“. Укидање ограничења мандата изједначено је са укидањем избора. Непажњом се не може објаснити тако флагрантно искривљавање лако доступних чињеница. Канада нема ограничења термина. Незамисливо је да би било која новина тврдила да канадски премијери имају „доживотну владавину“.[8]
Попут Венецуеле, Еквадор и Боливија су недавно пратили демократски процес преправљања својих устава. Страх од овог демократског процеса је ужаснуо хондурашке елите, посебно од 2008. године када је Зелаја преселио Хондурас у Боливаријску алтернативу за Америку (АЛБА), регионалну трговинску групу коју води Венецуела. Зелаја је такође прогурао повећање минималне плате у Хондурасу, што је такође разбеснело елиту.[9]
Устав Хондураса написан је док је земља тек почела да излази из деценије војне владавине (процес који је још далеко од завршеног, како показује државни удар). Војска је забранила комунистима, па чак и конзервативним демохришћанима да учествују на изборима који су формирали Уставну скупштину 1980. [10] Тренутни устав је измењен само од стране Конгреса, никада директним учешћем народа као што је то учињено у Венецуели, Еквадору и Боливија.
Улога САД и Канаде
Суочене са огромном међународном осудом пуча, канадска и америчка влада су га вербално осудиле, али су такође радиле на јачању позиције де факто владе. О томе се једва говорило у штампи – што није изненађујуће, пошто се показало да није у стању да тачно изнесе најосновније чињенице о пучу.
На срећу, у доба интернета, Канађани не морају да се ограничавају на корпоративне медије. Ева Голингер је редовно ажурирала догађаје од почетка пуча и истакла бројне начине на које је Обамина администрација пружила значајну економску и дипломатску помоћ де факто влади. [11] Ив Енглер је написао чланак за Знет у којем се расправљало о сличним напорима Канаде да помогне режиму. [12] Акција за права је пружила детаљна ажурирања о борбама хондурашког продемократског покрета.
Што више Канађани гледају даље од корпоративних медија, то ће канадским владама бити теже да пруже било какав ниво подршке државним ударима.
ПРЕДЛОЖЕНЕ АКЦИЈЕ)
1) Пошаљите љубазне, неувредљиве е-поруке следећим новинама.
Молимо копирајте сва писма и одговоре на [емаил заштићен]
Национална пошта:
http://www.nationalpost.com/contact/letter…r+to+the+editor
Џорџ Џонас
http://www.nationalpost.com/contact/letter…me=George+Jonas
Торонто Сун:
Монтреал Газетте:
Торонто Стар
Јавни уредник ([емаил заштићен])
Уредник (мцооке@@тхестар.ца)
Линда Херст ([емаил заштићен])
писма ([емаил заштићен])
Торонто Глобе & Маил
Уредник ([емаил заштићен])
писма ([емаил заштићен])
2) Проверите веб локацију Ригхтс Ацтион и размислите о учешћу у њиховим упозорењима
3) Пишите канадском премијеру ер [емаил заштићен] и копирај свог МП
4) Проследите ово упозорење надалеко
НАПОМЕНЕ
[1] хттп://цануцкмедиамонитор.орг/форумс/индек.пхп?сховтопиц=142
http://www.hrw.org/en/news/2009/07/02/hond…ds-basic-rights
http://www.hrw.org/en/news/2009/07/08/hond…t-unarmed-crowd
[2] хттп://ввв.змаг.орг/знет/виевАртицле/22036
http://www.chavezcode.com/2009/07/washingt…as-here-is.html
[3] Доминион.ца интервју са Брајаном Конканоном хттп://ввв.доминионпапер.ца/артицлес/1070
[4] Знет; Емерсбергер; „Прогон Нептуна“ хттп://ввв.змаг.орг/знет/виевАртицле/19095
[5] Гувернер Алабаме Џорџ Волас није био ухапшен или свргнут 1963. године када је физички блокирао Универзитет Алабаме како би спречио црне студенте. Воласу је федерални суд наложио да пусти ученике унутра који је спроводио одлуку Врховног суда Браун против Одбора за образовање.
http://en.wikipedia.org/wiki/Stand_in_the_Schoolhouse_Door
Председник Френклин Рузвелт није ухапшен или свргнут због сукоба са Врховним судом САД око Њу Дила. Врховни суд је многе програме Њу Дила прогласио неуставним. Рузвелт је узвратио „планом за комплетирање судова“, који би му омогућио да именује више судија. План је пропао у Сенату, али је играо улогу у томе да се Врховни суд повуче. Уго Чавез је применио сличну стратегију у Венецуели како би превазишао противљење Врховног суда социјалним програмима, што је изазвало огорчење бројних канадских и америчких стручњака.
http://en.wikipedia.org/wiki/Court-packing
Извршна и судска власт се често сукобљавају, али не увек тако драматично као у овим случајевима. Нема разлога да се претпостави да једна грана увек има морално узвишење, или да се одбаце морална разматрања приликом процене ових спорова.
[6] види хттп://хондурасцоуп2009.блогспот.цом/
[7]хттп://ввв.венезуеланалисис.цом/аналисис/4194
[8] Уредници Глобе & Маил-а су тврдили да ограничења мандата нису пресудна за парламентарне демократије јер се премијери могу изгласати путем парламентарних гласова. Само две савезне владе у Канади су срушене због изгласавања неповерења у последње 142 године.
[9] хттп://ввв.венезуеланалисис.цом/невс/3752
[10] НИТ; 20. априла 1980; Изборна скупштина Хондураса
[11] хттп://ввв.цхавезцоде.цом/2009/07/цоуп-рег…д-солутион.хтмл
[12]хттп://ввв.змаг.орг/зспаце/цомментариес/3919
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити