Немачка канцеларка Ангела Меркел посетила је Атину 11. априла други време у години да прославимо повратак земље на тржишта и покажемо солидарност са владом конзервативног премијера Антониса Самараса, који се суочава са великим поремећајима како унутар своје владе тако и у друштву на путу до европских избора у мају.
Грчка је недавно успела да подигне 3 милијарде евра (4.14 милијарди долара) продајући петогодишње обвезнице са приносом од 4.75 одсто по први пут после четири године. Ово је прилично достигнуће за земљу која је изгубила 25 одсто свог БДП-а и која пролази кроз седму годину рецесије без знакова опоравка у скорије време. Аналитичари и политичари су подједнако дочекали вест са ентузијазмом у неким случајевима, али и скептицизмом, јер су ризичну акцију грчке владе протумачили као исказ поверења тржишта не Грчкој, већ Тројки и посебно Немачкој.
Ово је парадоксална ситуација и критичари тврде да нема много простора за оптимизам, било да на грчки програм опоравка гледате као на пола пуну или полупразну чашу. Грчка има дуг пут да пређе пре него што се приближи својој ситуацији пре кризе, а еврозона је још увек у невоља. Немачки Суддеутсцхе Зеитунг подвукао чињеницу да земља није спремна да подржи повратак на тржишта и нагласио да је то не о повратку у нормалу. Форбс чак се шалио да „грчке обвезнице треба да долазе са а одрицање од опасности” пошто су бројке и даље разочаравајуће и Вол Стрит новине изразио слична осећања.
Грчка је престала да емитује обвезнице када је њен дуг достигао 120 одсто њеног БДП-а, па се чини чудним да би то данас урадила са дугом од 175 одсто БДП-а. Али на тржишту на којем инвеститори изгледају као „слепи бикови“ које привлачи стопа приноса од 4.75 одсто, која се данас сматра високом, и игноришу основе, показало се као реално. Мудис рејтинг агенција је недавно одбила повећање рејтинга Грчке са „Цаа3“ због политичке нестабилности у земљи. Само неколико сати пре трговине догодила се ауто бомба са 70 кг динамита експлодирала одмах испред Централне банке у центру Атине.
Затим ту су друштвене личности кризе: Грчка је и даље на првом месту незапосленост и сиромаштво у Европи са запањујућих 60 процената образоване омладине која је присиљена да остане без посла. Све институцијама суочити са огромним проблемима. Заштита људских права је озбиљно нарушена најновијим инцидентом који укључује мучење до смрти албанског осуђеника од стране затворских чувара након што је насмрт избо другог чувара. И даље влада сложио се на даљу дерегулацију тржишта рада, даље смањење плата и пензија и више отпуштања из јавног сектора, упркос ранијим обећањима „неће више“ мера.
Грчка је можда заиста поново ушла на тржиште обвезница, али да ли је цена коју је морала да плати вредна тога?
Поправљање психологије Грчке
Повратак на тржишта под овим условима има смисла само као а политичко деловање са циљем да изазове позитиван ефекат на психологију европских партнера Грчке или, што је још важније, грчких гласача. Зашто је иначе земља морала да дода још 3 милијарде евра (4.15 милијарди долара) јавног дуга, када Тројка гарантује све обавезе Грчке по нижој каматној стопи? Не слаби ли Грчка сопствену преговарачку позицију за смањење дуга од 325 милијарди евра (450 милијарди долара) на одржив ниво, када покаже да заправо може да позајмљује новац као и сви други? И да ли су људи схватили да је износ који ће земља бити принуђена да плати камате за овај зајам једнак примарном суфициту, чији део грчка влада покушава да подели најугроженијим у друштву након што их је преоптеретила?
У говору који је одржао у Бриселу, опозициони лидер и кандидат за председавање Европском комисијом у име Европске левице Алексис Ципрас је повратак на тржишта описао као криминалац. Према његовој странци, нова грчка „прича о успеху“ зависи од неодрживих пројекција раста, док се показало да је друштвено катастрофалан, посебно за сиромашне.
Све док је Грчка у рецесији која је описана као дубље и строже него чак и Велика депресија из 1929. и везана за меморандум са Тројком који намеће даљу девалвацију грчке економије, онда догледна будућност не изгледа ништа друго него суморна. 9. априла радници су отишли на 36. генерал штрајк откако је криза почела. Два дана касније, Грци су још једном демонстрацијом „дочекали” Меркелову.
Ништа се неће променити до општинских и европских избора 25. маја. Истраживања јавног мњења показују да је главна опозициона левичарска партија Сириза водећи али изгледа да неће успети да постигне већину која би делегитимисала актуелну власт и изазвала националне изборе. Барем не још.
Оно што је за неке економисте позитивно прекретница у највећем експерименту фискалне консолидације и либерализације тржишта који је модерна Европа доживела, политички је крхак, финансијски узалудан и социјално катастрофалан пројекат за обичне Грке.
Златна зора
Изгледи политичке стабилности са садашњом владајућом коалицијом, или било којом другом странком која је довела Грчку до ове тачке, изгледају слаби. Грчка влада је два пута застала у претходним недељама. Први је био када се у парламенту гласало за вишеструки предлог закона који радикално мења низ професионалних везе и отвара пут за докапитализацију грчких банака новцем пореских обвезника.
Други је био када се открило да је један од најближих помоћника премијера Самараса имао везе неонацистичкој забави Златна зора. Посланик Златне зоре Илијас Касидијарис је током скупштинске расправе о одузимању имунитета показао снимак на којем је у интимном разговору са генералним секретаром кабинета Такисом Балтакосом.
Имам тврде да је успон екстремне деснице у многим деловима континента повезан са неподношљивом штедњом коју су наметнули европски „нови конзервативци”. Овај феномен није реакција, већ неопходан додатак реинжењерингу друштава заснованих на сиромаштву и искључености.
Овде сковао термин „нови конзервативци“ да бих дефинисао савез штедње између европских конзервативних партија и социјалдемократа, који подржавају ову политику. Ово је посебно евидентно у Грчкој, где неонацисти не цветају само у страху народа од будућности, већ што је најважније уводе и легитимишу дисциплинске технике, које су комплементарне – ако не и неопходне – за наметање горке неолибералне реформе .
Појава неонацистичке странке Златна зора на изборима 2012. довела је до франкенштајнове теорије о две крајности, што је дозволило влади да заузме реакционарни позицијама, на многим случајеви. Заобилажење уставних и парламентарних принципа прекомерном употребом законских аката и ванредним гласањем, гушењем радничких протеста, опсежним ловом на вештице на имигранте и тако даље, све се дешавало у име „демократије“.
У стварности, било би немогуће наметнути мере које су изазвале толико бола и беде, а да се не дозволи ширење мржње у друштву кроз расизам, ксенофобију, сексизам, полицијско насиље и фашизам. Било је чланова политичке елите који су подржали план Златне зоре на основу национализма. Било је истакнутих новинара који су и раније отворено предлагали сарадњу са Златном зором.
Ово је политички систем који је Меркелова подржала у Атини, систем који је успостављен да спроведе мере штедње Тројке. Изван заштитне ограде коју је грчка полиција подигла за њу и грчку владу, дубоко рањено и постепено све подељеније друштво бори се да преживи. Чудно, одговор није дошао од уморних Грка који су се побунили на улицама, већ од масовних протеста који су потресли Рим, Париз и другим градовима током протеста „11. април, дан против штедње“.
Маттхаиос Тсимитакис је новинар из Атине.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити