Дана 27. септембра, сепаратисти у Каталонији освојили су већину посланичких места на њеним регионалним парламентарним изборима, али са веома тесном разликом и само захваљујући 10 места антикапиталистичке партије, Цандидатура д'Унитат Популар (овде на ЦУП), чија ослонац виси једва о концу.
Кампања је сада завршена и можемо да направимо корак уназад или два, да анализирамо политичку ситуацију у Каталонији, главне разлике између главних партија које чине Јунтс пел Си, али можда још важније, оно што их уједињује изван њиховог става. о отцепљењу Каталоније од Шпаније и њиховом односу према Европској унији и САД.
Заједно за Да
Главни победник на овим изборима, каталонска коалиција за независност под називом Јунтс пел Си (овде на Јунтс), што на каталонском значи Заједно за Да, представила је заједнички политички програм током лета 2015. Након детаљног разматрања програма, чини се да је тешко лоцирати га у традиционални леви/десни политички спектар, као што се може очекивати од формације коју чине Демократска конвергенција Каталоније (неолиберална), Републиканска левица Каталоније (социјалистичка), Демократе Каталоније (десни центар, хришћански демократи) и левичарски покрет (коалиција унутар коалиције, много мањих левичарских партија).
Заиста, упркос озбиљности његове штампане верзије (125 страница), оно што је изгледа превладало над кампањом и програмом Јунта био је њихов позив на независност, питање које је свака политичка формација покушавала да заступа пре него што се придружила коалицији. Они сада воде ту битку даље од традиционалних идеолошких неслагања по економским и политичким питањима. Стога је уобичајено пронаћи разне идеолошки различите предлоге, у Јунтс програму: од референци на прогресивну политику, сваки од њих са социјалистичким звучањем реторике, као што је „оснаживање суседства“ (стр. 72), све до другим, можда више пословним предлозима, као што је приказано на пример прихватањем догме о слободној трговини (стр. 24) или свеприсутношћу термина „бизнис“ (тачно 125 пута, једном по страници), да се именује неколико…
Јунтс и Европска унија: независност или независност?
Чини се да је једна тачка у њиховом програму јаснија од других, и понављањем и јасноћом њених изјава: „конкурисаћемо да останемо у ЕУ, еврозони и евросистему централних банака“ (стр. 51).
Овде лежи главна логична контрадикција између Јунтсових тврдњи о независности од Мадрида и мешања некаталонаца у послове Каталоније у име суверенитета и самоопредељења са стране, и недвосмислене жеље да остане унутар ЕУ и има све норме ЕУ из сваког уговора који је још увек ефикасан и неупитан.
С обзиром на то да је већина, ако не и све, политика које Јунтс горко критикује као нелегитимно наметање од стране аутсајдера (у Мадриду то јест) стварна имплементација политика и препорука ЕУ (које често представљају наредбе с обзиром на институционалну реалност), зашто Јунтс желите да останете у ЕУ тако жестоко? А ако су им самоопредељење и демократија толико најважнији, зашто то питање не оставити на будућем референдуму?
Ка европском федерализму
Узимајући у обзир бројне везе између сваког од кандидата са Јунтсове листе и европских трустова мозгова и организација које се залажу за федералистичку Европску унију (што значи модел у којем би националне државе нестале како би промовисале оно што се обично назива евро-регионима који би бранили њихове интересе директно у Бриселу), било би лако илустровати поенту да је покрет за независност у Каталонији у ствари део много веће силе која делује на европском нивоу и то већ неколико деценија. Међутим, ако наведемо само један пример овог односа између Јунта и европског федерализма, можда би онда био довољан случај његовог лидера Раула Ромеве.
Кандидат број један за Јунтс, Раул Ромева, члан је Партије зелених у Каталонији (сматра се „независним“ у оквиру Јунтс коалиције) и био је члан Европског парламента између 2004. и 2014. године. Европски парламент, Ромева је промовисала идеју не само независне Каталоније, већ и федералистичке Европске уније, између осталог потписивањем манифеста Спинели групе, једног од првих великих федералистичких покрета у Европи.
Оно за шта се федералисти залажу је европска унија у којој би националне државе као што су Француска, Шпанија или Италија, да споменемо само неке, предале већи део свог суверенитета (мимо онога што се већ дешава са Уговорима о ЕУ) регионима с једне стране — као нпр. Каталонија или Бретања у Француској — и институције ЕУ у Бриселу. Федералисти промовишу идеју да се ови региони — који се такође називају евро-регионима — протежу изван онога што је данас познато као француске, шпанске или италијанске националне границе. Чињеница је да се данашња ЕУ полако креће ка овом моделу кроз различите политике и реформе као што су реформа региона у Француској или промоција регионалних језика (види Регионалну повељу о регионалним или мањинским језицима), или што је још важније, кроз сваки нови Уговор који преноси више суверенитета са националних држава на Брисел с једне стране и регионалне ентитете с друге стране.
ЦИА и федералистички покрет
Федералистички покрет (основан 1943.) један је од најранијих и најважнијих промотера идеје интегрисане Европе у Европи. Његов оснивачки текст, Манифест Вентотене, написали су углавном Алтиеро Спинелли и Ернесто Роси 1941. Алтиеро Спинелли је касније постао снажан заговорник федерализма унутар европских институција пошто је постао евро-члан ЕП и истакнути комесар ЕУ на 6 година. Група Спинелли створена 2010. године је манифест инспирисан Спинелијем и представља савремени федерализам.
Финансирање федералистичког покрета долазило је искључиво од Америчког комитета за уједињену Европу (АЦУЕ), ЦИА-е која се мало или нимало трудила да изгледа као било шта друго: њен управни одбор сачињавали су истакнути чланови америчких тајних служби, укључујући бивши шефови ОСС/ЦИА: генерал ВЈ Донован, Аллен Дуллес и ВБ Смитх…
Zakljucak
Очигледно би ова компликована ствар захтевала даљу истрагу и лако би се везе између федералиста и САД могле одбацити као застареле и ирелевантне. Међутим, било би интересантно погледати утицајније тхинк танкове у Европи који су у епицентру бриселске политике и запитати се зашто у већини случајева финансирање долази углавном од америчких корпорација или фондација (Лоцкхеед Мартин, ЈП Морган или Отворено друштво Џорџа Сороа). Фондација да наведем само неке). Такође, ако претпоставимо да су САД деловале и делују данас у сопственом интересу, зашто би желеле било шта друго осим федералистичке Европе? Да ли вукови пажљиво не жваћу храну пре гутања?
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити