Бацивши дипломатски протокол у ветар, бразилска председница Дилма Русеф покренула је жесток напад на Сједињене Државе због илегалне инфилтрирања у њихову комуникациону мрежу, потајног пресретања телефонских позива и провале у бразилску мисију при Уједињеним нацијама.
Одступајући од дугогодишње традиције затворене дипломатије о билатералним споровима, она је бацила политичку бомбу на просторију препуну светских лидера, министара спољних послова и амбасадора из 193 земље који су седели у занесеној тишини.
Оправдавајући своју јавну критику, рекла је делегатима у уторак да проблем електронског надзора превазилази билатералне односе. „То утиче на саму међународну заједницу и захтева од ње одговор.
Русеф је рекла да су недавна открића у вези са активностима глобалне мреже електронске шпијунаже изазвала огорчење и одбојност у јавном мњењу широм света.
Али у Бразилу, рекла је, „Ситуација је била још озбиљнија, пошто се показало да смо били мета овог упада.
Она је рекла да су лични подаци грађана пресретани неселективно. Корпоративне информације, често високе економске, па чак и стратешке вредности, биле су у средишту шпијунских активности.
Истовремено, бразилским дипломатским мисијама, међу којима су и Стална мисија при Уједињеним нацијама и канцеларија председника, пресретнута је комуникација, навела је она.
Русеф је покренула свој напад чак и када је амерички председник Барак Обама чекао свој ред да се обрати Генералној скупштини на дан отварања годишње дебате на високом нивоу, која се завршава 4. октобра.
По дугогодишњој традицији, Бразил је први говорник, а следе га Сједињене Државе.
Иако је Обама имао право на одговор, није се позабавио питањима која је покренула Русефова, која је такође отказала предложену званичну посету Белој кући прошле недеље протестујући због електронског надзора њене земље.
„Дали смо до знања Влади САД наше неодобравање и тражили објашњења, извињење и гаранције да се такве процедуре никада неће поновити“, рекла је она.
Према документима које је објавио амерички узбуњивач Едвард Сноуден, илегални електронски надзор Бразила спроводила је америчка Агенција за националну безбедност (НСА).
Било је доста спекулација да би Бразил могао да покрене резолуцију Генералне скупштине којом се осуђује надзор држава чланица од стране спољних обавештајних агенција. Ако буде изнето пред Скупштину, Сједињене Државе и њихови западни савезници могу му се супротставити.
Било је извештаја да је НСА такође спровела сличан надзор над европским земљама, као и канцеларијом Европске уније која се налази у суседству УН.
Русеф је позвала Уједињене нације да играју водећу улогу у настојању да се регулише понашање држава чланица у погледу ових технологија и важности интернета и друштвених мрежа као начина за изградњу демократије широм света.
Она је рекла да ће Бразил представити предлоге за успостављање цивилног мултилатералног оквира за управљање и коришћење интернета и за обезбеђивање ефикасне заштите података који путују интернетом.
Немачки магазин Дер Спиегел известио је прошлог месеца да су техничари НСА успели да дешифрују интерни систем видео телеконференција (ВТЦ) УН, као део њиховог надзора над светским телом.
Комбинација овог новог приступа УН-у и крекованог кода за шифровање довела је до „драматичног побољшања квалитета података ВТЦ и () могућности дешифровања ВТЦ саобраћаја“, наводно су рекли агенти НСА.
У чланку под насловом „Како Америка шпијунира Европу и УН“, Шпигл је рекао да се за нешто мање од три недеље број дешифрованих комуникација повећао са 12 на 458.
Русефова је рекла да се јавно позабавила питањем надзора јер је то питање од велике важности и тежине.
Овакво петљање у послове других земаља представља кршење међународног права и увреду принципа који морају да воде односе међу њима, посебно међу пријатељским нацијама, додала је она.
„Суверена нација се никада не може успоставити на штету друге суверене нације“, рекла је она.
Право на безбедност грађана једне земље никада се не може гарантовати кршењем основних људских и грађанских права грађана друге земље, додала је она.
А још је горе када компаније из приватног сектора учествују у овој врсти шпијунских активности, рекла је она.
Одговарајући на аргумент САД-а да је сваки надзор ван Сједињених Држава имао за циљ само праћење терористичких активности, она је рекла: „Бразил зна како да се заштити. Одбацујемо, боримо се и не пружамо уточиште терористичким групама.”
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити