Када се председници појаве на годишњој вечери дописника радија и телевизије, традиционално је да испричају неколико вицева. Али када се Џорџ В. Буш појавио прошле недеље (3), направио је серију „шала“ о неуспеху у проналажењу оружја за масовно уништење које је било централно оправдање његове инвазије на Ирак. Део Бушове рутине укључивао је слајдове који показују да званичници администрације траже нешто по Белој кући. „То оружје за масовно уништење мора бити негде“, објаснио је Буш док је показивао једну од слика, која је изазвала смех код политичара и медијских личности.
Занимљиво је да Бушови коментари нису били контроверзни за новинаре Белтваи-а, који су их, чини се, отписали као безазлено „самозатајни“ хумор. Многи новински извештаји следећег дана нису постављали питања о Бушовом духовитом позивању на лажно образложење његове администрације за рат који је коштао хиљаде живота – америчких и ирачких. За медије је овакав хумор био очекиван. „Па, сваке вечери чујемо како људи на телевизији причају вицеве о председнику Бушу, али синоћ је био ред на председника да прича вицеве о председнику“, објаснила је водитељка ЦБС-а Џули Чен (3/25/04), додајући да је „барем неко збија шале о томе осим водитеља касноноћних ток емисија.“
Америчка јутарња емисија ЦНН-а од 25. марта пружила је увид у јаз између реакције медија и јавног одговора на Бушов смисао за хумор. Након што је пустио неке клипове из Бушовог говора, водитељ ЦНН-а Билл Хемер је споменуо да је „нешто касније приказана дијапројекција. Можда ћемо до тога доћи касније у нашој емисији. Било је и добрих смешних стихова у томе.”
Али када је ЦНН емитовао Бушове шале о оружју, његова публика је видела шта су водитељи и дописници пропустили. Водитељка ЦНН-а Соледад О'Брајен објавила је да програм добија изненађујуће негативан ток мејлова од гледалаца и упитала Хемера каква је била реакција на вечери. Објаснио је: „Мислим да је пријем био прилично пријемчив, због недостатка боље фразе. Могу да разумем шта чујеш. Мало се шушкало о томе да ли је или није довољно осетљиво на стварност коју сви знамо две и по године касније, такође и на ситуацију у Ираку. Али генерално, мислим да је то био говор који је добио начин на који је председник покушао да покаже смисао за хумор, и мислим да је углавном тако и схваћен.” Како је јутро одмицало, ко-водитељ ЦНН-а Џек Каферти прочитао је бројне поруке огорчених гледалаца и окарактерисао реакцију као „углавном“ негативну.
Хемер није био једини новинар који је остао у потрази за неким објашњењем за Бушове шале. Појављујући те вечери на ЦНН-у, Џо Клајн из Тиме магазина је праштао: „Види, ово ће бити дуга, ружна изборна година. И мислим да председнику треба дозволити да има мало хумора. Постоје одређена основна правила која се примењују на оним врстама вечера на којима сте били синоћ. И, знате, то ме не узнемирава превише.”
Шеф вашингтонског бироа НБЦ-а Тим Руссерт бранио је Бушове коментаре, објашњавајући у емисији Тодаи (3/26/04) да, иако су демократе и породице војника можда критичне, „уместо да осуђујем, дозволите ми да се само повучем. Иронично, за мене потпуно исти виц ми је пре две недеље испричао један веома бијесни антиратни демократа. У контексту те вечери, након што је председник изрекао те шале, имао је веома емотивне коментаре о војсци у Ираку... Дакле, ако погледате вече у целини, мислим да људи који су били тамо нису дошли до истих закључака као људи који су управо чули исечке на радију или телевизији.”
Дејвид Корн из часописа Тхе Натион био је један од ретких новинара који су отворено критични према Бушу, пишући на веб страници Тхе Натион-а: „Ово је био безосјећајан и арогантан приказ. За Бусха, дезинформације – или дезинформације – које је продавао пре рата нису биле ништа друго него материјал за јеботе. Док се публика смејала, он се смејао. Лажне изјаве (или лажи) које су покренуле рат постале су само још једна тачка ударца у главном граду нације.” Крис Метјуз из МСНБЦ-а је такође изгледао запрепашћен реакцијом медија (3): „Па, има четири или пет случајева где је председник рекао јеботе о чињеници да није могао да пронађе оружје за масовно уништење, а штампа подржава у њиховом смеху. Можда подли, али су се смејали.”
Можда није изненађење да је конзервативни Фок Невс Цханнел бранио Бушове коментаре, али Фоксова линија одбране је с времена на време постала увредљивија од самих коментара. Домаћин Фок Невс Сундаи-а Цхрис Валлаце, након што је признао да „морам рећи, и даље мислим да је то смешно“, увео је тему (3/28/04) рекавши да су „дан касније, неке демократе и породице неких америчких војника у Ирак, неки који су погинули у Ираку, рекли су да су увређени овом шалом о несталом оружју за масовно уништење. Фок водитељ (и стручњак за викенд) Брит Хуме је одмах прешао из овога у напад на оне који траже „платформу за тражење статуса жртве, а једна од квалификација за то је да имате та изузетно нежна осећања према стварима и сензибилитетима који су лако увредити. А у Америци данас, ако је ваш сензибилитет увређен нечим што се догодило, добијате огромну количину кредибилитета и схватате вас веома озбиљно.” Након што се чинило да се тако односи на породице мртвих и рањених војника као на гомилу плачљивих беба, Хјум је закључио: „Мислио сам да је то био добродушан наступ, и због тога је изгледао добро само у смислу да је показао да може да се подсмева код себе…. И морате да осећате као да кажете људима: „Само пребродите то.“
Колега из Фока Хуан Вилијамс се сложио: „Седео сам за столом где су се сви смејали. Мислим да си био за истим столом, Крис... Тако да мислим да су људи ситничави у ситуацији. Само мислим да је то доказ да је ово политичка сезона.” Панелиста Цеци Цоннолли из Васхингтон Поста похвалила је Бушове комичарске дарове: „Знате, покушавати да будете духовити у овим стварима је тако тешко, а он је прилично добар у томе. Мислим, он је заиста добар у самозатајном хумору. Слике су биле смешне. Насмејао сам се фотографијама. Мислим, он изгледа глупо, и има ту сјајну испоруку.“ Коноли је додао да је „можда то био увид у то колико озбиљно схвата чињеницу да тек треба да пронађемо оружје за масовно уништење“.
Либерал куће Фок Невс, Алан Колмс, коментаришући сопствену емисију (Ханнити & Цолмес, 3/25/04), није био увређен ни Бушом, пошто је „шала била на његов рачун јер није пронашао оружје за масовно уништење“.
Али нисте морали да радите за Фок Невс да бисте се борили за Буша. Лос Анђелес тајмс написао је уводник у његову одбрану (3) под насловом „Командант у комедији“. Лист је приметио да су „председници увек користили самопонижавање да би одбили критику“, а затим се жалио на чињеницу да „председник Демократског националног комитета Терри МцАулиффе и друге демократе понашају се као да се смеју треба забранити из озбиљне политике“. Лист је такође направио ово чудно поређење: „Демократе говоре да Буш не може да се шали о томе а да не вређа војнике је као да Републиканска република тврди да се демократе не могу супротставити рату и бити патриотски настројени.
Проблем није у томе што је *неко* испричао виц о ОМУ. Као главни добављач лажи о ОМУ, која је резултирала смрћу стотина Американаца и хиљада Ирачана, није лоше да се *Џорџ В. Буш* шали о ОМУ. То је разлика између комичара који се шали о ОЈ Симпсону који тражи „правог убицу“ Никол Браун Симпсон и *ОЈ Симпсона* који прави исту шалу.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити