Ја сам православни Јеврејин и адвокат за кривична дела у Тел Авиву. Такође сам тенкист у резервном дежурству и део групе од 1000 војника који су одбили да служе на окупираним територијама. Многи од њих су последњих месеци били затворени у војним затворима.
Сада када нас је председник Буш просветлио својим новим „планом“ за Блиски исток, можемо само да се питамо колико ће му времена требати да схвати да је његов план бескористан и бесмислен. Иако је његов говор био прожет ружичастим описима које он предвиђа за утопијску палестинску државу у далекој будућности, Џорџ В. Буш је успео да избегне било какво помињање садашње ситуације на истој парцели на којој ће се све ове дивне ствари материјализовати. Не помиње се чињеница да су све градове на Западној обали извршиле инвазије израелских војних снага; да су стотине хиљада становника затворене у својим домовима строгим полицијским часом, а да се на цивиле који се појављују на градским улицама као на псе пуцају израелски тенкови и хеликоптери Апачи.
Његов неуспех да схвати да се не може постићи напредак док је цела нација брутално окупирана је основна мана у његовој политици и служи као најбоље објашњење зашто су његови блискоисточни планови доследно постајали колосални неуспеси. Бушово заблудно размишљање да може да промени палестинско руководство одржавањем говора је запањујуће. Амерички председник мисли да може да уклони било ког лидера на свету који му се не свиђа.
Овакво размишљање ће нас коштати много крвопролића. Само је питање времена када ће се Бушов „нови обрис“ претворити у пепео док пламен у овом региону буде све више и више. Уместо да дају трачак наде, његови планови подсећају на чувени библијски запаљени грм, односно више од истог (видети Излазак 3;2). То значи више израелске окупације, што ће довести до више терора и више смртних случајева.
Јасно је да су терористички напади одвратни. Они немају оправдања ни у једној здравој политици. Међутим, никаква осуда их неће зауставити. Буш не схвата да су самоубилачки бомбашки напади производ масовне глади и понижења палестинског народа. Бушови помоћници нам чине толико зла одбијајући да признају да ће само тренутни крај израелске окупације довести до моменталног окончања палестинског устанка.
Сада смо сведоци ситуације у којој 3.5 милиона људи нема будућност, наду, визију, осим да постану терористи и да се освете за континуирано узнемиравање и гранатирање од стране хеликоптера, тенкова и артиљерије израелске војске. Док Буш никада није крочио у овај регион, ми живимо овде, гледамо како су Палестинци свакодневно гажени и ускраћена основна права, опкољени и окупирани на све могуће начине. Наши јеврејски извори нас уче да тамо где нема правде, нема мира.
Идеја која стоји иза споразума из Осла, наиме да можемо да „преговарамо“ о мировном споразуму, а да останемо окупаторска сила, показала се као романтична бесмислица. Можете ли очекивати да жртва силовања преговара са својим нападачем? Можете ли очекивати да роб преговара са својим господаром о „уговору о слободи“?
Већина Израелаца дубоко у срцу зна да ћемо се, када престанемо да понижавамо и тлачимо ову нацију, вратити да постанемо сигуран и безбедан демократски Израел који живи поред одрживе палестинске државе. Већина интелигентних људи на свету схвата да су Палестинци пре много година имали право на сопствену државу. А требало је да постоји израелско-палестинска граница која означава две потпуно одвојене суверене државе. Постоји само једна институција на свету која је слепа за ово: израелска влада.
То значи да је на нама, израелским војницима, да се бранимо. Бранимо се од наше власти. А то се може учинити само одбијањем учешћа у окупацији. Наше мишљење је да израелски војник који одбија да доминира и изгладњује милионе Палестинаца брани своју државу на најбољи могући начин. Разлог је једноставан: ако довољан број војника одбије, на крају ћемо приморати нашу владу да се одрекне смртоносног стиска над Западном обалом и Газом. И ово ће спасити хиљаде живота.
У познатом јеврејском цитату који се налази у Талмуду, каже се: „Ако ја нисам за себе, ко ће бити за мене?“ Након што нам је Буш показао колико је искривљено његово схватање стварности, препустио је нама да спасемо нашу нацију од потпуне пропасти. Гурнућемо Буша у страну и сами обавити посао. Ми, покрет одбијања, наставићемо да растемо све док хиљаде израелских војника не објаве да је довољно. Тада ће, надамо се, ова земља која је толико година била ратиште постати место уточишта, визије и наде за све њене становнике.
.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити