Са религијом која дише ватру која се изнова појављује у глобалним сукобима, и политичким дискусијама код куће којима често доминира нутарзија хришћанске деснице, можда ћете имати осећај да је нечији бог спреман да вас опљачка иза сваког угла. Али ако сте тип који не воли да качи капу на организовану религију, ево једне добре вести: у Америци ваш број расте.
Данас у САД има више верски неповезаних људи него икада раније. Почевши од 1980-их, разне анкете које користе различите методологије дошле су до истог закључка: људи који се не идентификују са верским ознакама су у порасту, можда чак и удвостручени у том временском оквиру.
Неки их зову „никакви“: агностици, атеисти, деисти, секуларни хуманисти, општи хуманисти и људи који једноставно не желе да се идентификују са било којом верском групом. Није баш исправно називати их неверницима, јер неки још увек имају веру и духовност у неком или оном смислу. Студија Пев из 2012. је приметила да 30 одсто ових људи верује у „Бога или универзални дух“, а око 20 одсто се чак моли сваки дан. Али према најновијим истраживањима, Американци који ће означити поље „ништа од горе наведеног“ чиниће све важнију снагу у земљи. Друге групе, попут наново рођених евангелиста, порасле су процентуално више, али оне су их победиле у апсолутном броју.
Нестраначки Институт за истраживање јавних религија документовао је ову морску промену у свом Атласу америчких вредности, који је објавио прошле среде. Фасцинантна студија обезбеђује демографски, верски и политички подаци засновани на анкетама спроведеним током 2014. Према речима директора истраживања ПРРИ Ден Кокса, „Религиозни пејзаж САД пролази кроз драматичну трансформацију која суштински преобликује америчку политику и културу.“
Прошле године, први пут, протестанти су изгубили већински статус у годишњем извештају Института, чинећи само 47 одсто анкетираних. Религиозно неповезани, којих има 22 процента, могу се похвалити бројем који је једнак великим верским групама попут америчких католика. Све у свему, неповезани су друга највећа група у земљи. То је такође била најчешћа група коју су бирали становници у 13 држава, са највећим уделом (трећина или више) у Вашингтону, Орегону и Њу Хемпширу. У Охају и Вирџинији ова група је била изједначена за прво место. Неповезани не налазе превише истомишљеника доле у Мисисипију, где они чине само 10 одсто становништва.
Студија је такође открила да постоји 15 држава у којима неповезани чине другу највећу групу.
Дакле, шта знамо о овим људима? Нико није склонији да буде политички либералнији - три четвртине подржава истополне бракове и легалан абортус. Они такође имају виши ниво образовања и прихода од других група. Док је отприлике један од пет Американаца неповезан, тај број је много већи међу младима: истраживање Пев-а показује да трећина Американаца млађих од 30 година нема верску припадност. Професор са Харварда Роберт Путнам, који проучава религију, сматра да је тренд међу млађим људима део њиховог општег недостатка интересовања за институције заједнице и институције уопште.
Прошле године Васхингтон Пост је објавио чланак позивајући се на истраживање Алена Даунија, професора рачунарских наука на инжењерском колеџу Олин у Масачусетсу, који тврди да људи постају нико углавном из два разлога: недостатка религиозног васпитања (БОГ ти хипи родитељи!) и... интернета. Према Даунију, чак 20 одсто неповезаности се може приписати коришћењу интернета. Открио је да је између 1990. и 2010. удео Американаца који тврде да немају верску припадност порастао са 8 процената на 18 процената, док је број Американаца који сурфују интернетом скочио са скоро ничега на 80 процената. Али он признаје, као што његови критичари брзо истичу, да корелација не чини узрочну везу.
Једно је сигурно: они који немају право на гласање чине да се њихово присуство осећа у политици. Сматра се да су помогли Обами да освоји други мандат.
Али изгледа да ГОП не показује много знакова смањења огромног утицаја белих евангелиста, који представљају само 18 одсто становништва, барем јавно. Пре само неколико недеља, председничка нада Скота Вокера могла се видети како одбија да одговори на питање о еволуцији, као да би прихватање широко прихваћене науке од њега учинило отпадника. Заређени јужњачки баптиста Мајк Хакаби, који је такође правио буку трчања, управо је објавио књигу под насловом Бог, оружје, гриз и умак, због чега Господ звучи као Велики Буба на небу. Али на тајном трагу донатора великог новца, који сви озбиљни кандидати морају да прате, једина религија о којој ће много причати је фундаментализам слободног тржишта. Ваши либертаријанци, ваши опскрбљивачи и ваши разни дебељци много више брину о својим банковним рачунима него било каквим духовним обрачунима. Склањати им владу с пута да их препусти њиховој пљачки је њихово свето писмо.
Али када разговара са бирачима, ГОП заиста не може себи приуштити да то ублажи, јер иако су елита која има новац обично секуларна, продаја пљачке слободног тржишта људима који су опљачкани није баш ефикасна стратегија. Дакле, они и даље морају да прикрију своју агенду иза позивања на популарну религију како би небогати гласали против својих економских интереса у местима као што је Тенеси, који има највећи удео белих евангелиста, са 43 одсто. (Бели протестанти главне линије чине 14 процената националног становништва.)
Као што можете очекивати, чињеница да религија губи контролу над свакодневним животом Американаца плаши многе људе. Дејвид Брукс из Њујорк тајмса је прилично алармиран, опомињући никога да „секуларизам за невернике треба да учини оно што религија чини верницима — да пробуди више емоције, узвиси страсти у потрази за моралним деловањем“. Наравно, секуларисти чине само један део неповезане групе, али с обзиром на то да господин Брукс воли да говори о моралној поштености америчких оснивача — ваших Џорџа Вашингтона и тако даље — могао би да се запита коју кутију су можда означили.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити