Када је председник Доналд Трамп прошле године преселио америчку амбасаду у окупирани Јерусалим, ефективно саботирајући сваку наду у успостављање одрживе палестинске државе, поцепао је међународни правилник.
Прошле недеље је прегазио све преостале отрцане странице. Учинио је то, наравно, преко Твитера.
Говорећи о великом делу територије који је Израел заузео од Сирије 1967. године, Трамп је написао: „После 52 године време је да Сједињене Државе у потпуности признају суверенитет Израела над Голанском висоравни, што је од кључне стратешке и безбедносне важности за државу. Израела и регионалне стабилности“.
Израел је протерао 130,000 Сиријаца са Голанске висоравни 1967. године, под окриљем Шестодневног рата, а затим је анектирао територију 14 година касније – кршећи међународно право. Мала популација сиријских Друза једине су преживеле те операције етничког чишћења.
Реплицирајући своје незаконите радње на окупираним палестинским територијама, Израел је одмах преселио јеврејске насељенике и предузећа на Голан.
До сада ниједна земља није признала израелски чин пљачке. Године 1981, земље чланице УН, укључујући САД, прогласиле су израелске напоре да промени статус Голана „ништавим“.
Али последњих месеци, израелски премијер Бењамин Нетањаху почео је да појачава напоре да разбије тај дугогодишњи консензус и придобије једину светску суперсилу на своју страну.
Подстакнут је на акцију када је Башар Ал Асад – уз помоћ Русије – почео одлучно да поништава територијалне губитке које је сиријска влада претрпела током осмогодишњег рата нације.
Борбе су увукле мноштво других актера. Сам Израел је користио Голан као базу из које је покренуо тајне операције како би помогао Асадовим противницима у јужној Сирији, укључујући борце Исламске државе. Иран и либанска милиција Хезболах су у међувремену покушали да ограниче маневарски простор Израела у име сиријског лидера.
Присуство Ирана у близини је начин на који је Нетањаху јавно оправдавао потребу да Израел преузме трајни посед Голана, називајући га виталним тампоном против иранских напора да „искористи Сирију као платформу за уништење Израела“.
Пре тога, када је Асад губио тло под ногама пред својим непријатељима, израелски лидер је изнео другачији случај. Затим је тврдио да се Сирија распада и да њен председник никада неће бити у позицији да поврати Голан.
Тренутна Нетањахуова рационализација није ништа убедљивија од претходне. Русија и Уједињене нације су већ добро напредовале у поновном успостављању демилитаризоване зоне на сиријској страни линије раздвајања снага. То би осигурало да Иран не може да се распореди близу Голанске висоравни.
Нетањаху ће се састати са Трампом у Вашингтону у понедељак, када ће председников твит наводно бити претворен у извршну наредбу.
Тајминг је значајан. Ово је још један груб покушај господина Трампа да се меша у изборе у Израелу, који би требало да буду заказани за 9. април. То ће господину Нетањахуу пружити огроман додатак док се бори против оптужница за корупцију и кредибилне претње ривалске странке Плаво-белих, на челу са бившим армијски генерали.
Господин Нетањаху је једва могао да обузда своје весеље, наводно је позвао Трампа да му каже: „Ушао си у историју!
Али, истина, ово није био хир. Израел и Вашингтон већ неко време иду у овом правцу.
У Израелу постоји међустраначка подршка за очување Голана.
Мајкл Орен, бивши израелски амбасадор у САД и од поверења господина Нетањахуа, званично је покренуо план прошле године да се број досељеника Голана удвостручи, на 100,000, у року од једне деценије.
Амерички Стејт департмент понудио је свој очигледан печат одобрења прошлог месеца када је по први пут укључио Голанску висораван у одељак „Израел“ свог годишњег извештаја о људским правима.
Овог месеца, виши републикански сенатор Линдзи Грем је направио веома јавну турнеју по Голану у израелском војном хеликоптеру, заједно са Нетањахуом и Дејвидом Фридманом, Трамповим амбасадором у Израелу. Грејем је рекао да ће он и његов колега сенатор Тед Круз лобирати код америчког председника да промени статус територије.
У међувремену, Трамп није крио да презире међународно право. Овог месеца, његови званичници су забранили улазак у САД особљу Међународног кривичног суда, са седиштем у Хагу, које истражује америчке ратне злочине у Авганистану.
МКС је створио непријатеље и Вашингтона и Израела у својим почетним и скромним покушајима да их позове на одговорност.
Шта год да Нетањаху говори о потреби да се спречи иранска претња, Израел има друге, конкретније разлоге да се држи Голана.
Територија је богата изворима воде и пружа Израелу одлучујућу контролу над Галилејским морем, великим слатководним језером које је од кључне важности у региону који се суочава са све већом несташицом воде.
1,200 квадратних километара украдене земље се агресивно експлоатише, од растућих винограда и воћњака јабука до туристичке индустрије која зими укључује снегом прекривене падине планине Хермон.
Како је приметила израелска организација за људска права Вхо Профитс, у извештају овог месеца, израелске и америчке компаније такође постављају комерцијалне ветроелектране за продају електричне енергије.
Израел је тихо сарађивао са америчким енергетским гигантом Гение у истраживању потенцијално великих резерви нафте испод Голана. Трампов саветник и зет, Џаред Кушнер, има породична улагања у Гение. Али вађење нафте ће бити тешко, осим ако Израел не може уверљиво да тврди да има суверенитет над том територијом.
Деценијама су САД редовно увијале Израел да уђе у мешавину јавних и позадинских мировних преговора са Сиријом. Пре само три године, Барак Обама је подржао укор Савета безбедности УН упућен Нетањахуу због изјаве да Израел никада неће одустати од Голана.
Сада је господин Трамп дао зелено светло Израелу да га трајно задржи.
Али, шта год да каже, одлука неће донети сигурност Израелу, нити регионалну стабилност. У ствари, то чини бесмислицу Трамповог „договора века“ – регионалног мировног плана за окончање израелско-палестинског сукоба који би, према гласинама, могао бити објављен убрзо након израелских избора.
Уместо тога, америчко признање ће се показати као благодат за израелску десницу, која је тражила да припоји огромна подручја Западне обале и тиме забије последњи ексер у ковчег решења о две државе.
Израелска десница сада може веродостојно да тврди: „Ако је господин Трамп пристао на наше незаконито заузимање Голана, зашто не би и нашу крађу Западне обале?“
Верзија овог чланка први пут се појавила у Натионал, Абу Даби.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити