Новоизабрани председник Барак Обама жели да повећа број америчких војника у Авганистану. Али окупација САД/НАТО-а је мање популарна него икад. Еман, активисткиња за права авганистанских жена из РАВА-е, говори домаћину устанка, Сонали Колхаткар, да Обама мора да оконча окупацију. РАВА, Револуционарно удружење жена Авганистана, најстарија је женска политичка организација у Авганистану, која се више од 30 година ненасилно бори против страних окупација и верског фундаментализма.
Сонали Колхаткар: Многи на америчкој левици славе избор Барака Обаме за председника САД. Али иако је обећао да ће окончати рат у Ираку, он је такође обећао да ће повећати трупе у Авганистану. Какво је ваше мишљење о Бараку Обами и његовој политици према Авганистану?
Еман: Лако можемо судити о Обами на основу онога што је рекао у једном од својих недавних интервјуа да не осећа потребу да се извињава авганистанском народу. Не сматрамо да је ово [резултат] недостатка информација. Али зар није осетио потребу да се извини за погрешну политику америчке владе у последње три деценије у нашој земљи? Зар није осетио потребу да се извини због политике америчке владе која подстиче фундаментализам у стварању, наоружавању и подршци ових бруталних, мизогинистичких група као што су Северна алијанса и друге фашистичке групе током последње три деценије? Није ли осетио потребу да се извини за окупацију наше земље под заставом демократије, такозваног „рата против тероризма“ и женских права, али онда да направи компромис са терористима попут Северне алијансе, који се не разликују од талибана у историји њихових злочиначких дела? У ствари, ове убице су биле прве које су уништиле нашу нацију. Чак и после седам година веома дугог и веома скупог „рата против тероризма“, тероризам није искорењен у Авганистану, већ је постао јачи, а талибани све моћнији. Поред тога, недавно [САД] говоре о преговорима са најтраженијим терористом Гулбудином Хекматјаром и са талибанима, што је у супротности са оним што су они тврдили и што је њихов главни циљ био у окупацији Авганистана.
Из његових изјава током предизборне кампање, не мислимо да се Обамин став разликује од Бушове администрације; то је наставак Бушове спољне политике. Како је Обамина прва порука нашој земљи била ратна, не можемо се надати њему.
Колхаткар: Да ли мислите да би трупе требало повући и ако јесте, шта ће се догодити у Авганистану ако снаге САД/НАТО-а напусте Авганистан?
Еман: РАВА чврсто верује да шта год да се деси, повлачење страних трупа треба да буде први корак, јер данас, уз присуство хиљада војника у Авганистану, уз присуство многих страних земаља у нашој нацији, за већину нашег народа посебно сиромашних људи у другим провинцијама Авганистана изван Кабула, ситуација је толико лоша да не може бити гора. Данас такође пате од несигурности, убијања, киднаповања, силовања, бацања киселине на школске девојчице (као што се десило прошле недеље), глади, безакоња, неслободе говора (с обзиром да је новинар Парвиз Камбакхсх у затвору), После седам година окупације [САД] нису успеле да донесу мир, безбедност, демократију и права жена која су захтевале. Мислим да је седам година сасвим довољно да се докаже да демократију и мир не могу донети странци. То могу само наши сопствени људи постићи демократским организацијама и појединцима. Наша је одговорност да се ујединимо као алтернатива против окупације, да устанемо, да се одупремо и да организујемо наш народ.
Очигледно је веома тешко. Нико не може предвидети колико ће то трајати, колико крви, колико жртава и коју цену треба платити. Али ово је једино решење, као што је РАВА увек наглашавала.
Тренутно су наши људи на удару са разних страна. Са једне стране имамо талибане, са друге стране су амерички ваздушни удари, а са друге стране су војсковође Северне алијансе у различитим провинцијама. У политичкој смо конфузији. Повлачењем [трупа] наш народ ће се бар ослободити једног од ових непријатеља.
Верујемо да чак и са повлачењем трупа они имају моралну дужност према Авганистану јер су економски оснажили ове опасне фундаменталистичке групе; и дали им оружје које је представљало велику претњу безбедности наше земље. Ако су САД и њихови савезници довољно љубазни да покушају да нам помогну и ако су искрени у својој тврдњи да помажу нашем народу, онда то могу доказати на друге начине. Они то могу доказати разоружањем оружаних група. Они то могу доказати заустављањем сваке врсте подршке, помоћи и компромиса са било којим фундаменталистичким групама помажући нашим људима да процесуирају наше три деценије ратне злочине. Они то могу учинити подржавајући демократске гласове. Тако да имају друге алтернативе да нам помогну ако то заиста желе.
Колхаткар: Мандат Хамида Карзаија истиче следеће године и биће одржани нови избори. Шта мислите да треба да се деси пре избора и да ли постоји шанса да избори донесу неку позитивну промену унутар Авганистана?
Еман: Пред нама су две врсте избора: парламентарни и председнички. О председничким изборима, сви знају да Бела кућа одређује ко ће бити следећи председник. Гласови наше јавности се користе само као формалност. Али оно у шта смо сигурни је да следећи председник неће бити независан или прави демократа. Тако да се наши људи не надају тим изборима.
Што се тиче парламентарних избора, важно је рећи да ће и ови избори, као и претходни, бити спроведени у сенци оружја, авијације и новца. Дакле, не можемо то назвати фер и слободним изборима. За одржавање поштених и слободних избора сматрамо да је неопходан фактор разоружање моћних војсковођа које имају приватне војске у различитим провинцијама. У супротном ће то бити понављање прошлих избора. На пример, према закону који је донела Изборна комисија, ратни заповедници не могу да учествују на изборима. Последњи пут наши су се жалили изборној комисији против криминалних кандидата и нарко-босова са доказима, али на њих нико није обраћао пажњу и ове најтраженије убице су се нашле у парламенту. Било је само неколико изузетака које је заиста бирао народ. Већина су биле познате убице, криминалци и силоватељи.
Колхаткар: У недавној изјави РАВА-е поводом 7. годишњице рата у САД 7. октобра, кажете „Наша слобода је достижна само у рукама нашег народа“. Колико су јаке демократске основне снаге у Авганистану и да ли су способне да се подигну и воде земљу?
Еман: Нажалост, демократске снаге су веома слабе из много разлога. Два главна разлога су, прво, финансијски проблеми јер уопште нема подршке владе, а моћне међународне снаге попут Уједињених нација никада нису биле заинтересоване да подрже демократске групе, појединце и гласове. Друго, слаби су из безбедносних разлога, који су ове групе увек потискивали. Верујемо да главни извор моћи лежи у нашем народу. Данас су постали безнадежни лажним обећањима са Запада о успостављању демократије. Штавише, људима је доста фундаментализма Талибана, Северне алијансе, Гулбуддина Хекматјара итд. Дакле, данас ако будемо сведоци демонстрација које организује наш напаћени и уморни народ, сутра ће оне бити много организованије под вођством демократских покрета. . Зато не треба губити наду. Групе су слабе, али постоје. Мислим да је дужност демократских снага широм света да подрже демократске покрете у Авганистану и да треба да покажу своју практичну солидарност са њима.
Колхаткар: Када смо започели наш разговор, нисте били баш оптимистични у вези са политиком Барака Обаме о Авганистану. Шта бисте саветовали изабраном председнику Бараку Обами када преузме дужност у јануару?
Еман: Сматрамо да ако америчка влада нема лоших, експанзионистичких, скривених намера у вези са нашом државом онда мора да прихвати и промени своје дугорочне грешке и погрешну политику у нашој земљи. Почетком 1990-их подржавале су антидемократске, антиженске снаге и још увек нису научиле лекцију и даље се ослањају и праве компромисе са различитим фундаменталистичким групама, што ситуацију у нашој земљи чини још гором. Дакле, са једне стране, они још увек негују и раде са тим нарко-босовима и војсковођама Северне алијансе. А са друге стране се жале на дрогу, корупцију и несигурност што је болна игра са судбином нашег народа, који не жели више војске и рат. Наш народ жели правду, мир и демократију.
Како САД нису успеле трошећи милијарде долара на присуство хиљада војника у протеклих седам година, сигуран сам да ће пропасти чак и ако доведу милионе више војника све док америчка влада не промени своју политику у Авганистану .
Колхаткар: На крају, који бисте савет дали америчком антиратном покрету о томе шта је Авганистану потребно од њих?
Еман: Пошто је америчка влада увек подржавала фундаменталистичке групе и игнорисала демократске гласове у нашој земљи, мислим да америчка влада не представља сав амерички народ. Али постоје велики амерички људи и велики мировни покрети који су увек подизали свој глас против рата и правдом бранили мир. Историја показује да су ови покрети увек утицали на политику владе, на пример на рат у Вијетнаму. Тако да мислим да они имају велику одговорност да изврше притисак на своју владу и посебно њену спољну политику, да промене политику и да повуку своје трупе из Авганистана. И они морају да покажу своју солидарност са демократским покретима у Авганистану. То је веома важно за нас и потребни су нам њихови гласови. Али управо сам прочитао чланак да неки делови америчких мировних покрета подржавају иранску владу. Осуђујемо ову позицију јер иранску владу сматрамо фундаменталистичком, фашистичком владом. Али све док је мировни покрет у питању, потребна нам је њихова солидарност и веома смо срећни што имамо њихову подршку.
Сазнајте више о РАВА на ввв.рава.орг. Сонали Колхаткар је водитељ и продуцент Уприсинга, на КПФК, Пацифица Радио, ввв.уприсинградио.орг.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити