Деррицк О'Кеефе: Можете ли нам рећи најновије у вези са разарањем изазваним прошломесечним земљотресом и цунамијем, посебно у Ацеху?
Аллан Наирн: Па, обална подручја Ацеха су уништена земљотресом и цунамијем. Велики делови Банда Ацеха су под водом; они су постали део мора. Западна обала је најтеже погођена и цела села су сравњена са земљом. Али ово није прва катастрофа која је погодила Ацех. Раније је била девастирана непотребним сиромаштвом које се може спречити. Ацех је богат ресурсима; то је један од највећих светских произвођача природног гаса. Снабдева велики део природног гаса за Јужну Кореју и Јапан, а ипак приходи су отишли Еккон Мобил-у и централној влади у Џакарти, а сиромашнима Ацеха готово ништа није остало. И као резултат тога, видели смо да нивои потхрањености и потхрањености међу децом Ацеха достижу чак 40 процената.
О'Кеефе: Бројне активистичке групе у Сједињеним Државама су забринуте да ће индонежанска влада ометати напоре за помоћ у катастрофама, као и да ће искористити ситуацију за даље репресију над политичким активистима из Ачеха. Да ли знате или видите доказе да се ово дешава у Ацеху?
Наирн: Па, индонежанска војска то ради док ми говоримо. Они настављају да нападају села, више десетина села у источном и северном Ацеху удаљена од обале, иако је генерал Сусило, председник Индонезије, најавио да ће укинути опсадно стање. Он то заправо није урадио. И портпарол индонежанске војске је изашао и рекао: „Наставићемо да нападамо док нам председник не каже да престанемо.“
Војска такође омета проток помоћи. Они су заузели вјешалицу на аеродрому Банда Ацех, гдје преузимају контролу над међународно испорученим залихама. Управо смо данас поподне добили извештај да се дистрибуција залиха у неким градовима и селима врши само људима који имају 'црвено-беле', што је специјална лична карта коју је Ацехнесе издала индонежанска полиција. Морате отићи у полицијску станицу да бисте добили једну од ових личних карата, а издају се само људима за које полиција потврди да нису противници војске, да нису критичари власти. Наравно, многи људи се плаше да оду и поднесу захтев за такву картицу.
Дошло је до огромног излива јавности; широм света људи дају донације. Али већина ових донација се каналише преко агенција УН-а или преко великих мејнстрим добротворних организација. Постоји велики проблем. Све те агенције и добротворне организације имају уговоре са владом Индонезије, уговоре који их обавезују да или каналишу средства кроз владу или да раде у договору са владом, што значи да владини званичници и војни официри могу да украду помоћ, а већ постоје индиције да ово се дешава. Па чак и та помоћ која није украдена може да се искористи на начин да се консолидује војна контрола над становништвом.
О'Кеефе: Каква је позадина политичког сукоба у Ацеху?
Наирн: Заиста други талас разарања који је погодио Ацех била је индонежанска војска. Ацех је једно од најрепресивнијих места на свету. Они су годинама под де фацто војним стањем. Сада стижу међународни хуманитарни радници и страни новинари, али до цунамија их је забранила индонежанска војска. Разлог је у томе што Аћенци желе слободно гласање; желе референдум који би им дао могућност избора независности од централне владе и Индонезије.
1999. године одржане су демонстрације испред Велике џамије у Банда Ацеху које су окупиле од 400 000 до милион људи. То је негде од 10 процената до четвртине целокупне популације Ацеха од 4 милиона. У пропорционалном смислу, то је чини једном од највећих политичких демонстрација у новијој светској историји. Војска је одговорила на ове демонстрације тако што је сломила цивилни политички покрет који је позивао на референдум – убиством, нестанком, силовањем активиста и наставком са масакрима који су Ацех већ били ишарани масовним гробницама пре него што је цунами створио нове масовне гробнице.
Индонежанска војска заправо подстиче оружани сукоб који се одвија између њих и ГАМ-а (Ацех Фреедом Мовемент), који је наоружана побуњеничка група за независност. Индонежанска војска повремено продаје оружје ГАМ-у. Војска воли овај рат јер, прво, не може бити поражена војно, и друго, зато што им даје разлог за њихово политичко постојање. Индонежанска војска је једна од најрепресивнијих и најкорумпиранијих на свету и, након пада Сухарта, постала је изузетно непопуларна у Индонезији – постојао је снажан народни покрет против ње. Али продужавањем рата у Ацеху, индонежанске оружане снаге су у стању да кажу јавности, „видите, суочавамо се са оружаном побуном, ми требате да вас заштитимо.“ И онда треће, рат у Ацеху је богат извор корупције за индонежанске војне официре. Они систематски изнуђују бизнис, мали бизнис и сиромашне, па желе да ту и остану. И разбијају цивилни покрет како би избегли политичко надметање које би могли изгубити, и подстичу војну борбу у којој само могу да победе.
О'Киф: Звучи као да су услови за људе у Ацеху данас лоши као што су били под Сухартовом диктатуром. Када је почео сукоб између покрета за независност Ацеха и владе Џакарте и шта је његово порекло?
Наирн: Па, Ацех као нација је претходио Индонезији. То је заправо било древно краљевство које је владало подручјем које је сада Ацех, као и многим оним што је сада Малезија. Када је Индонезија настала после Другог светског рата, устанком против холандских колонијалиста, Ацех је играо водећу улогу у борби против Холанђана. Ацехнези су склопили погодбу са другим острвима која су формирала Индонезију да ће се придружити новој земљи Индонезији у замену за суштинску унутрашњу аутономију и слободу да иду својим путем. Али врло брзо је централна влада у Џакарти одустала од тог договора, а Аченци су постали прилично несрећни. А онда када су Сухарто и његова војска преузели власт у периоду 1965-67, и организовали масакре широм Индонезије да би консолидовали своју власт, почео је период војне репресије покрета за независност у Ацеху. Ацехнези су годинама покушавали политички пут, али није успело. Затим је 1970-их формиран ГАМ, покрет наоружаних побуњеника. Али чак и пре него што су постојале, индонежанска војска и полиција убијале су цивиле из Ачеха.
О'Кеефе: Које су неке од веза између корпоративних интереса САД и индонежанске војне репресије у Ацеху?
Наирн: Постоји једна главна веза, а то је Еккон Мобил. Њихово постројење за природни гас доминира економијом Ацехне, путем вађења. Они такође имају индонежанске трупе у гарнизону на свом имању. Компанија Еккон Мобил плаћа новац за заштиту индонежанској војсци, а војска сахрањује тела својих жртава на земљишту Еккон Мобил-а. Приходи од Еккон Мобил-а су главни ослонац централне владе Џакарте. Мало тога се враћа у Ацех.
О'Кеефе: Као неко ко делује у Сједињеним Државама, шта мислите о спектаклу у последњих неколико дана када су амерички војни хеликоптери достављали помоћ, у оштрој супротности са америчким војним операцијама у последњих неколико година у Ираку, за инстанце?
Наирн: То је горко иронично. Не морате чак ићи тако далеко као Ирак да бисте добили илустрацију улоге коју су САД одиграле. Индонежанска војска је дугогодишњи клијент САД. САД су подржале војску док су доводиле Сухарта на власт, јер су вршиле масакр од 400 000 до милион Индонежана током 1965-67. САД су дале зелено светло инвазији индонежанске војске на Источни Тимор, која је збрисала трећину становништва Тимора, 200 000 људи.
Само као резултат локалног лобирања у САД након масакра у Дилију '91. године, амерички Конгрес је умешао и прекинуо већи део америчке војне помоћи Индонезији. Али то је урађено због приговора америчке извршне власти, због приговора првог председника Буша, па председника Клинтона, а сада садашњег председника Буша. А предстоји велика битка у америчком Конгресу док Буш сада покушава да обнови војну помоћ. Али надамо се да ће јавност извршити довољан притисак на Конгрес којем ће се Конгрес одупрети.
Али САД имају дубоко саучесништво у масакрима током година у Индонезији, у окупираном Тимору, тренутно у Папуи и недавно и тренутно у Ацеху. Тако да је горко иронично видети како амерички хеликоптери долазе на обалу у улози достављача помоћи.
О'Кеефе: Споменули сте неке проблеме са етаблираним невладиним организацијама које раде у Индонезији и Ацеху. Да ли постоји начин на који људи могу да допринесу напорима за пружање помоћи и напорима да се подигне свест о ситуацији у Ацеху уопштено?
Наирн: Да, на срећу постоји начин да се заобиђе проблем индонежанске војне коопције УН-а и великих главних канала помоћи. А то је да се директно дају основним групама Ацехнесе, које годинама раде са људима у избегличким камповима и које а€“ иако су њихови људи у опасности а€“ могу да испоручују помоћ директно јавности јер не имају ове уговорне односе са индонежанском владом и војском. Једна од таквих група је Народни кризни центар (ПЦЦ) из Ацеха, који годинама одлази у „кампове за поновно образовање“, које је основала индонежанска војска – пољопривредници су тјерани са њихове земље, стављени у ове логоре да им војни пропагандисти очисте мисли. И деца у овим камповима су често била гладна, нису добијала чисту воду, нису се школовала, а људи из ПЦЦ-а су долазили и покушавали да помогну деци и дају им неко образовање и нешто за живот. А сада раде на помоћи у катастрофама. Током година њихови организатори су често били на мети војске, али су истрајали, били су веома храбри.
Сада Акциона мрежа Источног Тимора (ЕТАН) Сједињених Држава усмерава помоћ ПЦЦ-у и сличним групама Ацехна на терену. Дакле, ако људи желе да донирају, могу да оду на веб локацију ЕТАН УС, која је ввв.етан.орг.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити