Медији широм света сада су једногласни у осуди масакра у Паризу пре три дана, позивајући на јединство Запада и интензивирање војне акције против Исламске државе (ИС). Али да ли би то решило проблем тероризма? И није такође време да се размисли о одговорности Запада у порасту тероризма?
Наравно, покољ у Паризу може изазвати само ужас и жалост. Али зашто неки веома млади људи могу да се понашају тако грозно?
Комуна Цоурцоуроннес, гето из којег је дошао идентификовани убица камиказа Исмаил Мостафа, такође је била дом Асате Диаките, једне од жртава. Хајде онда да направимо три рефлексије.
Први је да односи између арапског света и Запада имају тешку прошлост. Почели су када је 1916. године за време Првог светског рата склопљен споразум о подели Османског царства између Француске, Британије, Русије и Италије. Нестанак Руске империје и борба против Кемала Ататурка који је успео да Турску одржи независном, оставио је Француску и Британију да поделе остатак.
За столом преговарача урезане су вештачке земље и тако су створене Сирија и Ирак – да наведемо само две најрелевантније земље у садашњој збрци. У том процесу, преговарачи, Франсоа Жорж-Пико за Француску и Сир Марк Сајкс за Британију, заборавили су да дају нешто земље Курдима, што је још један савремени проблем. У новим земљама су постављени владари који нису били легитимисани народном подршком и који никада нису започели процес модернизације и демократије.
Затим, у брутално компримованом облику, долазимо у савремено време, са растом образовања и доласком интернета. Милиони образоване и незапослене омладине увек су осећали да Запад има велику историјску одговорност за њихове животе без будућности. Арапско пролеће донело је више фрустрација. У Египту је диктатора Хоснија Мубарака заменио други, Абделфатах Ал-Сиси, уз пристанак Запада. А Тунис, једина преживела демократија, добија мало стварне подршке.
Важан део овог промишљања је да Запад има тенденцију да игнорише чињеницу да је све ово што се данас дешава због три интервенције: у Ираку, Сирији и Либији. Сва тројица су имала за циљ да доведу до промене режима и елиминисања неугодних диктатора Хусеина, Асада и Гадафија, увек у име демократије и слободе. Али никада није постојао план за праћење након интервенције, а вакуум који су диктатори оставили је да се види.
У међувремену, ИС није дошао непримећен. Запањујућа изјава стигла је у августу ове године (и потпуно непријављена на другим местима) у интервјуу за Ал Џазиру са Мајклом Флином, бившим шефом америчке Одбрамбене обавештајне агенције (ДИА). Флин је рекао да су 2007. неоконзервативци убедили тадашњег потпредседника САД Дика Чејнија да подржи иницијативе за рушење Асадовог режима стварањем ограде између Сирије и Хезболаха подржавањем успостављања „салафистичке кнежевине“ у источној Сирији. Ово би такође било повољно за Израел. Салафизам, радикална и екстремна грана сунизма, је званична религија Саудијске Арабије, која је потрошила велике суме на извоз салафизма – а Исламска држава је изданак селефизма. Оно што је запањујуће јесте да је Флин рекао да је 2012. године, када је ИД почео да се појављује, послао извештај Белој кући. Недостатак одговора, рекао је, није зато што су само затворили очи, већ је то била „намерна одлука“ да се то догоди. То је понављање како је Бин Ладен коришћен у рату против Руса у Авганистану. Али сада треба да знамо да је немогуће јахати фанатизам...
У сваком случају, чињеница је да је Запад тек касно почео да делује против ИД. А ова борба је само мала тачка у укупној сиријској збрци, која је посреднички рат, у којем непријатељи Запада – Курди, Хезболах, Иранци – воде праву борбу против ИД. А савезници Запада – Саудијска Арабија, земље Залива и Турска – заправо се не боре против ИСИС-а, већ само против Асада, док је руска интервенција била да подстакне Асадов режим, уз врло мало акције против ИД.
Можда ће Париз то променити, јер Путин не може изгледати као да игнорише ИД, посебно након што је разнео руски авион. Али, до сада, Запад заиста није предузео војну акцију против 50,000 бораца за које се процењује да Исламска држава има... осим ако се бомбардовање из ваздуха не сматра озбиљном акцијом. Такође је важно напоменути да је на арапским улицама једногласно мишљење да ИС не би могла постојати без толеранције Запада. Иако је ово само гласина, помаже у подстицању љутње.
Не треба заборавити да је циљ Исламске државе да свргне све краљеве и диктаторе и створи салафистички калифат који ће прерасподелити сво богатство из Залива у сваку земљу… и то је првобитно била унутрашња ствар сунита и шиита. муслимански свет.
Потпредседник САД Џо Бајден је јасно изнео ствари у јавним примедбама октобра 2014, када је рекао: „Наши савезници у региону... били су толико одлучни да сруше Асада и у суштини имају заступнички сунитско-шиитски рат, шта су урадили? Сипали су стотине милиона долара и десетине хиљада тона оружја у свакога ко би се борио против Асада, осим што су људи који су били снабдевани били ал-Нусра и ал-Каида и екстремистички елементи џихадизма који долазе из других делова свет.
Друго се мора осврнути на ситуацију муслимана у Европи, који се све више повезују са ИС. Француска има посебну ситуацију, са 6 милиона муслимана, близу становништву Норвешке. Пре десет година, иста гета у Паризу, која су сада главна поља за регрутовање ИД, потресла је изненадна побуна која је трајала 20 дана, са преко 10,000 спаљених аутомобила. Сви извештаји из гета говоре о незапосленој омладини коју француско друштво избегава. Они су друга или трећа генерација имиграната који су се осећали као Французи, али за разлику од својих очева имају кризу идентитета и будућности, и виде у калифату освету и достојанство. Постоји једногласност да је од побуна од пре 10 година фрустрација само порасла, а исто се може рећи и за многе младе муслимане широм Европе.
Истовремена акција у Паризу најмање три групе, са неколико камиказа које долазе изван Француске, показује шта можемо очекивати у будућности. А тероризам је за Исламску државу углавном техника регрутовања. Свака акција повећава престиж калифата и доводи више фрустрираних европских муслимана у његово окриље. Зашто нико није написао да се сада процењује да најмање 50 одсто бораца ИД долази из иностранства, када су првобитно били само Ирачани и Сиријци?
Трећа рефлексија је да је Запад сада трагично у ситуацији без победе. Ако заиста војно интервенише, то ће продубити уверење да је прави непријатељ арапског света, како сунита тако и шиита. То лако може војно да сруши ИС, али решити фрустрацију и дух освете који стоји иза тероризма је сасвим друга ствар. Масакр у Паризу ће ставити јачи клин између европских муслимана и европског становништва, уз даљу радикализацију која је такође рачуница ИСИС-а. Али ако Запад не интервенише, догађаје попут Париза је политички немогуће игнорисати. Њујорк тајмс је управо објавио писмо важног неоконзервативца Мајкла Гудвина у којем позива америчког председника Барака Обаму да поднесе оставку. Сличан позив опозиције да влада поднесе оставку чуо се у неколико европских земаља, а позиви за интегрисану европску војску стижу из више углова, међу којима је и италијански министар одбране Роберта Пиноти.
Дакле, у закључку, ко ће имати користи од Париза? Пре свега ксенофобичне и десничарске странке, које су такође у стању да позивају на затварање Европе за избеглице. Нова пољска премијерка Беата Шидло већ је изјавила да, у светлу напада у Паризу, Пољска не може да прихвати квоте ЕУ за тражиоце азила. Популарност разних Салвинија (Италија), Ле Пен (Француска) и Пегиде (Немачка) расте. Нема сумње да ће неизбежни анимозитет према муслиманима ојачати привлачност ИД. Дакле, поларизација ће се повећати, уместо толеранције, дијалога и инклузије: насиље рађа више насиља. Изгледа да ћемо из времена похлепе прећи у време страха... а то се, заједно са растућим утицајем глобалног загревања, све више осећа изван реторике и лаких изјава.
Роберто Савио је оснивач и председник емеритус новинске агенције Интер Пресс Сервице (ИПС) и издавач Отхер Невс.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити