Пре три године, јасна већина грчког народа гласала је за одбацивање такозваног Меморандума — опредељења да се уведу драстичне мере штедње у замену за финансијску помоћ европских влада и међународних институција попут ММФ-а. Велике су наде да ће премијер Алексис Ципрас, лидер Коалиције радикалне левице (СИРИЗА) изабране у јануару, стати уз народ. Уместо тога, Ципрас је игнорисао резултате референдума и пристао на овај последњи од три меморандума.
Штедња коју су захтевали европски банкари и бирократе изазвала је једну од најтежих економских депресија ван рата у историји. Капитулација Сиризе под Ципрасом и њеним млађим партнерима у влади, Независним Грцима (АНЕЛ), „показала се као катастрофа коју су многи од нас предвидели“, каже Зои Константопулу, бивша председница грчког парламента која је поднела оставку у знак протеста против Ципраса ' поступак, написао раније овог месеца. „Животи људи су постали неподношљиви. Незапосленост младих постала је норма, а процењује се да је око 8% становништва напустило [земљу] у потрази за послом. Минимална плата не плаћа рачуне, а стотине хиљада породица остају без струје на дуже време.”
Друге левичарске струје су такође поднеле оставке, уместо да се повинују улози СИРИЗЕ као странке штедње. Основана је нова левичарска партија под називом Народно јединство. за А л'енцонтре а са француског на енглески Тод Кретијен.
, водећи члан Интернационалистичке радничке левице (ДЕА), бивши члан Политичког комитета Сиризе, а сада део Народног јединства, демантује Ципрасове најновије тврдње да је Грчку извукао из кризе објашњавајући реалност још једног споразума са банкарима. Овај чланак је са грчког на француски превео Сотирис СимандурасГРЧКИ ПРЕМИЈЕР Алексис Ципрас обећао је европским партнерима да ће ставити кравату када се проблем дуга реши и грчка привреда ослободи варварске политике Меморандума која се примењује под „тројком“ кредитора: Међународног монетарног фонда, Европске централне банке и Европска комисија.
Веран својој речи, када се појавио код споменика Запејону у Атини да јавно објави нови договор након састанка са Еврогрупом у Луксембургу, Ципрас је имао, погађате, нерешено!
Ципрас је слао јасну поруку од владе СИРИЗА-АНЕЛ да је њена политика од 2015. била нека врста успешне приче — чак и ако је продужила и продубила смањење штедње наметнуто почев од 2010 — коначно доводећи крај омраженом периоду Меморандума у којем грчку економију је тројка прокрварила.
Наравно, Ципрасов покушај да покрене убедљиву кампању за односе с јавношћу осуђен је на пропаст јер се тако оштро коси са стварношћу.
Скривајући се иза демагошких тврдњи о наводном „крају Меморандума“, грчка влада мора да следи политику штедње Меморандума у незамисливо дугом трајању — у ствари, читаву историјску епоху.
Споразум Еврогрупе, наиме, није се ни поклопио са надама Ципрасових преговарача. „Француски предлог“, који је понудио „не превише радикалан“ председник Емануел Макрон, да се отплата дуга повеже са растом БДП-а прерачунавајућим механизмима — наводно да би се смањио износ отплате на рате, на основу снаге грчке привреде — има био прећутно напуштен.
У пракси, одлука би се могла сажети као „продужење“ рокова за само једну трећину дуга — 96 милијарди евра зајмова Европског фонда за финансијску стабилност датих у оквиру другог меморандума — и стварање готовинске резерве која би требало да омогућити будућим владама да покрију обавезе отплате у случају да се толико најављивани повратак Грчке на међународна финансијска тржишта покаже немогућим након што се све каже и уради.
ОДЛУКА је срачуната на испуњавање захтева поверилаца Грчке и Европске уније.
С једне стране, то им омогућава да изјављују да, од сада, „ниједна европска држава не остаје под Меморандумом“. Ово је покушај да се учврсти имиџ кохезивног Европског економског простора, са циљем да се припреми за отворене сукобе изазване Трамповим протекционизмом и претећим трговинским ратовима.
С друге стране, штити њихове интересе конкретно и на дужи период.
Стварање резерве трезора је оцењено као неопходно на основу прорачуна да је предвиђање владе СИРИЗА-АНЕЛ о брзом прикупљању новца на међународним финансијским тржиштима веома преувеличано.
Пре неколико недеља, после политичке кризе у Италији, десетогодишња каматна стопа за грчке дужничке хартије од вредности достигла је 10 одсто — отприлике на истом нивоу као и пре банкрота који је отворио пут ка првом меморандуму из 4.84-2010. Након објављивања одлуке Еврогрупе, она је благо пала на 11 одсто, али је то и даље недовољно висок ниво.
Такозвани „грејс период“ од 10 година за отплату камата и главнице на кредит Европског фонда за финансијску стабилност од 96 милијарди евра — без поклона јер додаје деценију камате за повериоце — долази под условом да олакша отплату кредита. укупан дуг, продужавајући грчку дужничку кризу до 2032. (уместо 2022. како је раније било речи) и продужавајући европски надзор над грчком економијом.
Једна мејнстрим новина, Галерија, овај закључак поткрепљује цитатима анонимних „стручњака“ који тврде да је „договор паметан. Немци Грчкој нису дали много, само оно што је потребно да би се земља на средњи рок извукла из опасне зоне. Нама [грчким финансијским тржиштима] ће поново требати 2032. ако не дође до брзог економског опоравка.
Заузврат, Ципрасова влада је попустила у следећим тачкама:
1. Обавеза да ће целокупност закона потписаних у оквиру Меморандума — реформе и контрареформе целе осмогодишње кризе — остати на снази без икаквих модификација (укључујући и секундарне промене), чак и након наводног окончања Меморандума . Оно што Ципрас описује као излазак из меморандума је, у ствари, трансформација неолибералних контрареформа садржаних у три меморандума у трајне мере за деценије које долазе!
2. Посвећеност спровођењу даљих, изузетно ригорозних мера штедње, укључујући: додатна смањења пензија изнад оних предвиђених за 2019. годину; већи порези које плаћају углавном обични људи; укидање горње границе на неопорезиви приход почев од 2020. године; повећање ЕНФИА пореза на имовину путем „прилагођавања“ процене некретнина; рушење чак и рудиментарне социјалне заштите смањењем давања социјалног осигурања у 2018. години; и поново, интензиван програм приватизације који укључује јавно предузеће за електричну енергију (ДЕИ), систем за дистрибуцију воде у Атини и Солуну, и сва јавна земљишта са значајном тржишном вредношћу.
3. Опредјељење да се будућа економска и социјална политика заоштре у скученом простору предвиђеном споразумом о примарним фискалним суфицитима, обрачунатом прије плаћања камата на дуг, што ће друштво немилосрдно гурати све дубље у неолиберални варваризам. Споразумом је предвиђено да Грчка до 3.5. године мора да оствари суфицит од 2022 одсто свог бруто домаћег производа, затим у просеку 2.2 одсто додатних 37 година, односно до 2060!
Чак и они економисти који су доследно подржавали Меморандуме примећују да ниједна друга земља у историји никада није имала за циљ да генерише вишкове ове величине у тако дугом периоду.
Ипак, Ципрас није забринут, чак и ако грчко искуство у последњих осам година показује да се ови вишкови плаћају крвљу радника и сиромаха. Ни повериоци нису забринути, јер споразум Еврогрупе поставља драконски механизам за праћење и гарантовање вишкова: кварталне ревизије, извештаји о усклађености, механизми који налажу додатне трошкове у случају да се буџетски циљеви не остваре.
Изгледа као четврти Меморандум... за петама трећег.
КАКО СМО раније приметили, овај споразум претпоставља мање-више брзу транзицију грчке привреде ка стању сталног раста. Тамо где је потребно, споразум дозвољава драстичну интервенцију кредитора — прво 2022. године, а затим, вероватно још драматичније, 2032. године — како би се грчка економија прилагодила њиховим циљевима.
Штавише, док директорка ММФ-а Кристин Лагард и председник Европске централне банке Марио Драги тврде да се овај споразум сматра одрживим у средњорочном периоду до 2032. године – чиме се омогућава Грчкој да послује на међународним финансијским тржиштима – они и даље тврде да грчки дуг није одржив у на дуге стазе.
У ствари, вероватно ће се проблеми појавити раније, јер споразум није заснован на економским прогнозама, нити олакшава раст.
Ципрасова посвећеност стварању суфицита од 3.5 одсто БДП-а значи да се јавне инвестиције, традиционални инструмент којим грчки капитализам постиже „раст“, не смеју повећати. Што је још горе, смањиће се.
Као одговор, високи званичници већ обећавају приватне инвестиције, а Ципрас истиче да неће оклевати да им олакшају. Упркос брисању плата и радничких права, улагања грчких капиталиста остају на само 30 одсто (!) нивоа пре кризе.
Н. Христодулакис, бивши министар у влади из социјалдемократске партије ПАСОК у администрацији Костантиноса Симитиса 1996-2004, извештава о „недостатку инвестиција у износу од 100 милијарди евра у данашњој Грчкој“. Даље је предложио смањење примарних вишкова на 1.5 одсто БДП-а, како би се преостали фискални ресурси усмерили ка „инвестицијама у производњу“, што би могло да подстакне привредни раст.
Имајући у виду све ово, Ципрас ће брзо бити приморан да схвати вредност историјског инсистирања левице да је једина одржива политика дуга да је одбаци.
Са становишта радничке и народне класе, споразум СИРИЗЕ са кредиторима и Тројком представља озбиљну опасност. Прихватање да су приватне инвестиције, домаће и међународне, једина нада за друштвени напредак, може довести само до потпуног предања апетитима капитала.
Плате, пензије, социјална потрошња, закон о раду, заштита животне средине, јавни простори и социјална права у ширем смислу биће под додатним притиском. Потребне „жртве” биће све варварскије, а резултати ће бити још неизвеснији него у поређењу са првим Меморандумом — који је обећавао крај кризе у…2012!
Суочени са овом политиком, морамо упорно инсистирати на друштвеној организацији и поновном покретању великих борби да бисмо је оспорили.
У међувремену, конзервативна партија Нова демократија, на челу са Киријакосом Мицотакисом, и крајње десничарска партија Златна зора покушале су да изграде масовни националистички покрет оцрњивањем македонског националног идентитета и суверенитета.
Тренутно представљају прилично „меко“ лице. Они осуђују Ципрасове „неуспеле потезе“, док покушавају да искористе незадовољство народа владином политиком. Али они пазе да не критикују суштину Ципрасове политике предвиђене споразумом, јер је за десницу — и за мејнстрим конзервативце и за неофазике — глас капитала увек био „глас Бога“.
У овим новим условима, терет отпора и рушења ове владе поново пада на радикалну левицу.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити