Ирак је од неуког подљудског варварства спасила госпођа по имену Гертруде у време када су цивилизоване нације света, на прилично напредан и софистициран начин, клале своје младиће у пројекту који се сада зове Први светски рат.
Зато што су Арапи били превише заостали да би им било дозвољено да сами собом управљају, или чак да размишљају о стварању светског рата, и зато што племена, етничке групе и религије никада заправо не добијају много лојалности или подршке која се не може избрисати са добром шољицом чаја или неколико облака отровног гаса, а пошто су Французи били превише глупи да знају где је нафта, постало је неопходно да Британци поставе ирачког лидера који није Ирачанин, путем демократских избора са једним кандидатом.
Велики Винстон Черчил је овако објаснио управљање Ираком и нову цивилизацијску технику бомбардовања цивила: „Ја сам снажно за употребу отровног гаса против нецивилизованих племена. Други нису успели да виде мудрост и Краљевско ваздухопловство полован нехемијски „терористичко бомбардовање, ноћно бомбардовање, тешки бомбардери, [и] бомбе одложене акције (посебно смртоносне против деце)“ полицији непослушним Ирачанима. Само развијањем ових техника на Ирачанима, светски цивилизацији су били спремни да их користе на нацистима када је дошло време да се немачки градови сравне у име победе над нацистима, што наравно ставља и остатак овог рада ван домашаја моралне критике.
Ирачани, од формирања Ирака од стране Гертруде до данас, никада нису били у стању да створе демократију коју ЦИА може да збаци као у суседном Ирану. Али идеја да су Ирачани били насилни или отпорни на контролу због недостатка заступљености пропушта централну чињеницу да људи на Блиском истоку уживају у убијању једни друге због секташких разлика. Наравно, тешко је пронаћи доказе о значајним секташким борбама у Ираку пре 2003. неки кажу није било. Дошло је до насилне пљачке јеврејских квартова 1941. године, али британска влада све податке о том догађају држи у тајности. Било је бомбардовања синагога у Багдаду 1950-51, али се испоставило да су то урадили ционисти покушавајући да убеде Јевреје да дођу у Израел. И „до 1970-их скоро све ирачке политичке организације биле су секуларне, привлачећи људе из свих религија и ниједне. Али шта је кључало тик испод површине чекајући да експлодира при најмањем огреботину?
Мислити колико је мало требало. Подршка и наоружавање бруталног диктатора у Садаму Хусеину и његовом катастрофалном рату против Ирана, затим бомбардовање Ирака и наметање најсмртоноснијих санкција у историји, а затим ново бомбардовање Ирака и окупација на 8 година док наоружавају и обучавају одреде смрти и мучитеље и намећу секташе сегрегацију, стварање 5 милиона избеглица и убијање пола милиона до милион и по људи, уз девастирање националне инфраструктуре, а затим наметање марионетске владе лојалне једној секти и једном суседном народу. То, плус наоружавање нове владе за злобне нападе на сопствени народ, уз наоружавање лудих убица у суседној Сирији, од којих неки желе да комбинују делове Сирије и Ирака: то је било све требало је, и одједном, ниоткуда, неуки Арапи се убијају, само из чисте ирационалности, као у Палестини.
Током 8 година окупације под вођством САД, људи су погрешно схватили чисто ирационално насиље које је вековима бујало испод површине за отпор окупаторима, а сада неки замишљају да је део насиља над марионетском владом мотивисан притужбама против те владе. Али ово пропушта основне истине овде, а то су:
1. Шок и страхопоштовање је требало да опусти људе и учини их угоднијим.
2. План да се Ирак ослободи оружја које је требало да употреби против нас који смо важни био је успешан изнад најлуђих очекивања, ретроактивно је деловао деценију.
3. Наши велики лидери, Буш и Чејни, добро су мислили што су дали слободу Ирачанима чак и ако нису били спремни за то.
4. Избор Маликија био је чак легитимнији од избора Фаисала.
5. Када је споразум Буш-Малики окончао америчко војно присуство у Ираку, то је било захваљујући председнику Обами који је много паметнији од Буша, али није могао да натера Ирак да дозволи америчким трупама да остану са имунитетом за злочине — злочини су наравно неопходни за полиција, само питај Винние.
6. Када је Ирак остао катастрофа, то је била кривица председника Обаме што се превише фокусирао на убиство људи у Авганистану и Пакистану и Јемену, а никада у Ираку – као да нас једноставно више није брига за Ирак.
7. Америчко оружје које је заплењено и коришћено против америчке марионетске владе у Ираку не може се поредити са огромним залихама оружја за масовно уништење које сада можемо и морамо да отпремимо у Ирак да би се касније запленило и преусмерило.
8. Оно мало људи који се обогате од све те беде значи добро.
Давид Свансон жели да прогласите мир у http://WorldBeyondWar.org Његова нова књига је Рат Но Море: Случај за укидање. Он блогираhttp://davidswanson.org http://warisacrime.org и ради за http://rootsaction.org. Он домаћини Талк Натион Радио. Пратите га на Твиттер-у: @давидцнсвансон ФацеБоок.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити
1 komentar
Ако неко жели да почне да разуме Блиски исток, „Велики рат за цивилизацију“ Роберта Фиска је обавезно читање. Ипак, 1300 страница детаљне историје неће свако прочитати, а ипак је ово подручје света важно за све нас.
Блиски исток, или било који део света, богат је историјом, значењем и утицајем на наше животе било да то схватамо или смо свесни тога. Нафта је један од разлога за то, али не и једини, наравно.
Нерадо покушавам да цитирам нешто за шта верујем да је Ноам Чомски једном рекао о томе како други могу да разумеју оно што он пише, али да је потребно време да се прочитају и покушају да се разумеју теме о којима пише и говори. По сопственом искуству, замишљам да осим посла проводим сат или два дневно читајући књиге и чланке из многих извора, и то већ годинама. Веб локације попут ове су се показале као непроцењиве, а неколико минута дневно прегледа и одабира чланака за читање је вредно времена.
Чланци Дејвида Свонсона су неки од оних које сам веома ценио, а овај је, заједно са читањем о „Гертруди“, прилично изванредан и потребан, посебно у светлу актуелних догађаја и онога што изгледа да ће бити настављени и обновљени напади у Ираку од стране америчких снага. Ако неко има тај осећај деја вуа, постоји добар разлог за то, наравно. Ово време неће бити баш као оно што је било раније, историја и актуелни догађаји су много више од понављања. Али овај Свансонов чланак покрива много тога у неколико речи.