Wхен Наииб Букеле је инаугурисан као Нови председник Салвадора 1. јуна, церемонија — по први пут отворена за јавност — била је, као и неколико других отварања нове администрације, више симболична него суштинска. Одржан на отвореном у историјском центру града Сан Салвадора, само блокове од вреве уличних продаваца и звиждања градских аутобуса, догађај је био поштен на бренду са Букелеовим популистичким порукама и нашироко промовисаним као први поглед на „Нова ера” управљања у Ел Салвадору: инклузивно, доступно и транспарентно.
Међутим, како Букеле обележава својих првих 100 дана на месту председника и суштина његове администрације почиње да се формира, организације народног покрета Салвадора упозоравају да је далеко од било каквих „нових идеја“ (за које је Букелеова партија, Нуевас Идеас, се зове), Букелисмо сигнали а врати се свима добро познатом неолибералном програму поновне консолидације богатства и пристајања на империју, иако ребрендирано у популистичкој, „постидеолошкој“ реторици нашег времена.
Букелеово прво јавно обраћање након избора одржано је у ултраконзервативној америчкој фондацији за наслеђе, где је уверавао је десничарску масу да народ Салвадора „жели исто што Американци желе“, попут „слободног предузећа и ограничене владе“. Након тог говора стигао је широки позив страним инвеститорима да „доћи на банкет” прилика која им се пружа у Ел Салвадору. Током своје инаугурације, Букеле је говорио Салвадора као „болесног детета“ за чије би излечење био потребан „горак лек“, „појединачна одговорност“ и „жртва“. Неолиберални тропи попут ових доводе друштвени покрет на ивицу, јер из њих закључују повратак мерама штедње, патернализму и почетној идеологији претходних администрација Националистичког републиканског савеза (АРЕНА) (1989-2009) које су покренуле економске и друштвене кризе које су и даље држе велики део Салвадора у сиромаштву.
Три кратка месеца на функцији потврдила су страхове друштвених покрета. У року од неколико недеља од преузимања власти, председник Букеле је покренуо а масовна кампања отпуштања који је елиминисао стотине радника у јавном сектору под маском „искорењивања корупције“. Неколико владиних агенција је у потпуности распуштено, укључујући, иронично, оне одговорне за социјално укључивање, учешће грађана и транспарентност владе – управо оно што је његова нова ера владе обећала да ће испоручити. Осим директне и непосредне материјалне штете за раднике у јавном сектору и синдикате, међутим, друштвени покрет страхује да ови резови постављају основу за још радикалнији пројекат реструктурирања државе, за који су се залагали Међународни монетарни фонд и амбасада САД године кроз механизме попут предложени Закон о јавним службама.
Што се тиче питања имиграције и безбедности, Букеле је отворено сигнализирао уступак Сједињеним Државама.
Што се тиче питања имиграције и безбедности, Букеле је отворено сигнализирао уступак Сједињеним Државама. Када су животи Оскара Алберта Мартинеза Рамиреза и његове 23-месечне ћерке Валерије одведени преко реке Рио Гранде, уместо да осуде америчку миграциону политику која криминализује избеглице и рутински их излаже насиљу, Букеле је окривио Салвадорце, називајући смрт "нашом кривицом". Проширујући ово осећање на политику, он је недавно покренуо нову фазу сарадњу са Министарством за унутрашњу безбедност САД да патролирају границе Ел Салвадора и покренули масовно повећање снага „против банди“ на његовим улицама. Ова последња мера изазвала је оштро негодовање лидера људских права, посебно у светлу широке забране војног учешћа у домаћој безбедности садржане у Мировном споразуму из 1992. године. Без обзира на то, ово повећање присуства полиције и војске ће вероватно бити поздрављено од стране долаза амерички амбасадор Рон Џонсон, који стиже директно из Јужне команде Оружаних снага САД. Укратко, чини се да је Букеле у потпуности укључен у рат Трампове администрације против грађана Централне Америке.
Међутим, ниједан од ових догађаја није изненађење за друштвене и народне покретне организације у Салвадору који су упозоравали много пре избора вука у овчијој кожи. Док Букеле обележава 100 дана на функцији, ЦИСПЕС се поново осврће на разговор који смо сазвали са лидерима друштвених покрета уочи инаугурације: Онидија Гомез из Салвадорске фондације за локални развој и демократију (ФУНДАСПАД) говори о људским правима, корупцији и некажњивости; активисткиња и научница Сара Гарсија из Грађанске групе за депенализацију абортуса бави се женским и репродуктивним правима; а Бернардо Белосо из Удружења за развој Ел Салвадора (ЦРИПДЕС) преузима одбрану животне средине.
Оно што следи је наш разговор, преведен са шпанског и лагано уређен, о томе шта локални лидери у Ел Салвадору очекују од свог новог председника, шта захтевају и како планирају да пређу дистанцу између њих двојице.
Особа је носила заставу на којој је писало: „Ел Салвадор народа, а не империје или њених марионета. (Фотографије ЦИСПЕС)
ЦИСПЕС: Онидија Гомез, шта видите као главне изазове друштвеном покрету под новом администрацијом у погледу транспарентности владе, корупције и слично?
Онидија Гомез: Последњих десет година прогресивне владе под ФМЛН-ом донело нам је важне и значајне промене, не само у друштвеним показатељима, већ иу погледу транспарентности и корупције, посебно. Пре 2009. нисмо имали никакве мере против корупције. Тек 2010. године видели смо закон који гарантује приступ јавним информацијама [Закон о транспарентности и приступу информацијама]. Пре закона нисмо имали начина да сазнамо како је државни буџет распоређен између различитих владиних агенција, плата или пројеката – или како заправо централна влада уопште функционише.
Један је начин на који је Букеле користио друштвене медије да осуди или промовише одређене појединце, без доказа на било који начин. Ако постоји оптужба, она треба да се изнесе преко канцеларије државног тужиоца; људима не треба судити на друштвеним мрежама.
Са новом владом забринути смо због неких конкретних питања у вези са транспарентношћу. Један је начин на који је Букеле користио друштвене медије да осуди или промовише одређене појединце, без доказа на било који начин. Ако постоји оптужба, она треба да се изнесе преко канцеларије државног тужиоца; људима не треба судити на друштвеним мрежама. Ово последње ће довести само до линча јавних личности, а то заправо није транспарентност, у смислу вршења власти; у ствари, заобилази све механизме транспарентности.
ЦИСПЕС: Можете ли да кажете шта видите у ставу новог председника према Сједињеним Државама?
ОГ: Истина је да је ово једна од најзабрињавајућих ситуација са којима се суочавамо. На пример, након избора у фебруару, амерички амбасадор у Салвадору је позван да учествује у транзицији владе. Да Сједињене Државе прате или раде уз транзицију је једно, али да се сматрају делом транзиционог тима је друго. Ово је нешто што никада нисмо видели. Исто тако, веома је забрињавајућа и улога коју је Амбасада Сједињених Држава преузела у вези са многим националним питањима са којима се суочавамо.
Први је Закон о јавним службама, који оспорава право јавног сектора да се синдикализира на нивоу владе. Главна сила иза овог закона је амбасада САД. Ово је велика забринутост јер угрожава способност синдиката да се боре за стабилност посла и колективно преговарање, што су тешко добијене битке за које се надамо да неће бити поништене. Једна од интервенција о којој смо много слушали из Сједињених Држава је потреба да се „модернизујемо“. Да бисмо то урадили, чак је предложено да се вратимо на дванаесточасовни радни дан како бисмо повећали продуктивност.
Друга питања у којима видимо снажан утицај САД су у позиву да се гласа на овај или онај начин—са Законом о националном помирењу, на пример [Напомена уредника: Након одлуке Врховног суда из 2016. о поништавању Закона о амнестији, законодавна скупштина којом доминирају десничари расправљала је о закону о замени како је суд наложио]. САД су биле веома „активне“, рецимо, по овом питању, заузимајући чврст став о томе и како би правда требало да функционише у Салвадору. Не мислимо да је то улога коју треба да игра амбасада. На нама као Салвадорцима је да постигнемо споразуме о овим питањима.
Ако би у неком тренутку САД биле заинтересоване да заиста допринесу овом питању националног помирења, можда би желеле да изруче Елиот Абрамс, који је учествовао у масакру у Ел Мозотеу. Можда би желели да признају његову улогу у рату у Ел Салвадору и улогу САД у финансирању и обуци бруталне војске која је убила толико наших људи. То је у основи помирења које је потребно нашој земљи. Али можда нису заинтересовани да на тај начин допринесу помирењу.
Улога амбасаде такође изазива забринутост у погледу транспарентности, јер нова влада не говори колико далеко намерава да дозволи влади САД да учествује у нашим пословима. Букеле је већ дао низ изјава у корист међународних обавеза, а знамо да је део геополитичке стратегије Трамповог председништва тражио подршку будућег председника. Дакле, ово је забрињавајуће. Овакве одлуке не би требало да се дешавају иза затворених врата, већ их треба презентовати нашим људима.
ЦИСПЕС: Сара Гарсија, где је Салвадор у својој борби за права жена и репродуктивна права?
Сара Гарциа: Ел Салвадор има апсолутну забрану абортуса, без изузетака. Контекст тренутне ситуације у Ел Салвадору укључује дубоко структурално и друштвено насиље над женама. Ово потврђују отрежњујућа статистика: 2018. године било је 353 фемицида, а до данас у 2019. години у Ел Салвадору је био 131 фемицид. Има их преко 19,120 трудноће девојчица и адолесцената [годишње]. Узрок број један смртности мајки међу тинејџерима у Салвадору је самоубиство. Ове ствари су део конкретне салвадорске стварности, а бројке говоре о неправди са којом се суочавамо. Наша борба за декриминализацију и депенализацију абортуса одвија се у овој средини.
Протест феминистичког покрета Ел Салвадора због ослобађања Евелин Хернандес, 19. август 2019. (Фотографија ЦИСПЕС)
ЦИСПЕС: Размишљања иду даље под новом управом?
СГ: Букеле је рекао да верује у декриминализацију абортуса када је живот жене у опасности. Међутим, „живот и здравље мајке“ подразумева много шири контекст него што многи људи разумеју. Ако се залажете за спасавање живота и здравља мајке, потребно је запамтити да се често говори о насиљу и злостављању младих девојака, што јасно угрожава и њихове животе и здравље.
Постоје и други аспекти живота и здравља жена који оправдавају право на абортус; ово су „четири узрока“ [на основу којих се залажемо да се абортус дозволи – када је здравље жене угрожено, у случајевима силовања, када је фетус неизводљив, и код малолетних девојчица, посебно када је трудноћа резултат силовања]. Дакле, борба и питање су изван личних уверења кандидата.
Претходно Министарство здравља заузело је веома јасан и снажан став по питању абортуса. И зато је минимум који нова влада треба да уради јесте да заузме и унапреди ту исту чврсту позицију. Борићемо се да спречимо било какво назадовање нашег напретка. И борићемо се солидарно са феминистичким покретом широм Латинске Америке и на Карибима јер су наше борбе повезане; то је регионална борба.
Осим тога, сматрамо да је важно не само да председник прихвати предлоге друштвеног покрета већ и да уђе у дијалог са нашим покретом, јер без дијалога нема демократије. Захтевамо слободу изражавања, посебно у овом контексту.
ЦИСПЕС: Бернардо Белосо, који су неки од проблема у вези са животном средином и природним ресурсима у Ел Салвадору?
Бернардо Белосо: Када је АРЕНА прошле године освојила највећи блок посланичких места у Законодавној скупштини, одмах су хтели да реформишу члан 105. Устава, који утврђује ограничење количине земље коју неко може да поседује у Салвадору. Они желе да то земљиште учине доступним транснационалним корпорацијама, као и великим предузећима у Салвадору. Ово је централна брига. Исто тако, десничарске странке у националној скупштини желе да пониште забрану рударења метала из 2017. Ово је веома реална претња јер десно крило има [супер] већину места. Део наше борбе сада је да приложимо забрану рударења на устав како се не би могло укинути.
Други велики проблем против којег смо се борили је приватизација водних ресурса. Ово је борба коју водимо од 2006., 2007. године због политике председника [АРЕНЕ] Тонија Саке. Сада када десничарске странке имају још јачу већину у парламенту, поново су почеле да покушавају да приватизују воду у Салвадору. Друштвени покрети настављају да се залажу за Општи закон о водама, који би обезбедио право на воду.
До сада, Букелеове позиције имају тенденцију да фаворизују економске интересе у односу на народне интересе.
Један од великих изазова за нас у вези са новом владом је како или да ли ће она подржати ове еколошке циљеве. До сада, Букелеове позиције имају тенденцију да фаворизују економске интересе у односу на народне интересе.
ЦИСПЕС: Што се тиче заштите животне средине, како гледате на однос између Трампове администрације и администрације Букелеа?
ББ: Однос између владе САД и нове владе Салвадора се продубљује и то ће утицати на животе нашег становништва. Геополитички утицај који Сједињене Државе настоје да задрже у Салвадору у циљу јачања економске и војне моћи широм Латинске Америке крши наше суверено и уставно право да сами собом управљамо. Веће учешће САД ће без сумње имати последице, посебно међу рањивијим друштвеним и економским класама у Салвадору. Видимо утицај америчког учешћа у другим областима Латинске Америке, на пример, у Венецуели, где се доводи у питање право људи да бирају своје лидере и одлучују о својој будућности. Ово тумачимо као намеру Сједињених Држава да изграде нову осовину моћи у Латинској Америци која ће служити политичким интересима и неолибералној политици Сједињених Држава. У међувремену, овде у Централној Америци имамо становништво, посебно домородачке народе, које се масакрирају, одузимају им природна богатства, а Букеле није говорио о томе.
Нова влада је у савезу са владом САД и са мултинационалним, транснационалним приватним индустријама. Оно што очекујемо је ново стање криминализације, као што видимо [негде другде у Централној Америци] где су целе заједнице криминализоване од стране репресивних влада у име приватне индустрије. Постоји и претња антитерористичком закону, који је креирала АРЕНА, али је још увек на снази, а који се користи за угушивање свих акција које бисмо могли да предузмемо као покрет. То је брига.
То значи да народ ове земље мора да настави да пружа отпор. Важно је да наставимо да се боримо за оно што смо већ освојили и да признамо да смо своје победе извојевали на улицама – нико нам их није дао. Дакле, ако видимо лоше управљање, мораћемо да се мобилишемо. Видећемо да ли ће Букеле радити за већину Салвадораца — да ли ће одговарати на потребе многих или за мањину.
Комитет солидарности са народом Салвадора (ЦИСПЕС) је друштвена организација солидарности која подржава борбу народа Салвадора за социјалну и економску правду од 1980. године.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити