[исправљено 11/5/04*]
Једно оправдање за рат у Ираку било је уклањање варварског режима Садама Хусеина, ослобађајући Ирачане од претње смрћу од стране његовог режима. Ипак, од првих дана рата, појавили су се извештаји о смрти ирачких цивила од стране „коалиционих снага“ ио повећаном криминалу и хаосу који су захватили већи део земље.
Сједињене Државе и њихови британски и други савезници тврде да чине све што је у њиховој моћи да спрече цивилне жртве. Ипак, више пута су се појављивали извештаји о цивилима који су гинули на контролним пунктовима, у америчким конвојима у пролазу, у претресима кућа и у немилосрдним кампањама бомбардовања које су наводно прецизни удари на позната терористичка скровишта. Такође су се појавили извештаји о повећању стопе убистава.[1] Ако би се стопе смртних случајева ирачких цивила значајно повећале од инвазије, то би поткопало последњи преостали разлог за рат.
Дакле, колико је Ирачана умрло од инвазије у марту 2003. и касније окупације и рата? Сједињене Државе су у више наврата инсистирале да не прате смрт цивила. По злогласним речима генерала Томија Франкса, „Ми не вршимо пребројавање тела“[2] (иако остају тврдње да САД врше тајно пребројавање тела[3]). Штавише, када је ирачко министарство здравља покушало да изброји смрт цивила, окупационе власти су им по кратком поступку наредиле да се зауставе.[4]
Док америчке војне и окупационе власти могу изјавити да нису заинтересоване за смрт ирачких цивила, пристојни људи широм света су забринути да знају да ли су Ирачани умрли након инвазије стопама које би значајно поткопале било какву наводну хуманитарну корист од рата.
Можда најпознатија процена смртних случајева цивила у борбама је она пројекта Ирак Боди Цоунт.[5] Ова група истраживача са седиштем у Британији систематски је прегледала западну штампу и упоредила све извештаје о цивилним жртвама. Они приказују све смрти које су независно пријавила два извора. На основу ове ригорозне методологије, они процењују цивилне жртве од инвазије до 29. октобра 2004. на између 14,181 и 16,312. Друге процене потичу од Института Брукингс[6] (између 15,200 и 31,400 „убијених као резултат насиља из рата и злочина између маја 2003. и 30. септембра 2004.“ Неке од њихових процена су засноване на подацима о броју лешева у Ираку) , и Кифа Ирачког народа[7] (кроз анкету домаћинстава идентификовали су 37,000 смртних случајева између марта и октобра 2003.).
Са изузетком процена Народног Кифа, које би се могле сматрати сумњивим јер су антиокупациона организација и нису објавиле детаље о својим методама (а које покривају само првих осам месеци рата и окупације), ове процене су углавном на основу извештаја западне штампе. Као што је признато од стране Ирак Боди Цоунт, такви извештаји вероватно потцењују смрт, јер се многе, можда већина, битке и друге војне акције, као и смрт Ирака, често не пријављују осим ако коалиционе снаге нису претрпеле жртве.[8] Поред тога, последњих месеци западни извештачи нису били у могућности да се самостално крећу по Ираку, што значи да чак и такве високе тврдње о масовној смрти цивила од америчког бомбардовања као што је убиство америчким бомбардовањем више од 45 Ирачана на свадбеној забави у граду Могр ел-Дееб у мају[9] није могао бити независно верификован. Према томе, све претходне процене смртних случајева цивила у Ираку од инвазије су вероватно ниске.
Да би се позабавило питањем колико се смртних случајева у Ираку догодило, тим истраживача јавног здравља са Школе јавног здравља Џон Хопкинс Блумберг, Школе медицинских сестара Универзитета Колумбија и Медицинског факултета на Универзитету Ал-Мустансирија у Багдаду предузео је епидемиолошко истраживање „прекобројних смртних случајева у Ираку“ од мартовске инвазије 2003. године.[10] Овај моћни истраживачки тим комбиновао је епидемиолошку експертизу са искуством у проучавању људи у катастрофама и ванредним ситуацијама и дубинским познавањем Ирака. Чланови тима су спровели истраживања и консултације у многим деловима света, укључујући Ирак, подсахарску Африку и источну Европу и сарађивали са организацијама као што су Светска здравствена организација и амерички центри за контролу болести.[11- 13]
Резултати истраживања овог тима изненадили су многе. Истраживачи су проценили да је у 98,000 месеци након инвазије било 18 више смртних случајева него што би било да су Ирачани умирали истом стопом као током 15 месеци пре инвазије.
Овај извештај је изазвао велику буру. Британска влада је то оспорила.[14] Васхингтон Пост је цитирао „вишег војног аналитичара“ у Хуман Ригхтс Ватцх-у који је рекао „Методе које су користили свакако су склоне инфлацији због прерачунавања…. Чини се да су ове бројке надуване”.[15] С друге стране, бројни критичари рата и континуиране америчке окупације су се ухватили за ове резултате као додатни доказ деструктивности америчко-британске инвазије.[16-20]
Како онда треба проценити ову студију? Иако је можда примамљиво за оне који су огорчени овим ратом од почетка да некритички прихвате ове резултате, они од нас који такође верујемо да наша политика треба да се води чињеницама и да трагање за истином треба да приступи овим налазима са опрезом. Сва контроверзна истраживања треба пажљиво испитати у потрази за доказима о методолошким проблемима или другим недостацима.
Као активиста који је такође истраживач психологије и јавног здравља са искуством у спровођењу анкета о распрострањености, и наставник статистике и метода друштвених истраживања, желео бих да погледам ову студију како бих помогао читаоцима да сами процене. Истраживачи рано науче глупост хватања за резултате само зато што подржавају наша претходна веровања.
Прво ћу укратко описати методологију студије. Онда ћу то проценити.
Тхе Студи Метходологи
Истраживачи су користили традиционалну епидемиолошку технику названу испитивање груписаног узорка. Не улазећи у техничке детаље, земља је подељена на одређени број (33 у овом случају) подгрупа и заједница је насумично одабрана из сваког кластера. У свакој заједници, уређаји глобалног система позиционирања (ГПС) комбиновани са насумичним бројевима коришћени су за одабир одређене тачке у заједници. Затим је анкетирано најближих 30 домаћинстава; ових 30 домаћинстава се назива а
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити