P
члан 1 овог члана показао је
како чак и конзервативне процене откривају да неједнакост прихода у
САД су данас достигле екстреме који нису виђени од 1920-их. Више
сада се помера релативни приход од 1 билион долара годишње
годишње—из отприлике 90 милиона породица средње и радничке класе
најбогатијим домаћинствима и корпорацијама.
Политике и праксе одговорне за данашње ширење
јаз у приходима датира из периода 1978-1982. У то време политика
и праксе – и корпоративне и државне – претрпеле
фундаментални помак. Последица ове промене је била велика
реструктурирање америчке привреде од 1980. на више фронтова,
укључујући ревизију послова и тржишта рада, распрострањену десиндикализацију,
распад колективних уговора у целој индустрији, поновно усклађивање
федералне пореске структуре, нова офанзива слободне трговине од стране корпорација
и владе, пребацивање трошкова здравствене заштите и пензионих планова,
компресију минималне плате и прековременог рада уз помоћ владе
плате, годишње преусмеравање вишкова фондова социјалног осигурања у САД
општи буџет за надокнађивање федералних дефицита, дерегулацију и приватизацију
читавих индустрија — да наведемо најзначајније.
Корпоративно лобирање и изборне стратегије такође су доживјеле темељ
ремонт пошто су почели да се појављују нови начини који су редефинисали како корпоративно
елита је функционисала у оквиру Републиканске партије. Крајем 1980-их,
догодиле су се и друге промене које су промениле начин на који су функционисали корпоративни интереси.
Ново законодавство и закони, извршни налози, владавина америчке владе
накнадно је уследило доношење, одлуке савезне агенције итд
нови политички пејзаж, помажући примену нових корпоративних
политике и праксе које се тада појављују у радњи.
Постојао је дугорочни континуитет у новим политикама и праксама
који је настао после 1978-1982. Током Регановог периода, 1980-88.
релативно већи акценат је стављен на промену пореске структуре,
дерегулација индустрије, померање равнотеже снага између синдиката
и менаџмента, предузимајући прве кораке ка разбијању пост-Света
Систем пензионисања из Другог рата и подстицање реструктурирања тржишта рада.
Током Џорџа Буша старијег, 1988-1992, нагласак је пребачен на политику
снажније промовисање страних инвестиција америчких корпорација,
трговине, и о спровођењу неолибералне политике у настајању офшор
привреде и тржишта.
Под Клинтоном, 1992-2000, фокус је углавном био на промовисању
и ширење „слободне трговине“. Поред тога, Клинтон
период карактерише увођење нових формула за
омогућавајући прелазак трошкова здравствене заштите са корпорација на раднике,
убрзавањем преусмеравања пореза на зараде из социјалног осигурања на
општи буџет САД да би се створио лажни изглед да опада
дефицита савезног буџета и доношењем владиних правила охрабрујући
даљи пад традиционалног приватног пензионог система.
Под Џорџом В. Бушом, још једном смањење пореза за корпорације и
богати су постали главни фокус политике док су се даље ширили
„слободна трговина“ је посебно преузела други приоритет политике
у случају трговине САД-Кине. У онолико колико државни порез и
трговинска политика су били међу највећим изворима доприноса
општа промена прихода, ера Џорџа В. Буша је тако комбиновала
најгоре од Реганове (порези) и Клинтонове (трговинске) ере. Не
изненађујуће, јаз у неједнакости прихода најбрже се убрзао
стопа током Бушовог периода, 2000-2006. Поред пореских и трговачких
неједнакост прихода, под Џорџом В. Бушом друга нова промена прихода
покренуте су и политичке иницијативе за премјештање трошкова здравствене заштите,
реструктурирање пензионог система и законски регулисана компресија плата
владиним едиктом, циљајући плаћање прековременог рада за милионе по сату
плаћени радници.
Док су постојале горе наведене политике пореза, трговине, плата и бенефиција
примењене одозго на доле између 1980-2006, корпоративне политике и праксе
додатно доприносе растућој неједнакости у приходима
истовремено ремонтован одоздо према горе.
Високо на овој листи одоздо према горе била је корпоративна промена са пуног радног времена,
стални послови до хонорарних, привремених и самосталних уговора
рад. Конзистентно расте од 1980-их, више од 44 милиона
од 137 милиона запослене радне снаге у САД сада раде на пола радног времена,
на одређено време и радници по уговору који зарађују 60-70 одсто плате
радника са пуним радним временом и обично 20 процената бенефиција.
Нове политике десиндикације вођене индустријом такође су покренуте у
Осамдесете су резултирале падом чланства у синдикатима са 1980 процента
радне снаге 1980. на једва 7 процената у приватном сектору
у 2006. Две деценије корпоративне политике одласка послова послале су милионе
високо плаћених, пристојних послова у производњи, технологији,
и пословне професионалне услуге у иностранству, губитак испуњен са
слабије плаћени услужни послови—често са скраћеним радним временом, на одређено време и уговором
пословима. Политика корпоративних бенефиција из темеља се променила током
у истом периоду, што је резултирало демонтажом више од 100,000
традиционални пензиони планови и њихова замена јефтинијим трошковима
401К планова; укидање и/или пребацивање трошкова здравља
покриће плана осигурања; распрострањена једнострана корпоративна елиминација
здравствених бенефиција пензионера; смањење плаћеног одмора и друго
плаћени слободног времена; и друге сличне мере смањења трошкова које покреће компанија.
Два приступа — промене корпоративне политике у компанији-индустрији
ниво и промене владине политике—радили у блиској сагласности
једни са другима. На пример, државни порез, амортизација и
политике слободне трговине пружиле су значајне финансијске подстицаје да
корпорације за ширење оффсхоринг послова и последично демонтажу
и преношење у иностранство већег дела производног сектора у
Промене правила агенције америчке владе омогућиле су корпорацијама да извлаче
вишкови пензијских фондова за општу пословну употребу и/или за одлагање
правилно финансирање пензионих планова. Државни органи попут Националне
Одбор за радне односе је директно помогао корпоративним напорима да се десиндикализирају
док владина дерегулација и приватизација читавих индустрија
додатно је десетковао редове синдикалног чланства и поткопао синдикално преговарање
ефективност. На здравственом плану, владина политика у форми
управљане здравствене заштите под Клинтоном и здравље вођено потрошачима
негу и здравствене штедне рачуне под Џорџом В. Бушом, охрабрени
корпорације да брже пребаце трошкове здравствене заштите на раднике.
Процена промене прихода
T
у стању 1 сумира неке од
главне промене у приходима средње/радничке класе које су се десиле у
2005. као последица акумулираних прошлих корпоративно-владиних политика.
С обзиром на величину ових промена прихода, то није изненађујуће
да су корпоративни профити порасли двоцифреним стопама (више
од 10 одсто) сваког квартала у последње три и по године
на више од 1.4 трилиона долара; или да извршни директори и првих 5 менаџера
америчких корпорација повећале су свој укупан удео у националним
приход са око 50 милијарди долара годишње у 2001. на више од 140 долара
милијарди годишње за само пет година; или да најбогатијих 1 одсто
(1.1 милион) домаћинстава је повећала свој удео у укупном националном
приходи пријављени на нивоима од 20-22 посто укупног националног дохотка,
нивои који нису виђени од касних 1920-их.
бројке су конзервативне процене. Они не укључују нпр.
друге потенцијално значајне категорије повезане са данашњим
померање прихода. Повећање није обухваћено у табели 1
у плаћању пореза за горњих 10 милиона од 90 милиона
радничке породице због све већег утицаја савезне Алтернативе
Минимални порез; или потпуни прекид здравствене заштите коју је обезбедио послодавац
покриће осигурања поред померања трошкова покрића у плановима
још увек обезбеђују послодавци; или потпуни отказ од стране послодаваца
пензије уместо само замене пензије са дефинисаним бенефицијама
са нижом ценом 401к плана; или померање инвалидског осигурања
и трошкови накнаде радника са послодаваца на раднике. Све такве
примери се односе на даље померање прихода, поред наведеног
у табели 1 изнад. Приходи су пребачени из породица радника/средње класе
тако може премашити чак и горњу процену од 840 милијарди долара и може укупно
знатно више од 1 билион долара.
Међутим, политике које промовишу домаћи трансфер прихода заснован на трошковима
(од 90 милиона домаћинстава) нису цела слика. УС
корпорације и богата домаћинства су у могућности да прошире своје приходе
додатно од шпекулативних активности и од офшор инвестиција
активност такође. И добар део тог прихода — корпоративни
и појединац—никад се не пријављује у укупним приходима
најимућнијих домаћинстава у званичним подацима.
Категорије у табели 1 представљају приход који пролази кроз канал
корпорације. Одатле га може исплатити корпорација
акционарима, вишим менаџерима и извршним директорима у облику дивиденди,
плаћање камата, капиталних добитака и разних облика одложених и
укупна накнада за виши менаџмент. Шта није исплаћено
може се акумулирати и потрошити на корпоративну експанзију (тј. инвестирати)
или их држи корпорација као задржану добит. Званичне бројке
јер су задржани профити америчких корпорација сада на нивоу од
више од 500 милијарди долара годишње, а сада има око 200 милијарди долара годишње
године више од дугорочних историјских просека. И те бројке
представљају само задржану добит која је пријављена.
Додатни профит мултинационалних корпорација углавном није пријављен
који се разним рачуноводственим средствима пребацују на своју офшор
подружнице и филијале, а затим се тамо држе као нерепатријације
профита годинама. Прецизни зброји за такве нерепатриране профите
нису познати ни пореској или америчкој влади. Кратак
Међутим, увид је пружила инвестициона банка Морган Станлеи
2005. када је јавно известио да је укупно у офшору нерепатрија
профит америчких корпорација износио је око 700 милијарди долара — тј
било је само оно што је тада јавно признато.
Трећа и још непрозирнија категорија профита се у суштини састоји
непознатог профита (од домаћих америчких или иностраних операција) који
се преусмеравају у офшор пореска склоништа и никада се не пријављују
ИРС. Најновија незванична индикација о висини прихода
данас у офшор пореским склоништима—која се сада размножавају са острва
на Карибима до Кипра до Сејшела у Индијском океану
на различите локације широм пацифичког архипелага — око
7 трилиона долара. То је више са 250 милијарди долара средином 1980-их. То је
разумно је претпоставити да је најмање 4 трилиона долара од тих 7 билиона долара
држе америчке корпорације и богата домаћинства, мешавина између
корпорације и појединци у суштини непознати. Годишња додатна
нето прилив прихода из САД у таква склоништа је лако заобићи
200 милијарди долара годишње, не рачунајући камате зарађене годишње на
4 трилиона долара већ постоји (што би износило још 300 милијарди долара,
уз претпоставку конзервативне стопе приноса од 7 процената). Дисцоунтинг тхе
додатних 300 милијарди долара камата, 200 милијарди никада не буде пријављено
пореској управи и стога се никада не рачуна као приход најбогатијих
домаћинстава или корпорација. Такав профит и заштићени приход би требало
сматрају се привремено нераспоређеним одложеним приходима богатих
домаћинстава која ће на крају бити исплаћена у наредним годинама
тим домаћинствима.
ovo
Пребацивање прихода на богате резултат је владине политике
обезбеђивање рекордних смањења пореза на капитал (дивиденде, камате, капитал
добитке, имање, порез на поклон, итд.), који се протеже од Регановог тада
рекордно смањење пореза од 752 милијарде долара почетком 1980-их за Џорџа В. Буша
редослед годишњих смањења пореза од 2001. до 2006. године.
Само током првог мандата Џорџа В. Буша, више од 4 трилиона долара
у смањењу пореза су донети. Студије показују да око 80 посто
од ових резова припада најбогатијим домаћинствима од 20 одсто
и у великој мери заузврат групама са највишим приходима у оквиру тих 20
проценат. Уколико Бусхово смањење пореза буде трајно, износ
ће порасти на 11 билиона долара, опет са групама са највећим приходима
примајући лавовски део резова и прихода. Додатни
смањење корпоративног пореза у износу од више од 1 билион долара
прошли под Бушом и значајно су допринели претходном
приметио пораст у задржаној добити предузећа.
Стога, док су политике на нивоу предузећа све више заштићене
непријављени приходи од пореске управе у име богатих у разним
начини, владине пореске политике од Регана преко Буша млађег
служио за пребацивање прихода на богате из делимичних извора који
пријављују се пореској управи. Табела 2 показује избор
категорије прихода пребачене на најбогатија домаћинства и корпорације
као резултат пореске политике владе, као и са корпоративног нивоа
политике преусмеравања и/или заштите прихода. Нису укључени различити
владине директне субвенције корпорацијама и богатим појединцима,
који конзервативно износе додатне десетине милијарди долара
годину дана од владе САД.
Завршне напомене
F
из претходног је јасно
да постоји, најмање, померање релативног прихода од 1 билиона долара
који се данас дешавају сваке године. Чак и претпостављајући могућност неких
двоструко рачунајући у категоријама прихода у табели 1, износ
прихода који се годишње помера као резултат политика заступљених у
Табела 1 је лако у распону од 700 милијарди до 1 билион долара. Додато
овоме морају бити категорије прихода у табели 2 које представљају
потцењивања прихода најбогатијих домаћинстава
због пореског заклона, утаје пореза и рекордног смањења пореза на
имућан. Чак и смањење укупних износа у табели 2 за половину даје минимум
300 $400 милијарди годишње као додатни приход богатима. Када
Табеле 1 и 2 су комбиноване, резултат је укупна промена прихода
од најмање 1 билион долара годишње.
Годишња промена релативног прихода од 1 билион долара је отприлике еквивалентна
на 1.09 билиона долара које је пријавило Министарство трговине САД у
Део 1 овог члана. Вероватно је овај годишњи јаз у приходу од 1.09 долара
наставиће да се шири у наредних неколико година, од добитака од Бушовог
предвиђа се повећање смањења пореза на приход од капитала за богате
до 2010. док политике одговорне за промену рада
приходи породица у областима плата, реструктурирања послова, посла
оффсхоринг, прелазак на више хонорарних/привремених/уговорних послова, здравство
и промене трошкова пензија, преусмеравање пореза на зараде и
као да не показују знаке успоравања или преокрета. Штавише, требало би
рецесија ће се десити крајем 2007. почетком 2008. – што је све вероватније
перспектива—промена прихода ће се даље убрзати као и увек
ради током рецесије. Изгледи и вероватноћа су велики
јаз у неједнакости прихода у САД ће наставити да расте чак
даље.
Утичница
Расмус је аутор
Рат код куће: Корпоративна офанзива
Од Роналда Регана до Џорџа В. Буша
(ввв.киклоспродуцтионс.цом).