Совјетски Савез је прешао из репресивног и ауторитарног
комунистички режим у коме је социјално благостање, пуна запосленост и сигурна старост
преовлађивао у дивљи капитализам у којем је мала мањина мафијашких пословних насилника,
бивше комунистичке бирократе и нови богати шпекуланти опљачкали су привреду остављајући 60
проценат становништва у сиромаштву и велика већина пензионера без новца.Доминантна класа и њихови помоћници у масовним медијима представљају
успешни у новом друштву као узори на које ће се угледати млади: нови
мултимилионерски пословни руководиоци окружени својим гломазним телохранитељима који потписују
послује са мафијашким босовима, новим власницима приватизоване бивше јавности
предузећа.Већина посматрача, осим службеника за односе с јавношћу
Западно одељење за спољне односе, карактерисало би транзицију Русије у
капитализам као катастрофалан по својим економским перформансама и друштвеним последицама.
Узмимо само један пример: очекивани животни век у Русији данас је шест година испод онога што је био
у последњим годинама комунистичког режима.Културни пад није ништа мање упечатљив од социо-економског пропадања.
Проституција, коцкање и насилни злочини су нагло порасли—као и самоубиства, СИДА,
и убиство. Казина за коцкање запошљавају 400,000 радника, проститутки са пуним и скраћеним радним временом
број у милионима, а нови богаташи запошљавају приватну војску од близу пола године
милиона радника обезбеђења.Ригорозна студија једног од најугледнијих руских научника
професор Борес Ручкин, шеф истраживачког центра Руског института за омладину
осветљава како је руска транзиција ка капитализму утицала на вредности и норме
посткомунистичке генерације, оних који су у транзицији постали пунолетни. Тхе
анкетирањем је испитано 3,839 људи у три старосне групе; 17, 24 и 30.Скоро 50 процената узорка верује да је прихватљиво узети
шта хоћеш силом. Нема сумње да је председник Јељцин бомбардовао конгрес 1991
да консолидује своју власт био је примеран чин, као што је то што је бивша партијска елита зграбила
уносна предузећа за нафту и гас. Мафијаштво је постало хегемонистичка идеологија, која продире
од највиших ешалона моћи до нове генерације у настајању. Новооткривена слобода
хваљен од стране западних академика укључује слободу да пљачкате свог суседа на свом путу према горе
друштвеној лествици.Свеприсутна корупција која дефинише природу посткомунистичког
Пословање и пословање са државом се такође сматра нормалним од стране нове генерације која улази у
тржишна економија. Студија је показала да преко 50 одсто 17-годишњака не види ништа лоше
са тражењем посла где су имали шансу да буду подмићени. Међу овом групом скоро
20 одсто је изјавило да ће се енергично бавити пословима који су подложни примању мита.
С обзиром на ниво корупције, вероватно је случај да већина боље плаћених послова укључује
корупција. Дакле, препознавање корупције од стране нове генерације може се тумачити као
део стварности. У погледу личних односа руска транзиција укључује
најгоре карактеристике западног трговачког друштва. Преко две трећине је рекло да ће се венчати за
новца, а више од једне четвртине је рекло да би пристало на секс за плату.Званична линија посткомунистичког друштва наглашава реторику
слободно тржиште и политичка демократија. На практичном плану, вредности које информ
свакодневни живот подреди личне и интимне вредности грубости
маркетплаце. Све је на продају укључујући и сексуалну експлоатацију адолесцената. Близу
три петине је рекло да је новац најважнија ствар у животу.Ову генерацију западни стручњаци описују као прву
прихватити слободу као нормалну. Руски професор који је водио студију је закључио:
„Млади су боље прилагођени условима тржишне привреде. Они
не желим повратак у прошлост“.Стари аргументи да су сва зла посткомунистичке Русије
мамурлуци из старог совјетског периода немају ногу да стану. Ова генерација је
од и до посткомунистичког периода. Старија група, од 30 година, можда је постала цинична као а
резултат двоструког дискурса под комунистичким режимом, али углавном норми
комунистичке идеологије бар ставио нека ограничења на праксу пљачке и
корупцију, уз обезбеђивање доживотних послова и основних социјалних услуга. Прелазак на
капитализам је одувао ова ограничења и све жудње за сировим материјалом на врху
хијерархије сада имају пуну игру. И имитиран барем, у фантазији, на дну
од стране нове генерације.Реалност је, међутим, да је само бесконачан делић новог
генерација ће постати комерцијални банкари, корпоративни руководиоци и шефови мафије
већина тежи да. Највише чему реално могу да теже је да постану радник обезбеђења, а
ниско плаћени научник, или један од десет милиона малих трговаца који лутају улицама и
уличицама новог руског тржишта
економије.