Фотографија: бгроцкер/Схуттерстоцк
Како то да је у Аустралији 3 на сваких 100,000 људи, а на Новом Зеланду 1 на сваких 200,000 људи, али овде у Америци падамо као муве?
Припишите то републиканском расизму и слободарској равнодушности према појму друштва.
Трампово званично проглашење ванредног стања на националном нивоу донето је 13. марта, а већина земље се затворила или је бар делимично кренула ка том исходу. Дов је пропао и милиони Американаца су отпуштени, али спасавање живота је, на крају крајева, била тема број један.
Трамп је свакодневно постављао лекаре на ТВ, медији су били уплашени због камиона хладњача који носе тела из њујоршких болница, а доктори и медицинске сестре су били наши нови национални хероји.
А онда је дошао 7. април.
Сећам се живо те недеље; као да је прекидач за светло био окренут, а ја сам то коментарисао у својој радио емисији у то време (и много пута од тада).
7. април је био дан када је Америка сазнала да су већина људи који су умирали од ЦОВИД-19 били црнци или Хиспанци.
Тачно месец дана раније, 7. марта, Трамп је играо голф у свом клубу у Вест Палм Бичу, састао се са бразилским моћником Јаиром Болсонаром у Мар-а-Лагу и посетио седиште ЦДЦ-а у Атланти. Током претходне недеље, број смртних случајева у САД порастао је са једноцифрених на више од 20.
У марту, Џаред Кушнер је чак саставио добровољачку радну групу која се састоји углавном од 20-огодишњака белаца да координишу допремање ЛЗО у болнице.
Затим је дошао 7. април, када је Њујорк тајмс објавио причу на насловној страни са насловом: „Црнци Американци се суочавају са алармантним стопама заразе коронавирусом у неким државама. Широм америчког медијског пејзажа, слични наслови су се појавили и на другим медијима, а прича је те ноћи била у великој мери извештавана на кабловским вестима и вестима на мрежи.
Као што је Њујорк тајмс приметио тог дана: „У Илиноису, 43 одсто људи који су умрли од ове болести и 28 одсто оних који су били позитивни су Афроамериканци, група која чини само 15 одсто становништва државе. Афроамериканци, који чине трећину позитивних тестова у Мичигену, представљају 40 одсто смртних случајева у тој држави иако чине 14 одсто становништва. У Луизијани, око 70 посто људи који су умрли су црнци, иако је само трећина становништва те државе.
Амерички конзервативци су одговорили колективним: „Шта дођавола?!?“
Раш Лимбо је тог поподнева изјавио да сам „са корона вирусом чекао на расну компоненту“. И ево га. „Корона вирус сада јаче погађа Афроамериканце – теже од илегалних странаца, теже од жена. То погађа Афроамериканце теже него било кога, несразмерна заступљеност."
Тврдећи да је знао да се ово дешава као да је нека врста медицинског стручњака, Лимбаугх је рекао: „Али сада ови—ево Фаукцахонтас, Цори Боокер, Камала Харрис који траже од савезне владе да објави дневне податке о раси и етничкој припадности о тестирању на коронавирус, пацијентима, и њихове здравствене исходе. Дакле, они желе базу података која ће доказати да нам није довољно стало до Афроамериканаца…”
Није био потребан лекар, наравно. Афроамериканци умиру непропорционално од свега, од срчаних болести преко можданог удара, рака до порођаја. То је симптом расно намештене економије и здравственог система који реагује само на новац, који је Америка уротила да задржи од Афроамериканаца више од 400 година. Наравно да ће чешће умирати од коронавируса.
Али „Њујорк тајмс“ и „Вашингтон пост“, који су истовремено објављивали чланке на насловним странама о том диспаритету у погледу ЦОВИД-19, оба 7. априла, одјекнули су десним медијским пејзажом попут ватромета четвртог јула.
Такер Карлсон, једини водитељ Фокс Њуза у ударном термину који је раније изразио озбиљну забринутост у вези са бројем мртвих, променио је мелодију истог дана, као што је документовано у Медиа Маттерс фор Америца.
Сада, рекао је, „можемо почети да разматрамо како да побољшамо животе осталих, небројених Американаца који су овим тешко повређени, нашим одговором на ово. Како да вратимо на посао 17 милиона наших најугроженијих грађана? То је наш задатак.”
Бели људи су били без посла, а црнци су били већина жртава, осим екстремно старијих. А тим белцима треба посао назад.
Брит Хјум се придружио Такеровој емисији и, користећи своју гравитацију као „правог новинара“, интонирао је: „Испоставило се да болест није толико опасна као што смо мислили.
Остало је неизречено питање за кога то није било „прилично опасно“, али слушаоци Лимбаугха и гледаоци Фокса су све само не несофистицирани када је у питању слушање звиждука паса у име надмоћи белаца.
Више од 12,000 Американаца умрло је од коронавируса до 7. априла, али када смо сазнали да су већина нестарих жртава црнци, ствари су одједном постале веома, веома другачије. Сада је било време да престанемо да причамо о људима који умиру и почнемо да причамо о враћању људи на посао.
Трампу је требало мање од недељу дана да добије допис, вероватно преко Фокса и Стивена Милера. Он је 12. априла ретвитовао позив да се отпусти др Ентони Фаучи и објавио, у другом твиту, да има искључиву власт да поново отвори Сједињене Државе и да ће објавити конкретан план да уради управо то „ ускоро.”
Дана 13. априла, привредна комора САД-а којом управљају ултрадесничари, готово потпуно белци, објавила је документ о политици под називом „Имплементација националног плана за повратак на посао“.
Неизговорена, али велика на дневном реду корпоративне Америке била је жеља да се државе натерају да укину своје налоге да остану код куће са посла како би компаније могле да смање своје трошкове пореза на незапосленост.
Када људи поднесу захтеве за незапослене, та потраживања на крају плаћају саме компаније, а са великим бројем захтева, компанија ће у будућности видети значајно повећање својих премија/пореза за осигурање од незапослености. Ако су наредбе „останите код куће“ укинуте, радници више не би могли, у већини држава, да подносе захтев или да примају накнаду за незапослене.
Дана 14. априла, Фреедомворкс, група коју су основали и финансирали милијардери, која је деценију раније анимирала Теа Парти против Обамацареа, објавила је текст на својој веб страници позивајући на програм „економског опоравка“, укључујући укидање пореза на капиталну добит и нови закон за „заштиту“ предузећа од тужби.
Три дана након тога, Фреедомворкс и Хоусе Фреедом Цауцус објавили су заједничку изјаву у којој су изјавили да је „вријеме за поновно отварање економије“.
Фреедомворкс је објавио свој „Водич за планирање митинга #РеопенАмерица“ охрабрујући конзервативце да се појаве „[и]н-персон“ у својим државним престоницама и вилама гувернера, и, за ознаке, да „Будите кратки: 'Ја сам неопходан,' „Пусти ме да радим“, „Дозволи ми да нахраним своју породицу“ и „Нека [знакови изгледају] домаћи.“
Један од првих скупова #РеопенАмерица који је привукао широку националну пажњу био је 18. априла у Њу Хемпширу. Током наредних неколико недеља, скупови су метастазирали широм нације, од Орегона до Аризоне, Делавера, Северне Каролине, Вирџиније, Илиноиса и другде.
Један који је привукао посебно висок ниво медијске пажње, заједно са кукастим крстовима, заставама Конфедерације и јуришним пушкама, био је усмерен против гувернера Мичигена, звезде демократа у успону Гречен Витмер.
Када је Рејчел Медоу известила о фабрикама за паковање меса које су биле епицентри масовне заразе, конзервативни председник Врховног суда Висконсина је истакао да вирус вируса није долазио од „обичних људи“ из околне заједнице; углавном су били Хиспаноамериканци и Црнци.
Конзервативни мем је сада био добро успостављен.
Отприлике трећина људи које је вирус убио били су стари људи у старачким домовима. Што би, кажу десничарски коментатори, могло бити добро за економију јер су они само „бескорисни једачи“ који троше наш новац од Медицаид-а и социјалног осигурања, али су ионако на прагу смрти.
На пример, републикански потгувернер Тексаса Дан Патрик рекао је за Фок Невс: „Хајде да се вратимо животу... А они од нас који имамо више од 70 година, ми ћемо се побринути за себе.“
Конзервативни градски комесар у Антиохији, Калифорнија, приметио је да би губитак „многих старијих [људи]... смањио терет у нашем угашеном систему социјалног осигурања“ и „ослободио становање“. Додао је: „Изгубили бисмо велики део људи са имунолошким и другим здравственим компликацијама. Знам да би то били и вољени. Али то би још једном умањило наш утицај на здравство, послове и становање.
Трампу је скренуло пажњу да се највеће епидемије дешавају у затворима и фабрикама за прераду меса, местима са мало белаца (а оно мало белаца у њима је углавном било сиромашно и стога се сматрало за једнократну употребу). Трампов одговор на ово био је издавање извршне наредбе користећи Закон о одбрамбеној производњи (који је оклевао да употреби да нареди производњу опреме за тестирање или ЛЗО) 28. априла како би наредио да се радна снага углавном латиноамеричких и црнаца врати у кланице и прераду меса. биљке.
Афроамериканци су умирали у нашим градовима, Хиспаноамериканци су умирали у фабрикама за паковање меса, старији су умирали у старачким домовима.
Али број смртних случајева међу белцима – посебно имућним белцима у корпоративном менаџменту који су мање склони да буду гојазни, имају хипертензију или се боре са дијабетесом, и који су склонији да раде од куће – био је релативно низак. А за оне који су прошли кроз инфекцију се претпостављало да су имуни на наредне нападе, тако да смо могли да им издамо „ЦОВИД пасоше“ и да им дамо приоритет при запошљавању.
Као „стручњак за јавно здравље у честим контактима са службеном радном групом Беле куће за коронавирус“ – тим младих, неквалификованих волонтера Џареда Кушнера који надгледају одговор администрације на ППЕ на вирус – приметила је Кетрин Ебан из Ванити Фаира, „политички људи верују да зато што то ће бити пребачено у демократске државе, да би оне могле да окриве те гувернере, и то би била ефикасна политичка стратегија."
То су, уосталом, биле искључиво плаве државе које су тада биле тешко погођене вирусом: Вашингтон, Њујорк, Њу Џерси и Конектикат.
Унук Роберта Ф. Кенедија, Макс Кенеди млађи, 26, био је један од добровољаца у Кушнеровој радној групи, и дао је у пиштаљку Конгресу о Кушнеру и Трампу. Како је Џејн Мајер написала за Њујоркер, „Кенеди је био згрожен када је видео да политички намештеници који су га надгледали поздрављају Трампа као 'маркетиншког генија', јер, Кенеди је рекао да су му рекли, 'он је лично смислио стратегију окривљавања држава.”
Дакле, одговор на питање зашто на крају године Сједињене Државе имају око 20 одсто светских смртних случајева од ЦОВИД-19, али само 4.5 одсто светске популације, прилично је јасан: републиканци су били сасвим у реду са црним људима који су умирали априла, посебно зато што би за то могли да окриве демократске гувернере плавих држава.
А када су ту стратегију поставили у априлу, постало је политички немогуће одустати од ње, чак и када се све више и више белаца црвене државе заразило.
Све од тада – све до Трамповог твита од 26. децембра („Закључавања у државама којима управљају демократе апсолутно уништавају животе толиког броја људи – далеко више од штете коју би проузроковао вирус Кине“) – било је двоструко доле на смрт и уништење, сада без обзира на расу. З
Овај чланак је произвела Економија за све, пројекат Независног медијског института.
Том Хартман је амерички прогресивни водитељ ток-шоуа број један и аутор бестселера Њујорк тајмса Скривена историја америчке олигархије и више од 30 других књига у штампи. Његови онлајн списи су састављени на ХартманнРепорт.цом. Он је сарадник за писање на Независном медијском институту.