Џон Поташ и Лорел Карпентер
Цхери Хонкала је благостање
прималац који је копредседавајући Права националног благостања
Унион, као и лидер Филаделфије
Кенсингтонска унија за права благостања (КВРУ), локална заједница
организација корисника социјалне помоћи који су водили
практикују грађанску непослушност са уличним протестима, напуштени
преузимања станова и формирања „шаторских градова“.
Формирали су необично јаке савезе са локалним становништвом
синдикалне вође и верске вође који су им се придружили
њихови разорни протести, од блокирања врата до државе
пословне зграде, до заустављања саобраћаја и разних ул
позоришне активности као што су лажне аукције робова. Академска награда
снимили су их победнички филмски ствараоци Пам Јејтс и Питер Киној
пет година за њихов документарац Поверти Оутлав
који је био финалиста филмског фестивала Сунданце. КВРУ планира да
марш од Звона слободе у Филаделфији до Сједињених Држава
Нације у Њујорку, од 21. јуна до 1. јула, да би а
изјава да је недавна реформа социјалне заштите у САД
међународна људска права. КВРУ је подржан са две подршке
групе људи који нису примаоци социјалне помоћи. Тхе
Подземна железница је мрежа професионалаца укључујући
лекари, адвокати, социјални радници и други, заједно са а
студентска активистичка група под називом Емпти тхе Схелтерс, обе помажу
КВРУ.ЛЦ: Ишли смо у радионицу
о томе како социјални радници могу да раде у сарадњи са
Кенсингтон Велфаре Ригхтс Унион (КВРУ). Шта је било твоје
искуство у раду са социјалним радницима, између осталог
професионалци? Које стратегије су биле ефикасне и које
није успело?ЦХ: Мислим да је ствар која има
била успешна када су организације сиромашних људи
поштовани: њихово вођство, њихова способност да преузму
наплаћују и сами одређују свој правац. Кад није
радио је када добронамерни људи и социјални радници имају
одлучили да знају шта је најбоље да олакшају људима
бол. Боље функционише када се склопи већи савез.ЛЦ: Можете ли описати конкретно
примере и процес кроз који сте прошли да бисте тамо стигли?ЦХ: Па, имали смо обоје
добра и лоша искуства. Мислим да смо прошли кроз а
разноликост различитих фаза борбе око овога
посебно питање, у којем смо морали да се држимо
принципима и стварно разговарају о стварима, и стварно помажу
обликују развој пројекта Подземне железнице.
Никада ништа није било лако. Понекад би долазили социјални радници
у процес и они би убризгали своје начине и своје
визије и онда смо само морали да водимо озбиљне дискусије
са њима о томе шта ради за нас и шта ради за наше
заједница. А што се тиче лоших искустава, Њујорк
искуство са ВЕП радницима је пример [Рад
Програм искуства је посао Њујорка]. Оригинално,
правац су постављали примаоци социјалне помоћи, а затим
неко други је ангажован да уђе у тај процес, а ја
претпостављам да сада имају прилично великих проблема. И
мисле да је развијање односа и заједнички рад
важно. У стварном животу знамо да су социјални радници само
неколико плата далеко од тога да будемо у нашој ситуацији у првом
место. Када заједно развијате односе о узајамном
подршку, постоје ствари које можемо вратити у учионицама
и дискусије, као и помоћ сопственим радом и
идеје. Стварно развијамо међусобне односе око тога
врсте ствари.ЛЦ: О јавној помоћи,
да ли имате визију како би то могло боље да функционише у овоме
земља? Шта мислите како би требало да функционише? Мислите ли да ми
треба да сви имају загарантовани минимални приход или имате а
посебан начин размишљања о Јавној помоћи?ЦХ: Национално благостање
Унија права се залаже за гарантовани годишњи приход. Ат тхе
истовремено се боримо и за право на посао и а
минимална надница. Знамо да политичка клима и
реалност која је тренутно тамо је једна од „нађи посао“.
Кажемо у реду, апсолутно, све док је а
посао који има плату за живот, сви смо за то. У
у смислу социјалног система, искрено, ово је можда
где се сврставамо са конзервативцима. Мрзимо благостање
систем исто колико и било ко у овој земљи, ако не и више,
јер је то деградирајући, деморалишући систем који
присиљава људе да живе испод федералног нивоа сиромаштва. Дакле, ми
желе да виде ново друштво у коме људи и њихова
доприноси се вреднују. Надам се да ћемо доћи до дана
где нам није потребан систем благостања какав ми
имају у овој земљи.ЈП: Ту је професор
по имену Давид Гил из Брандеис школе за друштвене промене,
што је нешто попут социјалног рада, али не баш боље
мој ум. Каже да је против социјалне помоћи каква јесте
је под управом и он је део Посао за све
Кампања такође. Дакле, осећам да је "радикална левица"
слаже се са вама, али "либерална левица" мисли,
само ставите новац тамо, дајте људима благостање и задржите
њих зависне. Како настаје Ратни савет? Како да
гласају са вама као својим изабраним вођом?ЦХ: Па, Ратни савет
у основи се састоји од људи који су посвећени свеукупном
рат а не само појединачне битке. Ако јесу
показао током одређеног временског периода способност да остане
укључени у борбу и способност да буду укључени у а
читав низ битака, и показали су приврженост њиховим
сопствено политичко образовање, морају да прођу наставу у
развој Ени Смарт Леадерсхип Девелопмент. У суштини шта се завршава
дешава се да ти људи чине одбор
организацију и називамо је Ратним саветом, јер осећамо
као да је рат. Гласамо о свим политикама и главним
акције које се група спрема да предузме, али у основи
чланство на крају доноси те одлуке. Ако имамо велику
број породица које се баве к проблемом, него
то је оно са чиме се на крају бавимо. Ако добијемо још 30
породице које су тренутно бескућници, онда идемо даље са
још један шаторски град или масовно преузимање стамбеног простора или шта већ.Ја сам изабран за
портпарол организације због појединости
у вези са Пенсилванијом. Јуче сам се нашалио о томе:
Питсбург и Филаделфија, и Алабама између. Али
постоји и нека стварна реалност у том аспекту. Тхе
већина људи који су сиромашни и на државној помоћи у
Пенсилваније су беле. Видели смо ту манипулацију
медији су користили да то питање учине урбаним и црним. Тако
ми играмо своју улогу у покушају да то дешифрујемо.Долазили су нам људи
нама у средњој Пенсилванији када смо спавали на
степенице. Они би плакали и говорили: „Мој син је
бескућник у држави Пеннсилваниа...пре него што сам те видео, ја
нисам мислио да би заиста могло бити истина да може
догодило се мом сину." Чули смо само срцепарајуће
приче у којима су људи могли да се идентификују са мном.
Могао сам да радим као огледало доста дуго
људи такође, укључујући и доста ученика.ЈП: Чуо сам да си добио
много понуда за посао на много различитих места да вас одведу
од онога што бих назвао милитантним, најјачим вођством
улогу у борби у којој се сада налазите. Како сте се носили
с тим? Колико сте били намамили?ЦХ: Реалност је да ми недостаје а
нормалан живот, шта год то било. Ја нисам мученик.
Има врло мало романтизма у овом делу. Ја бих
волим да идем на одмор, волео бих да идем у куповину, купим своје
син ствари, и волео бих да сам платио кирију за
последња два месеца. Ипак, мислим да их има много
фундаменталне ствари које су ми се десиле у животу
тако ме оборио, од одрастања и одузимања
моја мајка да се извучем за своје чизме у овоме
земљу и онда постати бескућник са мојим сином, а затим
сахрањивање тона и тона људи као директне последице постојања
јадан. То су ствари које ме заиста чине оним што јесам, и
дај ми снаге да не идем лаким путем. У ствари, то
стварно не би функционисало за мене. Мислим да једном будеш
отворите очи и видите шта се дешава у овоме
свет...за мене не могу да се вратим. Можда бих могао
могу радити на једном од тих послова можда неколико
недеље или шта већ, али ја бих полудео. Ту је
нешто дубље што бих изгубио у том процесу. Јел тако
сада, можда немам новца. Ипак, добро спавам у
ноћу, а ја могу да устанем сваког јутра и да се осећам добро о томе ко
Ја сам. Заиста се осећам као да сам потпуно жив. мислим да
иако немам новца, имам нешто што а
много људи тежи цео свој живот, а то је да
Живи живот пуним плућима.ЈП: Како би било да их имамо толико
људи којима је толико стало до тебе да ће те изабрати
горе ако паднеш без новца..ЦХ: Па, то је
делимично тачно. Са тим [бити вођа] долази и имати
круну коју носи краљица.ЈП: Не би чланови
Ратни савет вас покупи?ЦХ: Ратни савет,
то нису други људи. Већина људи заиста не може
верујте мом ставу. Кажу: „Како можеш да радиш
све време радећи ову врсту посла, а не да буде плаћен
особље?" Они сами раде са својим особљем
и секретар и све те ствари, и они
не могу сасвим да верујем да сиромашни људи могу да раде без
те врсте ствари. Али у ствари, имам много
већа проширена породица коју сам нашао
ко би то био њихов посао да ја немам
нешто за јело на мом столу вечерас.ЛЦ: То сте споменули
имате жалбени поступак јер сте
неће потписати Уговор о међусобној одговорности.
Шта можемо учинити да помогнемо?ЦХ: Пар ствари. тамо
ће бити демонстрација у мају која долази у
државна пословна зграда овде у Филаделфији. Било би супер
када би социјални радници који су били на располагању могли да пошаљу телеграме
или сиђу сами јер сам ја заправо једини
примаоца социјалне помоћи у целој земљи који је то одбио
иде уз нови план реформе социјалне заштите. Било би супер
да скрене националну пажњу на питање које социјални радници
а примаоци социјалне помоћи стоје један поред другог,
говорећи „Ово је неетично, ово није морално, и
заједнички се противимо томе."ЈП: Можете ли да мислите на ствари које ми
може помоћи у будућности?ЦХ: Мислим да је најважније
ствар је да наставите да пишете своје новине [друштвени
Јустице Ацтион Куартерли] са овом врстом информација,
јер имамо посла са замрачењем у смислу
медија. Наше ћутање нас убија. Што више можемо добити
овај папир је објављен и дистрибуиран сваком социјалном раднику,
то ће нам више помоћи да изађемо из наше изолације.ЈП: Како сте живели у Шатору
Град? Тешко се носио са кишом и хладноћом
склониште? Које су биле неке од најгорих невоља и како
бавиш ли се њима?ЦХ: Питање морала је било
много теже носити се са стварним временом. нашао сам
да је заправо било супротно. Можете седети у сипању
киша и зависно од тога где се налазите са својим моралом,
елементи нису толико важни. Морали смо бити љубавни
и нежни једни према другима. То је било као храна за душу,
што је кроз тај процес било најважније. Ако
нисмо били свесни тога једно са другим, то
било би много теже искуство. Нисмо имали избора.
У суштини, ослањали смо се на заједницу. Била је друга сиротиња
људи који су свратили и дали нам последње бонове за храну, нашли
старе цераде из својих кућа, и изнели последњи пар
ћебади које су имали у својој кући. То је било тако
ствари које су нас одржале.ЈП: Национално благостање
У колико градова постоји Унија за права?ЦХ: За око 20 смо
градове и морао бих да ти набавим списак свих места
на којој смо. Кад год социјални радници долазе у посету а
одређени град и тамо не постоји Унија за људска права,
обавестите нас и ми ћемо помоћи у томе.Чери Хонкала је недавно била
изабран у Национални савет Лабуристичке партије као један од
пет представника. Кенсингтонска унија за права благостања може
можете добити на 215-763-4584; подземна железница у
КСНУМКС-КСНУМКС-КСНУМКС.