У хладно и сиво јутро у Чикагу,
У гету се рађа јадно мало дете.
А његова мама плаче.
Јер ако јој једна ствар не треба, то су друга гладна уста
напајање,
У гету.
Људи, зар не разумете?
Детету је потребна рука помоћи.
Једног дана ће бити љут млади човек.
Погледај сада тебе и мене,
Зар смо превише слепи да бисмо видели?
Ипак, једноставно окрећемо главе и гледамо на другу страну,
Док снег пада…
А гладан дечак коме цури нос игра се у снегу као хладноћа
ветар дува у гету,
И његова глад гори.
Па почиње да лута улицама ноћу,
И учи како да краде и учи како да се бори,
У гету.
Онда једне ноћи у очају младић се отргне,
Он украде ауто и добије пиштољ,
Покушава да побегне, али не стиже далеко,
А његова мама плаче.
И док се гомила окупља око љутог младића,
Лице доле на улици са пиштољем у руци,
У гету.
И младић умире.
Једног хладног и сивог чикашког јутра роди се јадно мало дете
гето,
А његова мама плаче...