(Да, отпевај песму брате...)
Кад би сунце одбијало да сија
Не смета ми, немам ништа против
Ако су планине ах, пале у море
Нека буде, нисам ја.
Морам да проживим свој свет
И нећу те копирати.
Да (певај песму брате...)
Сада ако се испостави да је шест девет
Не смета ми, не смета ми ух
Кад би сви хипији ошишали сву косу
Није ме брига, о, није ме брига.
Копати.
Јер имам свој свет кроз који треба да проживим
И нећу те копирати.
Конзервативац белог овратника бљеска низ улицу
Упиру својим пластичним прстом у мене
Надам се да ће моја врста ускоро пасти и умрети, али ух
Махнићу својом накаском заставом високо, високо!
Овв !
Маши даље, махни даље…
Пад планине, само немој пасти на мене
Само напред, господине пословни човече, не можете да се облачите као ја
Да нико не зна о чему причам
Имам свој живот да живим
Ја сам тај који ће умрети када дође време да умрем
Па пусти ме да живим свој живот како желим
Да, певај на брату, свирај на бубњару…