Никос Раптис
„Клијент
држава: земља од које је економски, политички или војно зависна
друга земља" (Вебстеров 10.). То је била прилично углађена дефиниција од
политичка елита око 1918. У данашњем стварном свету изрази
„вазална држава“ или „окупирана територија“ су поштенији. Чак
израз „вазал“ (скромни зависник) је слаб. „Окупирано“ је
ближе истини. Случај Грчке као америчке „окупиране територије“,
од 1947, је просветљујући пример (видети Коментар од 16. јуна '99). Пусти нас
узмите новији пример: потпуковник Мицхаел Еллербе, „Тхе
командант јединице (америчке) војске која је тукла, претила и злостављала цивиле у
Косово (од септембра 1999. до марта) је одабрано за шљиву
задатак на војном колеџу, што га држи на правом путу за могуће унапређење
генералу." (Интернатионал Хералд Трибуне, ИХТ, 20. октобар '00). Ово је
карактеристично понашање окупаторске војске. Сваки даљи коментар је сувишан.
Zašto
да ли америчка елита тежи да окупира свет? „Председник Бил Клинтон и
Државна секретарка Медлин Олбрајт заслужна је за примену реалности
принцип да је пројектовање моћи предуслов за ширење нечије
вредности. Тридесетих година прошлог века нацисти су вршили војни притисак и
подржавао локалне политичке партије на Балкану новцем, обавештајним подацима,
штампарске машине и друга помагала. Није изненађујуће што су тада били фашистички идеали
асцендент.“ (Роберт Д. Каплан, виши сарадник у Фондацији Нове Америке,
у ИХТ од 7-8. октобра '00). Да ли је садржај текста господина Каплана (да не
поменути изабрани пример) невероватно? Нимало. Џорџ Кенан, из САД
Стејт департмент, изразио исте „идеале“ 1947. године! Конзистентност
„идеала“ америчке интелектуалне елите је за дивљење.
Тако,
да ли је све у (америчким) вредностима? Не баш.
Између
120. пне и 146. пре Христа Римљани су изградили Егнатиа (изговара се:
јаје-нах-тее-а, са акцентом на -тее-). Егнатиа је била пут који у основи
повезивао Рим са Цариградом (Истанбулом), његовим малим делом, на Јадрану
море, прешао је чамцем. до албанске луке Драч и одатле стизао
Солун и коначно Цариград, копном.
Око
1970. грчка хунта коју подржавају САД покренула је дизајн Нове Егнатије, која
сада кренуо од Игуманице, грчке луке јужно од Драча, стигао до Солуна и
одатле је, мање-више, уследило поравнање римске Егнатије. Тхе
пројекат Нев Егнатиа, модерног аутопута са више трака, додељен је МцДоналд-у
Инжењеринг, америчка инжењерска компанија. У стварности, дизајн је урадио Грк
инжењери, као подизвођачи, под контролом америчке фирме. Следећих неколико
године биће готова Нова Егнација.
Нова Егнатиа ова транспортна осовина Запад-Исток је сама по себи веома важна. ипак,
ако је Нова Егнатија повезана са постојећом осовином север-југ, аутопутем
која у низу прелази Словенију, Хрватску, Србију, Македонију и састаје се
Егнатиа у околини Солуна, онда је настали транспортни систем
изузетно важан (за САД) као приступни пут блискоисточној нафти, и
можда каспијска нафта. Једини део система који је недостајао био је
један преко Србије. Не више.
завршетак система Егнатиа могао би да буде једна од „користи” која
САД добијају од рођења нове државе клијента Југославије. У наставку,
изгледа да је Солун, „ужурбана северна морска лука Грчке (која) има
постати комерцијални и културни центар за (суседне) земље“,
по речима Јоргоса Папандреуа, грчког министра спољних послова, изгледа да је а
кључни део америчких (великих) планова за „дебалканизацију Балкана“,
поред заштите нафте. Наравно, културне вредности
дебалканизовани Балкан били би они Џорџа В. Буша, Ала Гора, Медлин
Олбрајтова итд.
завршни параграф коментара од 16. јуна 1999. каже: „Када су САД
одлучује да је време за 'мир' на Косову-Југославији, онда ово значи
да су САД спремне да покрену познате циклусе бенигно-сурове окупације
ових области. Војно руководство ОВЛАШЋЕНОГ и политички менаџери ПУНОМОЋЕНИЦИ
САД су МОЖДА ВЕЋ изабрале. Физичко уништење обе области
од бомбардовања је већ депресивно. Међутим, подједнако депресивна је чињеница
да ће ове популације ускоро изгубити своје достојанство уласком у циклус САД
занимање." (Нагласак додат.)
Is
Коштуница, или Ђинђић, или генерал Павковић, итд "изабрани пуномоћник"?
То је небитно. Велики планови САД се морају пратити, тачка. Чак и ако
Коштуница, „умерени националиста“, проглашава да „Уједињени
Државе су се превише мешале у наше (Србије) унутрашње ствари“, или
то. „Људи у Југославији (желе) да живе у држави „која није
вазал", то нема смисла. Опет долази релевантан историјски пример
из грчког искуства; Андреас Папандреу, отац Џорџа, изнад, победио је
поверење Грка (и избори 1981.) искоришћавањем њихових јаких
антиамериканизам, док нуди оно што су САД захтевале (војне базе, итд.).
Међутим, ако је Коштуница поштен човек, он је у невољи. Он неће издржати
дуго.
If
горе наведено представља процену улоге америчке и југословенске елите, шта
била улога становништва Југославије (углавном Србије) и шта је она
ће бити од сада? Имали су Милошевића и америчко бомбардовање; имали су доста.
Дошли су до тачке 'ината', става „који носи призвук
љути, чак и самодеструктивни отпор', (према преводу
реч Стивена Ерланжера из НИ Тимеса, ИХТ, 4. октобар '00). (Напомена; реч 'инат',
турска реч, 'наслеђе' језицима народа Балкана од
Османлије, током њихове вишевековне окупације ових народа. На грчком
'инат' има слично значење као горе.) Српско становништво је било љуто и
револтиран.
Шта
да ће се десити од сада није тешко претпоставити. Опет, Грк
пример државе клијента из САД је прилично добра апроксимација, без обзира на све
жели српско становништво. А оно што српско становништво жели је јасно
изражено слоганом на дугмету које је носио српски тинејџер: „не дам попеду“
(Нећу никоме дати своју победу).
A
веома важно питање је: Зашто српска војска и српска полиција нису
ватру на демонстранте? 1973. грчка војска и грчка полиција
масакрирали усташе студенте и цивиле. Која би могла бити разлика? Тхе
појединци (у целом свету) који бирају војску или полицију као професију,
су, у основи, особе са веома „флексибилним“ и опортунистичким
савести. ( Речено шаренијим језиком, свиње су свиње свуда
свет.) Ипак, постоји разлика између српских и грчких.
Грци су већ обезбедили свог покровитеља; САД (наизглед трајна
царство). Дакле, могу пуцати и убијати, ако је то у интересу
покровитељ, као што је био случај са грчким студентима 17. новембра 1973. Тхе
Српски су у процесу обезбеђивања наклоности америчког покровитеља, па су и учинили
не пуцају, јер су знали да је то у интересу удвараних
покровитељ. (Напомена: Моје мишљење је да су се САД већ инфилтрирали у Србију
безбедносне снаге.)
Други
важан фактор у настанку југословенске државе клијента САД је улога
вероисповести и то Српска хришћанска православна црква и значајна
политичка тежина ове Цркве. Чини се да постоји хитна потреба за
истражити улогу и покровитеља хришћанских православних цркава у
Балкана, почев од грчког.
Коначно,
две информације које би се могле показати важнима у будућности:
-
7. октобра, два дана после устанка у Србији, Југословен по имену
Владимира Бокана, стрељан је у Атини са 29 метака. Убиство је трајало
место два и по сата након што је Бокан јавно осудио Милошевићев режим
на грчком ТВ каналу.л. Бокан, мултимилионер са 40 година, каже Грк
штампа је био близак пријатељ југословенског патолошког убице Арцана и
управник огромног имања Марка, сина Милошевића.
-
Опет према грчкој штампи, Карла дел Понте (правопис?), тужилац
Трибунала у Хагу, тајно посетио Атину током недеље октобра
23 -29, 00, и затражила помоћ од грчког Врховног суда у настојању да
лоцирати новац који је Милошевић сакрио у Грчкој и на Кипру.
На крају крајева,
може се рећи да је Милошевић веровао у врхунску вредност сваког вестерна
Извршни директор компаније: профит, односно лична корист.