Марк Веисброт
Светска банка сваке године троши милионе долара на односе са јавношћу, промовишући
идеја да је организација добро вођена, одговорна, транспарентна и
раде за "свет без сиромаштва" (слоган на њиховој веб страници).
Овај напор је постао интензивнији како Банка – и њена сестринска институција,
Међународни монетарни фонд – нашао се на удару све веће критике
неуспешне економске политике до уништавања животне средине изазване спонзорством Банке
пројектима. Али једва да прође месец дана без нове контроверзе која открива праведан
колико су те институције далеко од саме реформе.
In
августа то је кредит Банке од 40 милиона долара Кини за пројекат који ће
пресели 60,000 људи у област која је некада била тибетанска провинција. Далаи
Лама, духовни вођа Тибета, назвао је то "културним геноцидом", и
пројекат је наишао на оштро противљење људских права и
еколошке групе. Банка ће ове недеље одлучити да ли ће наставити
кредит.
Недавно
пројекат је задобио још један ударац када је интерна евалуација процурила у
притисните. Независна инспекцијска комисија Банке утврдила је да је Банка прекршила
већину сопствених заштитних механизама у разматрању зајма. На пример, Банка је имала
није успео да се адекватно консултује са људима који су требало да буду пресељени или са њима
они расељени пресељењем. Нити је разматрао алтернативне локације или
друге опције – велико кршење смерница Банке.
Најновија срамота Банке долази за петама последње узнемирујуће оставке
месеца од стране Равија Канбура, економисте са Универзитета Корнел који је био главни аутор књиге
Утицајни Извештај Светске банке о светском развоју из 2000. године. Ова оставка
истиче неке од дубљих политичких и идеолошких корена Банке
отпорност на промене. Канбур је дао отказ јер је наводно био под притиском
од Министарства финансија САД, да измени рукопис тако да би
у складу са ортодоксијом ММФ/Светске банке/Трезора о глобализацији.
Да
православље држи да отварање тржишта међународној трговини и
инвестиције су најважнија политика коју владе могу усвојити. Изазови
овом гледишту су добили замах од када је азијска економска криза приморала а
преиспитивање у оквиру економске струке – бар о инвестиционом делу
теорије – пре скоро три године.
Нетрпељивост Банке према различитим ставовима унутар њених сопствених редова не слути на лоше
будућност реформи у институцији. Џозеф Стиглиц, шеф Банке
економиста до децембра прошле године, био је приморан након што је критиковао
ММФ-ово поступање са азијском финансијском кризом. Стиглиц, један од америчких
најугледнији академски економисти, такође су писали оштре извештаје о
неуспеси политике ММФ-а у бившем Совјетском Савезу и Источној Европи. Ин
Само Русија, приметио је Стиглиц у једном раду, број људи у сиромаштву
скочио са 2 милиона на 60 милиона за само неколико година надзора ММФ-а.
Светска банка и ММФ инсистирају да знају шта је најбоље за сваку земљу, и
да њихове политике промовишу раст и развој. Ове тврдње су генерално
прихваћени по номиналној вредности, у многим случајевима чак и од њихових противника. У ствари, критичари
често их оптужују да су превише забринути за економски раст и да не плаћају
довољно пажње на потребе сиромашних или на заштиту животне средине.
Али
њихов рекорд у економском расту је њихов најспектакуларнији неуспех. Током последњих
20 година, земље са ниским приходима и неке земље са средњим приходима широм света имају
спроводиле економске политике Светске банке и ММФ– често под
претња економског гушења. Најгора катастрофа догодила се у Русији и
државе бившег Совјетског Савеза, које су изгубиле више од 40 одсто својих
националног дохотка 1990-их. Ово је горе од наше Велике депресије.
приход
по особи у субсахарској Африци је опао за око 20 процената у последњих 20
године. У Латинској Америци је једва порастао: можда 7 процената у односу на цела два
деценија.
By
насупрот томе, оба ова региона су показала знатно супериорнији економски раст у
претходне две деценије, пре него што су ММФ и Банка „структурне
политике прилагођавања постале су норма. Од 1960. до 1980. приход по особи
порасла за 34 процента у Африци и 73 процента у Латинској Америци.
једини регион који је брзо растао у последњих 20 година је јужни и
Источна Азија. Али овај регион је имао сличан брз раст у претходна два
деценија. А ово су земље које су највише занемариле Вашингтон
упутства. Кина, која је учетворостручила свој национални приход у последњих 20
године, нема ни конвертибилну валуту.
In
Укратко, не постоји регион у свету на који Банка и Фонд могу да полажу право на а
прича о успеху – док су њихови неуспеси били широко распрострањени и разорни. То
зато ће њихови челници, када буду испитивани о овим питањима
указују на појединачну земљу у релативно кратком временском периоду.
за
на пример, у недавном чланку Њујорк Тајмса, министар финансија САД Лари Самерс
навели Уганду и Пољску као успешне приче за њихов економски модел. (Сједињене Америчке Државе
Министарство финансија има доминантан глас у ММФ-у и
Светска банка).
Али
Уганда је, упркос седам година раста, и даље 30 одсто испод свог по глави становника
приход из 1983. А Пољска је веома нерепрезентативна за рад ММФ-а у источној
Европи и бившем Совјетском Савезу. Од 19 „економија у транзицији“
у том региону, Пољска је била једина земља која је сустигла своју 1989
ниво прихода до 1997. Већина осталих и даље живи далеко испод свог
приход „пре транзиције“.
An
искрена дебата о овим питањима је преко потребна. Заједно Банка и ММФ
седе на врху картела поверилаца који их чини најмоћнијим
институције у целом свету. Ако земља не добије одобрење ММФ-а,
можда неће добити кредит ни са неког другог места. Овај аранжман омогућава да
Фонд, уз подршку кредита Светске банке, да настави да остварује највише
важне економске одлуке за десетине земаља.
sa
таква непроверена снага, невероватно дугачак низ кварова, и без озбиљних
реформа на видику, можда би пажња реформатора требало да се усмери на смањење броја запослених
ове институције. Једноставан слоган демонстраната који су се окупили испред
Седиште Светске банке и ММФ-а прошлог априла могло би да се покаже као најбоља стратегија
за реформу: „Више света, мање банке“.
Означи
Веисброт је ко-директор Центра за економска и политичка истраживања у
Васхингтон, ДЦ.