Шефа делегације ММФ-а у Аргентини недавно су новинари из популарне телевизијске емисије која је размазила ћорсокак сатерала испред његове хотелске собе. Дали су му комплет великих, пластичних вампирских зуба за Ноћ вештица. „Пронашли смо ово заглављено у врату председника Духалдеа“, рекли су му, „и желели смо да вам их вратимо.
Такви ставови о ММФ-у су уобичајени у Аргентини и у оштрој су супротности са онима који су изражени у вашингтонским медијима и политичким круговима. Овде се расправљало о томе да ли ММФ треба да „помогне“ Аргентини, која пати од четворогодишње економске депресије, колапса њеног валутног и банкарског система и неплаћања јавног дуга. Голубови кажу да, земља је очајна; јастребови кажу не, не док влада не покаже већу спремност за „реформе“.
Обе стране погрешно тумаче стварну ситуацију. ММФ не нуди никакву помоћ аргентинској економији. Чак и ако се постигне договор, неће бити новог новца – само довољног да се исплати Фонд и други званични кредитори попут Светске банке.
Штавише, Аргентина се не налази пред једноставним избором да ли да прихвати или одбије ову „помоћ“. Много је горе од тога. ММФ користи своју моћ као шеф међународног картела кредитора да продужи агонију Аргентине. Кредити Светске банке, европских влада, па чак и свакодневни кредити потребни за обављање међународне трговине, задржавају се док ММФ не одобри.
Ова разлика је кључна. Замислите да се неко дави, а пролазник не чини ништа да га спасе. Ово би било морално за осуду. Али шта ако дављеник покуша да се пробије на обалу, а пролазник га удари и гурне назад у реку?
Последњи случај је много гори, не само са моралне него и са практичне тачке гледишта: дављеник би могао да се спасе да није спољне интервенције.
Врло једноставно, ММФ практикује облик изнуде, и то прилично бруталан. Пре неколико месеци Светска банка је требало да ослободи око 700 милиона долара у фондовима за незапослене - који сада броје око четвртину аргентинске радне снаге. Али одлучили су да сачекају одобрење ММФ-а. У недавној посети Аргентини, срео сам се са др Нестором Оливеријем, лекаром који води здравствену клинику за сиромашне у насељу Матанза, на периферији Буенос Ајреса. Показао је на децу која прескачу отворени одводни јарак. „Они додирују своја уста и добију паразите. Имамо 30% неухрањености међу децом у овом насељу.”
И све је горе, у држави која је донедавно била најбогатија у Латинској Америци.
Шта ММФ жели од Аргентине? После више од шест месеци разговора и притисака, то није ни јасно. Влада је већ пристала на скоро све што је Фонд тражио, укључујући драстично смањење потрошње (посебно за покрајинске владе) и преписивање закона о стечају како би они били повољнији за повериоце. Ипак, ММФ наставља да помера циљеве и поставља нове захтеве. Неки финансијски аналитичари су закључили да ММФ намерно кажњава Аргентину због неплаћања међународног дуга, како би обесхрабрио друге да крену овим путем.
Услови политике Фонда ће вероватно погоршати депресију, узрокујући отпуштања стотина хиљада радника и смањење укупне тражње у привреди. ММФ већ четири године тврди да је једини начин да се привреда развије јесте да се прво врати поверење инвеститора, посебно страних инвеститора.
Али мере које су они препоручили да се то уради, као што је смањење државне потрошње, додатно су ослабиле економију. Ове политике су стога имале супротан ефекат. А сада, гушењем кредита из већине других извора – тј. његовом изнудом – Фонд убрзава пад.
За разлику од већине земаља које се обраћају Фонду, Аргентина тренутно има трговински суфицит. То значи да јој није потребно спољно финансирање. Нити су јој потребни долари да поправи свој банкарски систем, који сада ради на пезосима.
Другим речима, земља је способна да се сама опорави. У овом тренутку највећа препрека поновном покретању раста може бити сам Фонд. Како се криза одуговлачи, Аргентина ће можда морати да пронађе начин да заобиђе ММФ.